Proruski preokret u Moldaviji

Spoljnopolitička orijentacija Moldavije, barem u delu kojim upravlja predsednik države, po svemu sudeći, biće poznata tek posle drugog kruga predsedničkih izbora 13. novembra. Danas još nisu bili prebrojani svi glasački listići sa nedeljnih izbora, ali je na osnovu 90 odsto glasačkog materijala poznato da vodi lider Socijalističke partije i bivši ministar ekonomije i trgovine Igor Dodon.

On ima značajnu prednost u odnosu na protivkandidata – bivšu ministarku obrazovanja, diplomca sa Harvarda, ekonomistu Svetske banke i liderku partije Akcija i solidarnost Maju Sandu, koja se zalaže za ulazak Moldavije u EU. Dodonu, koji je, naprotiv, za čvršće veze sa Moskvom i poništavanje trgovinskog sporazuma Moldavije i EU iz 2014. godine, malo je nedostajalo da pobedi već u prvom krugu.

Prema današnjim podacima, on je dobio 48,2 odsto, a drugoplasirana Sandu 38,4 odsto glasova. Državna komisija je obavezna da objavi kompletne rezultate u roku od pet dana, ali sve procene, uključujući i ruske, govore da je nemoguće da prvoplasirani kandidat dobije 50 odsto plus jedan glas do kraja brojanja listića.

Moldavija je spomenuta i u Teheranu, kada je predsednik Hasan Rohani, primajući akreditive novog moldavskog ambasadora, rekao da Iran nema nikakvih ograničenja za poboljšanje odnosa sa ovom zemljom.

U Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici, ponavlja se situacija kao u nekim državama iz ove grupe, u kojima su nove prozapadne vlade i predstavnici zbog ogromne korupcije i uticaja oligarha izgubili poverenje građana. Moldavija, koja ima skoro 3,5 miliona stanovnika i najsiromašnija je država u Evropi, prvi put posle sedam godina na ovim izborima je većinski glasala protiv prozapadno orijentisanih političara.

S obzirom na veliku razliku u osvojenoj podršci, procenjuje se da bi u drugom krugu glasanja Dodon lako mogao da pobedi ukoliko ne dođe do nekog naglog preokreta: na primer, ukoliko u drugom krugu dođe do velike izlaznosti proevropskih birača ili njihovog masovnog bojkota, jer je za uspešnost izbora potrebno da glasa 33,3 odsto birača.

Moldavija je država sa velikim problemima, o čemu svedoči i činjenica da je za sedam godina promenjeno šest vlada i četiri vladajuće koalicije. Poslednjih godinu dana potresali su je protesti na kojima se okupljalo i desetine hiljada demonstranata koji su zahtevali istragu o nestanku oko 1,5 milijardi dolara iz tri banke uoči parlamentarnih izbora u novembru 2014. godine. Vlasti su zbog ovog manjka štampale novac, što je dovelo do dodatnog pada nacionalne valute leja za oko 20 odsto.

Demonstranti su takođe optuživali vlast da je pod uticajem politički povezanih oligarha, koji je zapravo i vode. Najznačajniji je Vladimir Plahotnjuk, a ruski mediji tvrde da je njegova povezanost sa prozapadnim partijama i zapadnim vladama dobila potvrdu kada je objavljena fotografija susreta u maju ove godine sa pomoćnicom američkog državnog sekretara Viktorijom Nuland, za koju se, na osnovu prisluškivanih razgovora, tvrdi da je odigrala ključnu ulogu i u demonstracijama na ukrajinskom Majdanu koje su se pretvorile u prevrat.

Veliki neredi u Moldaviji su se dogodili i pre sedam godina, na parlamentarnim izborima 2009. godine, kada je, prema prvim preliminarnim rezultatima, pobedila vladajuća komunistička partija sa Vladimirom Voronjinom. Pod optužbama za krađu glasova prozapadne partije su organizovale demonstracije. U sukobima demonstranata i policije jedna osoba je poginula, a skoro 300 je povređeno.

Iako su to bili parlamentarni izbori, ključni su bili rezultati zbog izbora predsednika u parlamentu, a ne zbog formiranja vlade, jer se predsednik birao glasovima najmanje 61 od ukupno 101 poslanika. Tako da su ovo prvi direktni izbori za predsednika Moldavije od devedesetih godina. Osim finansijskih problema, Moldavija ima i zamrznuti konflikt sa ruskim stanovništvom u Pridnjestrovlju, ali i težnje da se pripoji Rumuniji, na šta bi, kako Rusija najavljuje, usledilo otcepljenje ove oblasti.