Pobednici tranzicije – danas golje, sutra bogataši

Ka­kav smo na­rod i ko­li­ko for­ma če­sto za­ma­glju­je su­šti­nu u po­gle­du i do­ži­vlja­ju na­šeg pro­seč­nog su­na­rod­ni­ka – po­ka­zu­je či­nje­ni­ca da jed­ni o dru­gi­ma če­sto go­vo­ri­mo i me­đu­sob­no se oslo­vlja­va­mo, kva­li­fi­ku­je­mo, pot­ce­nju­je­mo i ni­po­da­šta­va­mo na osno­vu lo­šeg ma­te­ri­jal­nog sta­nja ili dru­štve­nog sta­tu­sa. Ne­do­sta­tak nov­ca, sku­pe ode­će i mod­nih de­ta­lja mo­ti­vi­še po­grd­ne na­zi­ve kao što su go­lja, dro­nja, dro­njak, odr­pa­nac i broj­ne dru­ge. Dronj­kom će­mo ta­ko pri­mar­no na­zva­ti „po­de­ran, po­ha­ban, pot­pu­no ili de­li­mič­no ot­ce­pljen ko­mad ne­ke tka­ni­ne”, od­no­sno, ne­ka­kvu „ri­tu, kr­pu, pr­nju, bez­vre­dan ili iz­an­đao deo ode­će”. U fi­gu­ra­tiv­noj upo­tre­bi, me­đu­tim, dro­njak mo­že bi­ti ili „čo­vek dro­nja­vog iz­gle­da, u po­de­ra­nom, po­ha­ba­nom ode­lu, odr­pa­na­c” ili, uop­šte, ne­ka­kav „jad­nik, bed­nik, si­ro­ma­ša­k”. 
Po­grd­no zna­če­nje raz­vi­ja se još da­lje, pa dro­njak od si­ro­ma­šnog čo­ve­ka u po­ce­pa­noj ode­ći po­sta­je „mo­ral­no loš čo­vek, ni­šta­vi­lo, mla­ko­nja i slič­no”, što po­ka­zu­je da ko­lek­tiv­no pre­zi­re­mo ne­ma­šti­nu, da ne­ret­ko pot­ce­nju­je­mo, ni­po­da­šta­va­mo, vre­đa­mo si­ro­ma­šne i ga­ji­mo pred­ra­su­de pre­ma nji­ma. I ime­ni­ca go­lja na sli­čan na­čin po­ka­zu­je ko­li­ko u go­vor­ni­ko­vom sta­vu mo­že bi­ti iz­ra­že­no pre­zre­nje pre­ma si­ro­ma­šni­ma. Ta­ko ve­li­ki Aka­de­mi­jin reč­nik be­le­ži sle­de­će pri­me­re: „Ni­sam ni ja ne­ki goljo… Ja ću te­bi zaj­mi­ti ko­li­ko ho­ćeš“; ili: „Do­ju­če­ra­šnji se go­lja di­gao me­đu bo­ga­ta­še pljač­ka­ju­ći sto­ku po se­li­ma“; ili: „Ma, vo­li i on da se hva­li­še, da se ne mi­sli ka­ko je on ne­ki go­lja.“ 
Isto ta­ko, ne­ga­tiv­no ime­no­va­nje mo­že bi­ti mo­ti­vi­sa­no i ne­kom fi­zič­kom ma­nom oso­be, za­tim po­re­me­ća­jem u nje­nom men­tal­nom raz­vo­ju, a ve­o­ma če­sto i ne­kim nje­nim in­te­lek­tu­al­nim ne­do­stat­kom. Ne­ke od tih re­či na­la­zi­mo i u reč­ni­ci­ma srp­skog je­zi­ka: bo­galj, de­bil, de­ge­ne­rik, idi­ot, in­va­lid, kre­ten, dok su ne­ke, mo­di­fi­ko­va­ne, za­be­le­že­ne u „Reč­ni­ku žar­go­na“ Dra­go­sla­va An­dri­ća i u elek­tron­skom kor­pu­su na in­ter­ne­tu: npr. de­bos, de­bil­či­na, kre­lac, kre­le, kre­ten­či­na, men­tol, re­tard. Ta­ko je pre­ma Reč­ni­ku SA­NU kre­ten pri­mar­no me­di­cin­ski ter­min i ko­ri­sti se u zna­če­nju „oso­ba ko­ja pa­ti od kre­te­ni­zma, idi­o­t”, dok se se­kun­dar­no, me­ta­fo­rič­ki, ova reč upo­tre­blja­va da ozna­či „glu­pa­ka, ble­sa­na, tu­po­glav­ca”, pri če­mu je po­grd­no zna­če­nje za­sno­va­no na emo­tiv­nom od­no­su go­vor­ne za­jed­ni­ce pre­ma men­tal­no po­re­me­će­nim oso­ba­ma. 
