Skotove vrednosti

Kad tvoj prijatelj nije u pravu treba mu reći: Ej, čekaj, bre, to je previše". To je moto koji nam savetuje ovih dana Kajl Skot, zastupnik interesa najmoćnije svetske administracije u Srbiji, kada pokušava da nas podučava vrednostima američke demokratije. Nisam imao prilike da se družim sa Njegovom ekselencijom, tako da nisam njegov dragi prijatelj koji bi mu isto to posavetovao. Nije li previše za dobronamernog diplomatu da u nekoliko navrata deli lekcije Srbiji o američkim vrednostima kada zna da iste te vrednosti odavno ne poštuje zemlja koja ga je poslala da nam drži dodatnu nastavu.

Tako je u prijateljskim i srdačnim razgovorima sa opskurnim srpskim tabloidom u vlasništvu Ace Rodića i televizijom u vlasništvu bivšeg šefa CIA Dejvida Petreusa, Skot zamerio Srbiji što je poslala humanitarnu pomoć u Siriju. Upotrebio je alegoriju  po kojoj je Rusija nasilnik koji tuče ženu, a onda joj Srbija još i pomaže da paket pomoći prošvercuje u sigurnu sirijsku kuću.

Ali ako je Rusija zaista nasilnik, a Srbija njen pomagač, nikako nam nije jasno šta su onda SAD bile u Iraku, Libiji i Jugoslaviji i jesu li sve zemlje NATO bile u ekipi siledžija koji tuku bespomoćne žene? Pritom, ne treba zaboraviti da Srbija nije uzrokovala podele u sirijskom narodu, kao što su SAD rasipajući čarobnu prašinu demokratije i uranijuma po arapskom svetu i Balkanu, ostavljajući iza sebe temeljno razorena društva sa demokratskim pravom da neograničeno ratuju između sebe.

Američkim vrednostima je pokušao da nas nauči i na slučaju „Savamala”.

„Savamala jeste prvorazredni skandal i mislim da je Vučićeva formulacija o „kompletnim idiotima“ preblaga za ono što se desilo u Hercegovačkoj ulici.

Može se razumeti da deo srpske elite ima više razumevanja za Skota nego za srpskog ministra policije kada pravi paralelu između postupanja policije u Srbiji i SAD gde su, da podsetimo, izbili nemiri zbog policijskih ubistava nenaoružanih Afroamerikanaca. Ali, zar licencirani borci za ljudska prava ne veruju da bi univerzalne vrednosti trebalo da važe za oba sagovornika?

Ako Skot već daje sebi za pravo da postane volonterski analitičar srpske policije,  onda i Stefanović, ma koliko to neobično zvučalo, ima isto pravo da pita Skota da li je zaista dosledan u vrednostima koje promoviše.

Ponašanje naše policije u slučaju „Savamala” jeste veoma čudno, ali može li iko da zamisli da ista ta policija puca na nenaoružane građane koji su sumnjivi samo zato što su drugačije boje kože?

Zamislimo samo i da se ambasador bilo koje zemlje na svetu oglasi u američkom treš tabloidu i počne da uči vrednostima vašingtonsku elitu, a da posle trkne u lokalnu stanicu koju drži gastarbajter, bivši šef DB-a?

Ili, daleko bilo, zamislimo da naš Skot u Vašingtonu preporučuje kakav je lider potreban Severnoameričkom regionu, kao što prijatelj Kajl u medijima u Srbiji crta foto-robot poželjnog političara na Balkanu.

Uporedimo Skotov foto-robot sa Donaldom Trampom i Hilari Klinton.

Gde smo tu mi, a gde je Skot.