Promenili su klimu Pešteri

Diplomirani inženjer šumarstva Radoslav Rade Rakonjac je čovek o kojem srpska javnost gotovo ništa ne zna.

Njegovo ime je povremeno stidljivo pomenuto, ponegde u štampi, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka, kao jednog od stručnjaka, koji učestvuje u pošumljavanju goleti na Pešterskoj visoravni, u okviru Savezne omladinske radne akcije „Pešter 78“. I to je sve.

Međutim, to nije bilo baš tako. Kao i danas, političari su i tada imali prednost nad stručnjacima, pa je i njegovo ime ostalo duboko u senci, a s vremenom je i izbledelo.

Zato osećam ljudsku obavezu da srpskoj javnosti malo pobliže osvetlim lik i delo ovog velikog šumarskog stručnjaka, koji je preporodio svoj rodni kraj. Baveći se 40 godina svojim poslom, on je, moglo bi se reći, izmenio klimu Pešterske visoravni, područja koje su u SFRJ iz milošte zvali srpskim Sibirom.

Rođen je u selu Višnjice, udaljenom pet-šest kilometara od Sjenice, kao jedno od sedmoro dece Marka i Rose Rakonjac, na Savindan 1939. godine. Rade je kao i mnoga pešterska deca pošao u svet bez ičega, u gumenim opancima zvanim pirućani, sa željom da nešto nauči i od tog znanja kasnije da živi. Završio je osnovnu školu u Štavlju, osmogodišnju u Sjenici, a gimnaziju 1959. godine u Svilajncu. Iako su se tada tražili srednjoškolski kadrovi, Rade nije hteo da se zaposli, već je, nošen idejom Josipa Pančića da je Pešterska visoravan idealno područje za rast četinarskih šuma, upisao Šumarski fakultet u Beogradu 1959. godine. Diplomirao je 1964.

Dok je studirao, pored studentskog kredita, koji je od države dobijao samo jedne školske godine, nije imao nekih drugih primanja. Iako je svih pet godina studija stanovao u studentskom domu „Lola“ i hranio se u studentskoj menzi, Rade je morao i da radi da bi mogao sam sebe da školuje. Tokom godine raznosio je mleko, a leti, s cimerima iz sobe, krečio je stanove po Beogradu. U svoje selo je dolazio samo leti i to ne svake godine.

I eto, sredinom šezdesetih, vile ga iz Beograda donesoše u svoj rodni kraj i Rade se zaposli kao šumarski inženjer u šumskom gazdinstvu Sjenica. Radio je već desetak godina u Šumskom kombinatu kada je država Jugoslavija odlučila da sprovede u delo staru ideju Josipa Pančića i pošumi mnogobrojne pešterske goleti. Tako je startovala Savezna omladinska radna akcija „Pešter 78“. Vlasti iz Beograda, nimalo slučajno, za glavnog inženjera ove radne akcije izabraše Radoslava Rada Rakonjca, tada već dokazanog šumarskog inženjera, zaljubljenika u svoju profesiju i u svoj rodni kraj.

Sa sedištem u selu Štavlju, ORA „Pešter 78“ trajala je punih 12 godina – od 1978. do 1989. Svake godine je radilo sedam brigada sa po približno 50 brigadista u tri mesečne smene, ili prosečno 1.050 brigadista godišnje. Za 12 godina, radilo je oko 12.600 brigadista iz cele tadašnje Jugoslavije, koji su posejali oko 12.000 hektara pešterskih goleti na brdima Cmiljevac, Kapura, Žitnićka brda, Trabinac, Crni vrh, Stupska i Štavljanska Lisa, Štavljanska Breza, Sjeničko Dubinje, Lupoglav, Žari kod Trijebina, Goveđak, Jadovnik, Ozren... Za to vreme posađeno je oko 24 miliona mladih sadnica četinara (oko 2.300 po hektaru), i to uglavnom smrče, crnog i belog bora, obične i srebrene jele, ariša i Pančićeve omorike.

Ovako pošumljene goleti trebalo je da imaju višestruku korist za prostor Pešterske visoravni, i to: promenu klime hladne visoravni, smanjenje erozija zemljišta, proizvodnju velikih količina drvne mase i četinarske građe, turistički razvoj ovog bogatog, ali zaostalog kraja.

Procenjuje se da je vrednost izvedenih radova na ORA iznosila oko 12 miliona evra, što znači da je svaki učesnik ove savezne radne akcije prosečno pošumio približno jedan hektar goleti, pa je vrednost izvedenih radova, po jednom akcijašu, bila oko hiljadu evra.

Prema stručnoj proceni inženjera Rakonjca, smrča stara 50 godina može se koristiti kao izvanredna građa, a njena prosečna drvna masa u tim godinama prelazi jedan kubni metar po stablu. Jedinična vrednost drvne mase smrče na panju na ovim prostorima se kreće oko 60 evra po kubiku. To znači da ako posle proređivanja, koje se radi nekoliko puta tokom rasta, uspešno odraste 500 stabala po jednom hektaru, za 50 godina rasta, minimalna vrednost drvne mase će iznositi oko 400 miliona evra. Ako se ovome doda i vrednost posečene drvne mase, koja se seče tokom proređivanja, od oko 100 miliona evra, ukupna vrednost drvne mase na Pešteri, koja je posejana tokom ORA „Pešter 78“, za desetak godina će iznositi oko pola milijarde evra. Reč je o sumi koja će Sjenici, a bogami i Srbiji, značiti puno, a siguran sam i inž. Radu Rakonjcu, koji je izveo ovo grandiozno peštersko delo.

Radoslav Rade Rakonjac je sada penzioner i skromno živi u svojoj kući u Jablaničkoj ulici u Sjenici. U njegovom dvorištu rastu dve Pančićeve omorike, a oko njih desetak mladica. Rade ima sina i dve ćerke. Najviše vremena provodi u šetnji po sjeničkim ulicama, a ponekad obiđe i svoje zasade smrča i borova na brdima oko Sjenice, sa svojim prvim saradnikom iz vremena sađenja, šumarskim tehničarem Harunom Fiuljaninom. Gledaju u lice svoje veliko delo i, u šali, kažu: Da nismo posadili ovu šumu, u Sjenici bi temperatura zimi i dalje bila minus 40 stepeni. „Promenili smo klimu Pešteri, šefe“, govori vrlo ozbiljno Harun. „Istinu govoriš, druže. Možda će nam buduće generacije i spomenik podići za to”, dobacuje, opet u šali, uvek nasmejani Rade. A ja dodajem: veliki ljudi ste postali, momci, nema sumnje. Krajnje je vreme da vam to prizna i vaša država Srbija. Ako ništa drugo, bar da vam pošalju nekog novinara, pa da zapiše šta ste vi to radili i napravili krajem prošloga veka, za našu i vašu Srbiju.

Dipl. inž.