Ne postoji „slučaj Subotica"

Prilikom rekonstrukcije bolnice u Subotici došlo je do problema zbog loše komunikacije nastale usled promene uprave bolnice i nerazumevanja detalja projekta, a ne zbog toga što je na tenderu kao najbolji ponuđač izabrana slovenačka kompanija „Smelt”, objasnio je u razgovoru za „Politiku” dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja. On je istakao da ne postoji „slučaj Subotica” i da nisu tačni navodi da neko nekome nešto duguje. Po njegovim rečima, subotička bolnica je spadala u red onih koje su imale bolje uslove, a prema prvom dogovoru bilo je predviđeno da u ovaj centar bude uloženo 1,5 miliona evra.

– Ceo projekat je zahtevan, jer je u međuvremenu utvrđeno da treba preurediti službu hitnog prijema, prijemno odeljenje i ginekologiju na prvom spratu, kao i da se obezbedi priključenje bolnice na magistralni gasovod. Elementarni red je da se poštuje to što je toliko novca uloženo u rekonstrukciju. Na insistiranje Ministarstva zdravlja poštovani su svi propisi, a projekat je izrađen u saradnji sa načelnicima odeljenja. U aprilu 2006. godine od tri ponuđača za nadzor radova izabrana je firma „Beopotez”, a o njenom postojanju od 1996. godine govori izvod iz registra, koji se nalazi u Trgovinskom sudu – istakao je Milosavljević.

On je rekao da se u jednom trenutku ukazala potreba da za dodatne radove bude izdvojen novac iz NIP-a, tako da će ukupna vrednost projekta iznositi 3,6 miliona evra.

– Ne postoji nijedan grad u Srbiji gde je uloženo ovoliko novca za preuređenje jedne ustanove. Samo za opremu dato je 833.726 evra. U toku je formiranje dijagnostičkog centra s prijemnom ambulantnom koji staje 1.526.000 evra. Treba podsetiti da je pre pet godina ovaj projekat značio slamku spasa kad je reč o preuređenju bolnice. Ako u 80 odsto ustanova radovi prođu bez problema, biće rešeni i oni problemi koji su nastali u ostalih 20 odsto bolnica – smatra naš sagovornik.

Ministar zdravlja podseća da je projekat „Hitna rekonstrukcija 21 bolnice u Srbije” nastao kao deo ugovora između Evropske investicione banke i SCG, kao i da je vredan 50.000.000 evra, a ne 2,6 miliona evra, kako se spekulisalo u medijima. Radovi su negde brzo završeni, pošto je u startu bilo jasno šta treba uraditi, a negde su zahtevi menjani.

– Prvo je rađena studija izvodljivosti, koja je podrazumevala detaljnu analizu svih bolnica u Srbiji, stanje infrastrukture i opreme. Ustanovljeni su prioriteti koji su podrazumevali da tri četvrtine novca uloži bude uloženo u građevinske radove, a četvrtina u opremu. Do danas je završena rekonstrukcija 15 bolnica, a radovi traju u pet ustanova. U bolnici u Kikindi naknadno je tražena ugradnja lifta, pa se zbog toga duže radi, u Pančevu i Leskovcu je došlo do promene namene obavljanja radova – rekao je Milosavljević.

Na naše pitanje kada će početi projekat rekonstrukcije četiri kliničko-bolnička centra, on odgovara da je cela priča pomerena za nekoliko meseci, jer sporazum o rekonstrukciji nije ratifikovan zbog političke situacije u zemlji.

– Nadam se da će posle izbora, a pre leta, ovaj sporazum biti ratifikovan. Istovremeno, planirano je da na jesen uđemo u proceduru donošenje sektorskih zakona iz oblasti transplantacije, vantelesne oplodnje, transfuzije krvi, kao i Zakona o javnom zdravlju – naglasio je Milosavljević.

On je najavio da će već sledećeg meseca prvi profesionalci u zdravstvenoj oblasti dobiti prve licence za obavljanje delatnosti, a da do sredine godine treba da bude usvojena strategija za borbu protiv masovnih nezaraznih bolesti i nacionalni program onkološke zaštite.

Ministar Milosavljević nije želeo da komentariše tešku situaciju u vezi sa dopremanjem lekova na Kosmet, već je samo izjavio da su u toku pregovori da se nađe trajno rešenje za ovaj veliki problem.