Me­đu pe­jo­ra­ti­vi­ma (po­grd­nim re­či­ma) u srp­skom je­zi­ku po­seb­nu gru­pu či­ne re­či i iz­ra­zi ko­ji­ma se čo­vek po­grd­no ime­nu­je ili apo­stro­fi­ra na osno­vu sek­su­al­nog opre­de­lje­nja. Pre­zir i oma­lo­va­ža­va­nje naj­če­šće su usme­re­ni pre­ma oso­ba­ma ho­mo­sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je, i to če­šće pre­ma mu­škar­ci­ma ne­go pre­ma že­na­ma. U jed­no­tom­nom Ma­ti­či­nom reč­ni­ku na­i­la­zi­mo ta­ko na ime­ni­cu pe­der, ko­ja je ova­ko de­fi­ni­sa­na: „pre­zr. a. ho­mo­sek­su­a­lac. b. fig. bez­vred­na, pre­zre­nja do­stoj­na oso­ba (o mu­škar­cu)”. Kao što vi­di­mo – pe­de­rom me­ta­fo­rič­ki mo­že­mo na­zva­ti bi­lo kog mu­škar­ca, bez ob­zi­ra na nje­go­ve sek­su­al­ne sklo­no­sti, jer nam iz­ra­že­na ko­lek­tiv­na eks­pre­si­ja do­pu­šta da „mu­škar­ca pol­no na­klo­nje­nog dru­gom mu­škar­cu” u je­zi­ku iz­jed­na­či­mo sa sva­kim „bez­vred­nim mu­škar­cem do­stoj­nim pre­zre­nja”.
Svi iz­ra­zi ovog ti­pa ima­ju ne­ga­tivna zna­če­nja, ali se do­ne­kle raz­li­ku­ju po ste­pe­nu po­grd­nog zna­če­nja ko­je iz­ra­ža­va­ju, pa ih mo­že­mo po­de­li­ti na dve pod­gru­pe. U jed­nu će­mo svr­sta­ti pe­jo­ra­ti­ve ni­žeg ste­pe­na: npr. ho­mo­sek­su­a­lac, pe­der, le­zbej­ka, ko­je be­le­že i stan­dard­ni reč­ni­ci, od­no­sno ho­mić, ho­mos, le­zbos, ko­je sma­tra­mo žar­go­ni­zmi­ma, ko­lo­kvi­jal­nim iz­ra­zi­ma; dru­gu pod­gru­pu či­ne pe­jo­ra­ti­vi iz­ra­zi­to po­grd­nog zna­če­nja, po­put re­ci­mo iz­ra­za pe­der­či­na, le­zba­ča ili aso­ci­ja­tiv­nih vul­gar­nih žar­go­ni­za­ma kao što su zad­nji­čar, dvo­ru­pac, fe­get; ne­ki su iz­ra­zi ma­nje-vi­še ša­lji­vog ka­rak­te­ra: pri­me­ra ra­di tob­dži­ja i fu­run­dži­ja. 
Ob­ja­šnja­va­nje i na­gla­ša­va­nje sek­su­al­nih afi­ni­te­ta oso­be pri­li­kom iz­bo­ra re­či ko­jom tu oso­bu ime­nu­je­mo, oslo­vlja­va­mo ili o njoj go­vo­ri­mo, obič­no uka­zu­je na ne­ga­ti­van stav i pre­zriv emo­tiv­ni od­nos go­vor­nikâ pre­ma da­toj ka­rak­te­ri­sti­ci. Ve­li­ki broj re­či i iz­ra­za ko­ji­ma se po­grd­no ime­nu­ju oso­be na osno­vu nji­ho­vog sek­su­al­nog opre­de­lje­nja – po­ka­zu­je da se u si­ste­mu vred­no­sti srp­ske kul­tur­no-je­zič­ke za­jed­ni­ce kao po­seb­no ne­ga­tiv­na oso­bi­na oce­nju­je sek­su­al­na sklo­nost pre­ma istom po­lu. Ne­ma sum­nje da na­še dru­štvo ga­ji ve­li­ke pred­ra­su­de pre­ma ovoj ma­njin­skoj gru­pi, a nje­ne pri­pad­ni­ke – ka­ko u je­zi­ku, ta­ko i u re­al­no­sti – ne vo­li, oma­lo­va­ža­va, iz­op­šta­va, po­ka­zu­je ne­to­le­rant­nost i pre­zir.
In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU,  dok­to­rand Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta UB