Trajna privremenost

Predstavnici misije međunarodnog monetarnog fonda završavaju posetu Beogradu u utorak. Penzioneri i zaposleni u javnom sektoru tada će saznati za koliko će im biti veća primanja.

Ako se pita samo MMF, povećanja penzija neće biti. I to ne samo ove, nego i cele naredne godine. Ako se pita i premijer Vučić, nešto će od povećanja biti. Koliko? Zavisiće od toga šta će pokazati saldo kada podvuče crtu i vidi koliko mu je manji deficit u budžetu. Nakon toga stižu, kako on voli da kaže, nikad veće plate u javnom sektoru i veće penzije.

I to je lepo.

Pre dva dana on je još najavio da će uskoro biti doneta odluka o jednokratnoj pomoći penzionerima, „da ljudi mogu lakše i lepše da provedu slave, Arhanđela Mihaila, Svetog Nikolu, Novu godinu, Božić, dodavši da država na vreme, bez dana kašnjenja, isplaćuje penzije za 1.780.000 penzionera.

I to je lepo. Znači, najsiromašniji će dobiti duplu nagradu – jednokratnu pomoć i veću penziju, a svi zajedno dobiće nešto veći iznos na čeku.

Posle svega navedenog, nameće se pitanje – zbog čega se, onda, pojedina penzionerska udruženja bune i najavljuju proteste? Zbog čega sakupljaju 30.000 potpisa kako bi ih predali Narodnoj skupštini?

Jednostavno zato što oni ne dobijaju veće penzije – već im se primanja vraćaju na staro. Jer, da nije tako, prosečna penzija od 23.450 dinara, koliko iznosi danas, ne bi bila manja nego što je bila decembra 2012. (24.966 dinara) i 2013.(25.566 dinara), dakle pre tri i četiri godine.

Penzije skoro dva miliona penzionera u Srbiji, danas nisu više, nego su na nivou iz decembra 2014. godine. Razlog je štednja. Od 2012. one se ne usklađuju s rastom inflacije dva puta godišnje, kako predviđa Zakon o budžetu, a od 2014. sve penzije veće do 25.000 smanjene su. Suma sumarum, primanja najstarijih su za to vreme umanjene od 10 do 25 procenata.

Malo ili mnogo? Za onog ko je sve vreme radnog staža uplaćivao doprinose uvek je mnogo. Ostao je ovakvom matematikom bez dela svoje imovine. Isti ti penzioneri zato danas insistiraju da im se javno kaže kada će im i da li će im biti vraćena oduzeta imovina – umanjene penzije.

Taj odgovor traže svi. I oni što protestuju i oni što ćute, zbog kolacije. Zajedničko im je i da traže ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija. Hoće da znaju da li je privremenost trajna. Ili zakon pogrešno nosi naslov „privremenost isplate”, pošto je članom četiri jasno propisano – „isplate penzija izvršene u skladu sa ovim zakonom smatraju se konačnim”.

Ako je tako po slovu zakona, fer je bilo reći to penzionerima pre dve godine. Onda bi se stvarno obradovali svakom povećanju. Ovako im ostaje da se nadaju da će najsiromašniji s mesečnim primanjima od 10.000 do 15.000 dinara, a takvih je 378.041, dobiti po 7.000 dinara jednokratne pomoći, a oni s penzijom do 23.000 dinara po 5.000 dinara.