Stari grobari javnih finansija

Premijer Aleksandar Vučić bio je u nedelju na konferenciji za novinare, na kojoj je bilo reči o učinku pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), neobično kritičan prema poslovanju tri preduzeća petrohemijskog kompleksa rekavši da je ova vlast nasledila đubre. Zbog loših poslovnih rezultata „Azotare”, „Petrohemije” i MSK, premijer je rekao da je ljut na samog sebe, jer nije dodatno proveravao poslovne bilanse tih preduzeća, već je verovao u „lažne izveštaje”. „Nasledili smo pustu ’Železaru’, ’Petrohemiju’ sa dugovima od oko 400 miliona, isto je bilo i sa ’Azotarom’”, rekao je Vučić.

Premijer je naveo da je očekivao da će hemijska preduzeća raditi bolje zbog niže cene gasa, posebno „Azotara”. „Svelo se na to da su operativni troškovi u ’Azotari’ za šest meseci veći nego što bi bilo da uopšte ne rade. Ovako beleže gubitak od 50 miliona evra”, istakao je Vučić. „’Srbijagas’ ih snabdeva, oni ne plaćaju. I kad gledamo rezultate ’Srbijagasa’, oni kažu da im nisu platili ’Azotara’ i MSK”, rekao je Vučić.

Na stub srama premijer je stavio i „RTB Bor” rekavši da Srbija ima veliki problem i sa ovim preduzećem, da „Bor” izdržava Srbija, ima problema u rukovođenju. „To ćemo morati da rešimo u narednih šest meseci, takav je dogovor sa MMF-om”.

Nije nikakva tajna da se radi o firmama s podužim stažom u pravljenju gubitaka, kao što nije nikakva tajna da MMF od početka sklapanja aranžmana iz predostrožnosti, od pre dve godine traži da se na njihovo loše poslovanje stavi tačka. Razlog za to je dobro poznat, a to je što su oni grobari javnih finansija. Obaveze koje su preuzeli ne mogu da plate pa tu uskače država koja ih otpisuje ili garantuje za njihovu otplatu što na kraju plaćaju poreski obveznici.

Na kraju prošle objedinjene četvrte i pete revizije aranžmana MMF je tražio da se, zbog fiskalnog rizika, problem „Azotare”, „Petrohemije” i MSK, reši na tržišni način što znači ili da se prodaju ako neko hoće da ih kupi ili da idu u stečaj.

Premijerova izjava o lažnim izveštajima nesumnjivo se odnosi na njihova (ne)plaćanja „Srbijagasu”. Interesantno je da je Dušan Bajatović, direktor ovog preduzeća izjavljivao da „Azotara” na vreme plaća isporučeni gas. Zvanično, sve tri firme plaćaju gas i to je rezultiralo sa tri milijarde dinara dobiti „Srbijagasa” u 2015.

Za „Azotaru” je još 2014. godine donet UPPR (Unapred pripremljeni plan reorganizacije) kojim je predviđeno čišćenje dugova kako bi mogla da nađe kupca, ali i investicije od čak 90 miliona evra s istim ciljem.

Što se tiče „Petrohemije” ove godine država preuzima dug od 105 miliona evra prema NIS-u iako za dug nije garantovala kako ih poverilac ne bi blokirao i kako bi nastavili da rade. I posle državne intervencije stari dugovi ove pančevačke fabrike iznose još oko 400 miliona evra, a njih „Petrohemija” mora da se reši  kroz UPPR. Predviđeno je da će on trajati najkasnije do početka 2018. godine, a ostatak duga trebalo bi da se rešiti pretvaranjem u vlasništvo poverilaca.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da bi problem ovih gubitaša najzad mogao da se reši, jer ih je sada manje nego pre 10 ili 15 godina kada je takvih preduzeća bilo na desetine.

– Prema sadašnjim niskim cenama nafte i gasa te fabrike mogu samostalno i uspešno da posluju. Taj odnos je najpovoljniji u poslednjih 15 do 20 godina. Nepoznanica je dokle će to da traje i to je ograničenje za kompanije iz Zapadne Evrope i same Srbije da preuzmu ovaj hemijski kompleks. „Azotara” za nas nije strateška proizvodnja i njom se bave samo zemlje koje imaju svoj gas, a mi smo svoja nalazišta prodali NIS-u. Cela Evropa uvozi azot iz Rusije – kaže Arsić dodajući da su problemi u „Azotari” i „Petrohemiji” ne samo stari dugovi, već i puno zaposlenih i velike plate.

Poznato je da već godinama pokušavamo da problem tri preduzeća rešimo uz pomoć Rusa. Više puta je bilo reči da će ih Rusi uzeti u paketu, a i novi ministar privrede Goran Knežević čim je izabran na to mesto otputovao je u Moskvu s istim zadatkom, ali čini se bez uspeha.

Otpis dugova nije rešio problem Bora

U julu ove godine, u okviru UPPR-a, država je „RTB Boru” otpisala dugovanja od čak 900 miliona evra, koja su se gomilala još od pedesetih godina prošlog veka. Ukupan dug borskog giganta pre otpisa dostizao je čak 1,2 milijarde evra, a u narednih osam godina, koliko traje reprogram, ova kompanija mora da vrati 300 miliona evra duga. To je najveće finansijsko restrukturiranje duga nekog preduzeća u Srbiji.

Iz premijerovog obraćanja jasno je da ni ovako veliki otpis dugova nije mnogo pomogao „RTB Boru” i da je za to preduzeće preostalih 300 miliona evra preveliki teret. Preostali dug uglavnom predstavlja zajam za novu topionicu što je pozajmica uz garanciju države. Kako „RTB Bor” taj novac ne može da vrati iz poslovanja za očekivati je da i tih 300 miliona padnu na leđa poreskih obveznika.

„RTB Bor” nije poslovao u plusu i kad je cena bakra bila mnogo bolja, a pogotovo sada kad je niska. Da je preostali iznos duga i dalje preveliki teret za kompaniju najbolje govori podatak da su poslovni prihodi prošle godine iznosili 24,3 milijarde dinara. UPPR predviđa i znatno smanjenje broja zaposlenih. U trenutku otpisa duga u preduzeću je radilo 4.729 radnika. Predviđeno je da se njihov broj u narednih osam godina smanji za 1.229. UPPR-om je predviđeno i uvođenje profesionalnog menadžmenta, a tender za to trebalo bi da bude raspisan u drugoj polovini ove godine.