Ko „fingira" finansijske izveštaje javnih preduzeća

Da li je moguće da preduzeća u vlasništvu države lažiraju finansijske izveštaje, kako je javnosti nedvosmisleno saopštio premijer Aleksandar Vučić pre dva dana? Sudeći prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre od 16 javnih preduzeća, čije je poslovanje proveravala „Politika”, samo tri – „Železnice”, „Putevi Srbija” i „Resavica”, završili su prošlu godinu sa gubitkom. Postavlja se pitanje da li oni fingiraju rezultate, jesu li stari dugovi isključivo posledica lošeg poslovanja ili treba biti oprezan prilikom čitanja brojki iz finansijskih izveštaja. Ipak, treba imati u vidu da su sva državna javna preduzeća obavezna da Ministarstvu privrede dostavljaju planove poslovanja, što su i učinila kada je reč o ovoj godini, ali i da kvartalno izveštaju o ispunjenosti. Od ministarstva nismo dobili odgovore koliko je realizovano usklađeno sa planiranim, ali to ne znači da premijer nije imao uvid u te izveštaje kada je kritikovao javna preduzeća i najavio smenu direktora.

 Ekonomisti tvrde da se profit, po potrebi, može izračunavati na različite načine, ali činjenica je da su prošle godine najveću dobit imali „Telekom Srbije” – 16, 3 milijarde i EPS 10,9 milijardi dinara, podaci su APR-a.

– Kada je reč o „Srbijagasu” rashodi su u ovom času 21,2 odsto niži od planiranih, što je rezultat smanjenja troškova za snimanja objekata radi upisa u katastar, ali i nematerijalnih troškova u iznosu od 603,8 miliona dinara i niži su 55,1 odsto od planom predviđenih za sudske i troškove savetovanja, usavršavanja...

Broj zaposlenih od početka godine smanjen je za deset, dok su ukupni troškovi zarada od oko 1,3 miliona dinara niži 12,9 odsto u odnosu na planirane što je rezultat smanjenja dnevnica za put, stipendija, solidarnih naknada – kaže Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

Ostaje, međutim, problem nenaplaćenih potraživanja, najveće bruto potraživanje od „Petrohemije” od oko 29,8 miliona dinara, „Azotare” 14,2 miliona, MSK Kikinda 7,1 milion i „Železare Smederevo” šest miliona dinara.

Nisu sva preduzeća imala rast poslovnih prihoda, a među najvećim gubitašima prošle godine bili su: „Putevi Srbije”, sa minusom od 9,5 milijardi dinara, „Železnice Srbije” i „Infrastruktura Železnice” sa ukupnim dugovima većim od pet milijardi dinara i „Resavica” 1,4 milijarde. Zanimljivo je istaći da su „Putevi” i „Železnice” pre dve godine poslovali sa gubitkom, ali je „Resavica” 2014. godine bila u plusu 2,8 milijardi dinara.

Kada je prošle godine tadašnji ministar privrede Željko Sertić najavio strožu kontrolu rada javnih preduzeća i uvođenje korporativnog upravljanja, istakao je da radnici „Resavice” ne mogu da zarade za plate, pa im je država uplatila više od četiri milijarde dinara. Istovremeno, kako je istakao, troškove reprezentacije podigli su deset puta više nego što je planirano. Upravo tada, Sertić je najavio reforme za poboljšanje poslovanja javnih preduzeća u Srbiji koje su, između ostalog, podrazumevale smanjenje rashoda za skupocene limuzine, reprezentaciju, sponzorstva i donacije (u čemu je „Resavica” prednjačila).

Osim toga, u februaru ove godine usvojen je Zakon o javnim preduzećima, a tada je Sertić istakao da su gubici u javnim preduzećima ogromni. Tokom 2014. godine njihovi dugovi i garancije iznosile su 2,2 odsto BDP-a, a planirano je da taj broj padne na manje od 0,5 odsto BDP-a u naredne dve godine.

Direktori svih 36 javnih preduzeća dužni su da u budžet uplate najmanje 50 odsto dobiti, a  neki su se odricali i 70 odsto godišnjeg profita. Budžetske uplate porasle su nakon kritika premijera koji je naglasio da bi sva državna preduzeća trebalo da daju više novca jer mnogi imaju monopol. EPS je na primer u prvoj polovini 2016. godine, uplatio u budžet 46,6 milijardi dinara na ime dobiti od poreza, akciza, doprinosa, naknada i taksi. To je za 13,6 milijardi dinara više nego tokom prošle godine.

Neto dobit je za 10 milijardi dinara veća nego u prvih šest meseci prošle godine i oko 4,5 puta veća od plana, a uštedeli su 13,8 milijardi dinara. To je razlog zbog kojeg je premijer Vučić prekjuče rekao da je EPS danas jedno od retkih javnih preduzeća koje na računu ima 500 miliona evra.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, objašnjava da, kada se analiziraju rezultati poslovanja javnih preduzeća, ne možemo se samo osloniti na finansijske izveštaje, koje objavljuje APR.

– Agencija je objavljivala poslovne rezultate firmi koje uopšte ne postoje, tako da im je ažuriranje podataka slabija strana – ističe naš sagovornik.

S druge strane, pojedine privatne firme prikazuju lošije poslovanje kako bi platile manji porez na dobit, a druge „nameštaju” rezultate prikazujući ih pozitivnim, kaže naš sagovornik.

Nasleđeni dugovi – najveći problem

Sa trenutnom cenom nafte (i gasa) „Petrohemija“ može da ostvari pozitivno tekuće poslovanje. Problem su nagomilani dugovi, nastali u poslednjih 25 godina, koji iznose skoro 400 miliona evra, mišljenje je profesora Ljubodraga Savića.

- Urušavanje „Azotare“ je nastavljeno u procesu privatizacije, kada je litvanski kupac prodao liniju za veštačko đubrivo ruskom partneru. Ugovor o privatizaciji je raskinut i sa Litvancima se vodi spor. Upravu nad „Azotarom“  je preuzela država, odnosno „Srbijagas“ konvertovanjem ogromnog duga za gas u kapital. Sa druge strane „Petrohemija“ i pored problema u poslovanju, ima tržište za svoje proizvode i nalazi se stalno među deset najvećih srpskih izvoznika.