Svaki četvrti u riziku od siromaštva

Oko 650.000 ljudi u Srbiji je apsolutno siromašno, što je devet odsto stanovništva, a 268.000 u 2016. prima socijalnu pomoć u prosečnom iznosu od 5.000 dinara, što ne pokriva osnovne životne potrebe. Navedeni podaci, za koje je rečeno da su alarmantni, čuli su se na jučerašnjem predstavljanju rezultata istraživanja „Mapa siromaštva u Srbiji: Nalazi i implikacije po javnu politiku”.

Zato Vlada Srbije i sprovodi reforme, rečeno je, unapređujući politike koje imaju za cilj smanjenje siromaštva, pored ostalog i povećavanjem iznosa pomoći i obuhvata onih kojima je pomoć potrebna.

Anketa o prihodima i uslovima života pokazala je da je 24,5 odsto stanovništva u 2013. godine u Srbiji, odnosno nešto manje od 1,8 miliona ljudi, bilo „u riziku od siromaštva”, što je najveći procenat od svih evropskih zemalja u kojima se primenjuje ova anketa – članice EU, Švajcarska, Norveška, Island i Srbija. To znači da više od četvrtine stanovništva živi ispod standarda uobičajenog za Srbiju i lako može zapasti u siromaštvo.

Učesnici u raspravi na jučerašnjoj konferenciji ukazali su da u zemlji postoje i velike razlike u životnom standardu. Stopa siromaštva je najveća u opštini Tutin – 66,1 odsto, a najmanja u opštini Novi Beograd – 4,8 odsto procenata.

Teško se živi i u Preševu – stopa siromaštva 63,6 odsto, Bojniku – 63,4, Bujanovcu i Lebanu – 54,6 odsto, a više od 50 odsto je u Babušnici, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Gadžinom Hanu, Doljevcu, Žitorađi, Medveđi, Trgovištu i Crnoj Travi. Stopu siromaštva nešto manju – 50 odsto, imaju Krupanj, Vladimirci, Novi Pazar, Nova Crnja, Koceljeva i Merošina.

Od većih gradova, stopa siromaštva u Kragujevcu je 23,8 odsto, Valjevu – 24,5, Užicu – 17,9 odsto, Čačku – 24,3 odsto, Šapcu – 32,3 odsto. U Beogradskom regionu najvišu stopu siromaštva ima Sopot – 26,9 odsto, što je oko 5,5 puta veća nego u Novom Beogradu. Za naše prilike, u proseku se dobro živi i na beogradskom Vračaru – gde je stopa siromaštva 5,3 odsto, Starom gradu – 5,4 i Savskom vencu – 5,7 odsto.

Prema rečima Nenada Ivaniševića, državnog sekretara, u jeku migrantske krize Ministarstvo rada usvojilo je Strategiju za smanjenje siromaštva Roma, uskoro će biti usvojen i novi zakon o socijalnoj zaštiti, kao i novi zakon o materijalnoj podršci porodici, koji se priprema u saradnji sa Svetskom bankom.

– Uredbom o namenskim transferima, donetom početkom godine, izdvojeno je više od 500 miliona dinara namenjenih opštinama sa najvećom stopom siromaštva za pružanje usluga socijalne zaštite, a u narednoj godini taj iznos će biti i veći – kazao je Ivanišević i dodao da je utvrđeno kako se ta sredstva troše namenski.

Toni Verheijen, šef za Srbiju Kancelarije Svetske banke, koja je pomogla izradu ove studije u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, kazao je da je zadatak ove finansijske organizacije upravo da otklanja uzroke siromaštva. Najveći rizik siromaštva u jugoistočnoj Srbiji i delovima Vojvodine je nedostatak infrastrukture, odnosno saobraćajne povezanosti. On je podsetio da Svetska banka pomaže reforme koje će smanjiti siromaštvo, a povoljnim kreditima podstiče razvoj infrastrukture, kao što je izgradnja koridora 10 i 11, koji će povezivati opštine u južnom delu Srbije sa visokom stopom rizika od siromaštva.