Valonija brani nacionalni suverenitet u Evropi

„Ključni zahtevi Valonije su uslišeni. Srećan sam“, izjavio je Pol Manjet, ministar-predsednik Valonije, za američki dnevnik „Volstrit džornal” juče u zoru nakon napetih petnaestočasovnih pregovora o pridruživanju Belgije trgovinskom sporazumu EU i Kanade (poznatiji pod akronimom CETA). Manjetovo zadovoljstvo ishodom domaćih pregovora o tekstu sporazuma, koji je ranije prihvatilo 27 od 28 članica EU, stiglo je u minut posle dvanaest.

Naime, odluka Valonije da do poslednjeg trenutka – i uprkos oštrim spoljnim ultimatumima – ostane pri zamerkama na tekst sporazuma CETA, nagnala je kanadskog premijera Žistina Tridoa da u poslednji čas, u sredu veče, otkaže odavno najavljeni dolazak juče u Brisel. Prema ranijoj satnici, Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, i Trido trebalo je juče na svečanoj sednici da potpišu trgovinski sporazum na kome su Brisel i Otava radili punih sedam godina.

Novi datum potpisivanja sporazuma CETA nije određen.

U međuvremenu, regionalne uprave Valonije, Flandrije, grada Brisela, nacionalna vlada Belgije i dve lingvističke zajednice (frankofonska i germanska) uspele su u noći između srede i četvrtka da se usaglase – ali oko bitno izmenjenog teksta CETA.

O tom dogovoru do danas u ponoć treba da se izjasne parlamenti regiona Belgije.

Nakon tih glasanja, „belgijski paket izmenjenog CETA” biće prosleđen na izjašnjavanje nacionalnim i regionalnim parlamentima preostalih 27 članica EU. Članice EU koje su prihvatile raniji tekst CETA suočiće se sada sa novom verzijom. Na kakav će odjek takav test naići širom Evrope, zagonetka je.

Ključni zahtev Valonije: da se u slučaju sudskih sporova multinacionalnih kompanija i suverenih država procesi ne mogu prepustiti ad hok arbitražnim sudovima – ispunjen je i ta stavka je izmenjena. Problem s takvim sudovima jeste to što ne uvažavaju nacionalna zakonodavstva, čime mogu biti ugroženi interesi građana i domaćih firmi u odnosu na multinacionalne korporacije.

Belgija sada stoji iza zahteva da u slučaju sudskih sporova u koje su upletena belgijska pravna lica Evropski sud pravde treba da proceni da li su novopredloženi korporativni tribunali „u skladu sa važećim zakonima EU”. Da li će i druge članice EU poželeti da, u slučaju sporova njihovih pravnih lica sa transnacionalnim kompanijama, imaju i mišljenje Evropskog suda pravde, za sada je neizvesno.

U međuvremenu, „belgijski paket izmenjenog CETA” na četiri strane teksta (osnovni dokument ima ukupno oko 1.600 stranica) predviđa i druge pogodnosti za tu državu. Naime, Belgijanci su prethodne noći postigli dogovor da, u slučaju nekog neželjenog razvoja situacije, bilo koji region može državu povući iz članstva u CETA, prenosi belgijska TV difuzna mreža RTBF.

Detalji belgijskog paketa izmenjenog CETA objavljeni su juče posle podne. Tokom jutra evropski lideri reagovali su pomešanih osećanja na činjenicu da Evropa i Kanada ipak 27. oktobra nisu uspele da potpišu zvučno najavljivani strateški sporazum.

„Stupiću sa Tridoom ponovo u kontakt tek kada u Evropi budu okončane sve neophodne procedure oko prihvatanja i potpisivanja CETA”, najavio je Donald Tusk, predsednik ES.

„Za Evropu ovo je blamaža. Evropa se pokazala kao nemogući međunarodni trgovinski partner”, ocenio je Aleksander Lambsdorf, zamenik predsednika Evropskog parlamenta.

„Kanada je i dalje spremna da potpiše ovaj važni sporazum, kada Evropa bude spremna”, istakao je Aleks Lorens, portparol kanadskog ministra trgovine Kristije Frilend.

Kako će Evropa da sklopi daleko ambiciozniji trgovinski sporazum sa SAD kada sa Kanadom nije sada uspela, jetko se pitao Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije.

Evropska komisija je načinila istorijsku grešku kada je pod pritiskom pojedinih država dozvolila da se nacionalni i regionalni parlamenti – njih ukupno 38 – izjašnjavaju o međunarodnim trgovinskim sporazumima, ocenio je Manfred Veber, šef konzervativnog bloka Evropskog parlamenta.

Što se Valonije tiče, njen lider Pol Manjet smatra da je prkos Valonije dobra vest za milione Evropljana.

„Žao mi je što su Evropljani i Kanađani čekali zbog nas. Ali i ako je malo potrajalo, ono što smo mi postigli važno je ne samo za Valoniju već i za sve Evropljane”, ocenio je juče Manjet.