Poklon koji sudovi nisu smeli da prime

Ugovor zaključen između banke i suda je nedozvoljen. Sudovi, kao delovi pravosudne vlasti, imaju ograničenu poslovnu sposobnost, jer su ovlašćeni samo da preduzimaju radnje kojim se štite slobode i prava građana. Njihova prava su ograničena i kada sud istupa kao sudska uprava, jer u tom slučaju može samo da obavlja one poslove kojima se vrši sudska vlast. Prema tome sudovi ne mogu da zaključuju komercijalne ugovore poput ovih sa Pireus bankom, jer se njima ne vrši sudska vlast, kaže za „Politiku” Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije i bivši sudija Višeg privrednog suda komentarišući ugovore o poslovnoj saradnji koje su Vrhovni kasacioni sud, Drugi i Treći osnovni sud potpisali sa ovom bankom tokom 2014. i 2015. godine.

Prema njenim rečima, sud ugovor nije mogao da zaključi i zbog toga što između obaveza banke i suda ne postoji nikakva ravnoteža. Banka daje kredit pod povoljnijim uslovima, ali sud po zakonu ne može ništa da učini za banku, odnosno ne može ništa da joj pokloni.

– Banka daje poklon sudu, sudijama i zaposlenima, a sudijama, odnosno sudovima je zabranjeno da primaju bilo kakve poklone – izričita je naša sagovornica i upozorava da sudovi ne treba da zaključuju ovakve poklone, bez obzira što ni u jednom članu zakona ne stoji da oni ne mogu da sklapaju komercijalne ugovore sa povlasticama jer se to kosi sa funkcijom koju obavljaju.

Vrhovni kasacioni sud, Drugi i Treći osnovni sud ni juče nisu odgovorili na pitanje „Politike” po kom zakonu su samostalno zaključili komercijalne ugovore sa Pireus bankom, da li je reč o kreditima po povlašćenim uslovima i da li imaju slične aranžmane sa drugim bankama. Ova tri suda su inače potpisala ugovore o poslovnoj saradnji, odnosno dodeli nenamenskih kratkoročnih kredita za zaposlene u sudovima. Prema podacima pokreta Dveri, neke sudije su i ranije zaključivale povoljne ugovore na stambene i keš kredite, po kamati od 0,75 do najviše dva odsto godišnje. Ministarstvo pravde juče nam je odgovorilo da po Zakonu o uređenju sudova, sudovi samostalno uređuju svoj rad, odnosno radom suda rukovodi njegov predsednik. „Samim tim na njemu je i odgovornost za zakonitost rada suda.”

U Agenciji za borbu protiv korupcije odgovorili su da pitanje ugovora između sudova i banaka nije u njihovoj nadležnosti.

Advokat Vojin Biljić kaže da čak i da se ostavi po strani činjenica da Vrhovni kasacioni sud ne sme ulaziti u poslovne odnose i na taj način dovoditi u sumnju svoju nezavisnost, sama sadržina ovih ugovora može zabrinuti sve građane Srbije.

– Po ovom ugovoru sa Pireus bankom, Vrhovni sud se obavezao da će sva njegova kašnjenja u isplati plaćati zaposleni, isto kao što se obavezao da će banci dostavljati podatke o statusu zaposlenih i na taj način joj pomoći u naplati potraživanja. Ove obaveze su po zakonu ništave – kaže on.

Vrhovni sud se, dodaje, u ovom aranžmanu obavezao i da će ugovor čuvati kao poslovnu tajnu, iako bi trebalo da mu je poznato da tako nešto nije moguće zbog primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Sama činjenica da je sadržaj ugovora objavljen upravo primenom ovog zakona, dokazuje da je Vrhovni sud prekršio ugovor koji je potpisao.

– Kako onda objasniti građanima da moraju poštovati svoje ugovorne obaveze, kad to ne važi za najviši sud u državi. Ovo pitanje ima ogroman društveni značaj u zemlji gde je dobrovoljno izvršenje ugovora na veoma niskom nivou, što i građanima i privredi stvara velike probleme. Sme li najviši sudski autoritet promovisati kršenje zakona i dobrih poslovnih običaja i da li smo svesni koje to posledice može imati na društvene odnose, kaže naš sagovornik.

Pojedini pravni stručnjaci kažu da je potpisivanjem ovakvog ugovora Vrhovni kasacioni sud isključio mogućnost da bude nezavistan i nepristrasan u odnosu na Pireus banku, čime je pravno sebi zatvorio mogućnost da uopšte nepristrasno sudi u predmetima u kojima se pojavljuje ova banka. Po Etičkom kodeksu sudija, poslovne veze sa strankama isključuju nepristrasnost, tako da bi sudija morao da se izuzme iz odlučivanja ako je sa strankom u poslovnom odnosu. Šta u slučaju kada je sud, što podrazumeva i sve sudije tog suda, u poslovnom odnosu sa strankom, u ovom slučaju Pireus bankom?

Narodni poslanik i član skupštinskog odbora za pravosuđe Dušan Pavlović kaže za „Politiku” da državne institucije ne bi smele da potpisuju ovakve ugovore.

– Kada sud sebe dovede u takvu poziciju da njegovi funkcioneri, sudije, predsednici sudova sa nekim bankama imaju sklopljene ugovore onda u situacijama u kojima neki drugi klijent tuži banku i nađe se na sudu može da se sumnja u nepristrasnost, autonomnost i nezavisnost suda. Da bi se to izbeglo, takvi aranžmani moraju biti zabranjeni –  kaže Pavlović.

Prema njegovom mišljenju ne postoji izričita zakonska prepreka za ovako nešto, ali je pitanje nezavisnosti sudstva i morala u jednu ruku i činjenice da uz ovakve aranžmane nije moguće obezbediti nezavisnost sudstva. Zato, dodaje, ako su ovi ugovori dozvoljeni po zakonu, takav zakon bi trebalo ukinuti, a ako ne postoje pravne prepreke onda bi ih trebalo pod hitno nametnuti.