Erdogan hoće da mu narod dodeli moć sultana

Vojislav Lalić

30. 10. 2016. 22:32

Председник Турске на прослави Дана Републике у суботу (Фото Ројтерс/Умит Бекташ)

Turska vlada, uporedo sa borbom protiv ljudi imama Fetulaha Gulena, optuženog za pokušaj puča u julu ove godine, i „kurdskih terorista”, užurbano radi i na promeni ustava kako bi bio uveden predsednički sistem. Redžep Tajip Erdogan na tome insistira otkako je u avgustu 2014. godine zaseo u fotelju šefa države.

Ponovo ćemo uvesti smrtnu kaznu

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će njegova vlada zatražiti od parlamenta da razmotri ponovno uvođenje pogubljenja kao vida kazne za organizatore neuspelog pokušaja puča. „Naša vlada će parlamentu izložiti predlog smrtne kazne. Uveren sam da će ga parlament odobriti, a kada mi se taj predlog vrati na potpisivanje, ja ću ga ratifikovati”, rekao je Erdogan u Ankari, a prenela agencija AFP. „To će biti uskoro, ne brinite. Dogodiće se uskoro, ako Bog da”, naveo je Erdogan, dok su okupljeni građani uzvikivali: „Hoćemo smrtnu kaznu!" Smrtna kazna je u Turskoj ukinuta 2004. godine kako bi se prilagodili propisima EU radi eventualnog pridruživanja. Nakon neuspelog pokušaja puča 15. jula ove godine, predsednik Turske je zapretio da će vratiti smrtnu kaznu specijalno zbog pučista, što je zaprepastilo lidere EU. Tanjug

Sadašnji parlamentarni sistem je glomazan i neefikasan, tvrde Erdogan i njegovi sledbenici u vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP). U opoziciji upozoravaju da on na taj način u stvari želi da obnovi „sultanski sistem vladavine”, jer bi u svojim rukama imao sve poluge vlasti. „To je uvlačenje zemlje u diktaturu”, kažu kritičari.

Prema važećem propisima, šef države je poluproceduralna figura.

„Mi u Partiji pravde i razvoja smatramo da je predsednički sistem neophodan Turskoj jer će obezbediti trajnu stabilnost zemlje, nacionalno jedinstvo, nastavljanje razvoja i privrednog rasta”, uverava premijer Binali Jildirim i poziva opozicione stranke da podrže ovu inicijativu.

Prema premijerovima najavama, mandat predsednika države po novom ustavu trajao bi pet godina, na koliko će se ubuduće verovatno birati i poslanici nacionalne skupštine. Druge pojedinosti se još ne saopštavaju, sem što se ističe da će novi sistem biti prilagođen turskim specifičnostima. Predlog izmenjenog ustava uskoro će se naći pred poslanicima.

Vladajući AKP u parlamentu ima 317 od ukupno 550 mesta, što je manje od dvotrećinske većine (367) koja je neophodna da bi se direktno usvojio neki ustavni amandman. Lider radikalne desničarske Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Devlet Bahčeli, čija stranka ima 40 poslanika, nagovestio je da će podržati ideju da se o promeni ustava narod izjasni na referendumu. Zakon kaže da je za to potrebna podrška 330 poslanika, što MHP i AKP zajedno imaju.

U vladi i kabinetu predsednika Erdogana su uvereni da će inicijativu o uvođenju predsedničkog sistema podržati većina građana. „Računamo da bi plebiscit mogao biti organizovan već početkom iduće godine”, kaže ministar pravde Bekir Bozdag.

U protivnom, nije isključeno ni raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pošto su u AKP-u uvereni da im sadašnji obračun sa „gulenistima” i „kurdskim teroristima” ide naruku i da će osvojiti dvotrećinsku većinu mesta u paramentu.

„Ima saznanja da se pojedine stranke već pripremaju za vanredne izbore pošto nije do kraja izvesno da će se postići saglasnost oko održavanja referenduma”, tvrdi poznati komentator „Hurijeta” Murat Jetkin.

U Turskoj je protekle sedmice stupila na snagu nova odluka parlamenta o produženju vanrednog stanja za još devedeset dana. Vanredno stanje je uvedeno pre tri meseca kako bi se vlada obračunala sa imamom Gulenom i njegovim mnogobrojnim sledbenicama. Odmah su počele čistke koje još traju: svakodnevno se privode pripadnici vojske i policije, smenjuju sudije i javni tužioci, kao i prosvetni radnici koji su bili povezani sa školama prokazanog klerika, doskorašnjeg prijatelja Erdogana. Iza rešetaka se već našlo 35.000 ljudi, protiv 82.000 pokrenuta je istraga, za osam hiljada osumnjičenih se traga.

To se već pretvara u „lov na veštice”, kažu u vodećoj opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji (CHP), čiji su poslanici glasali protiv produženja vanrednog stanja. Isto je učinila i prokurdska Narodna demokratska partija (HDP), koju vlada optužuje da sarađuje sa teroristima iz Radničke partije Kurdistana (PKK) i isključila ju je iz pregovora o promeni ustava, iako je po broju poslanika, kojih ima 59, treća stranka u zemlji.

„Možda nije dovoljno ni 12 meseci da bismo eliminisali sve posledice terorističkih aktivnosti sledbenika Gulena i PKK”, smatra predsednik Erdogan.

Tokom vanrednog stanja zemljom se upravlja dekretima, čije sprovođenje nadzire premijer, odnosno ministri. Dok je ono na snazi, mogu se bez sudskog naloga pretresati građani, vozila, stanovi i kuće, zabraniti javna okupljanja, blokirati izdavanje novina i časopisa.

U opoziciji su odlučno osudili pokušaj zaverenika da nasilno preuzmu vlast od legalno izabrane vlade. Ali, kako vreme odmiče, mnogi već optužuju vladajuću stranku da pokušava da posle udara izvede kontraudar kako bi ućutkala političke protivnike.