Kako je Simona dva puta saslušan u BIA

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da ima 97 bezbednosno interesantnih osoba u maloj oblasti kod Jajinaca, od kojih je policija ispitala 37 u okviru istrage nalaska oružja nedaleko od porodične kuće premijerovih roditelja. Protiv nekoliko je 2012. godine vođena istraga jer su bili osumnjičeni za pokušaj ubistva nekih od pripadnika najviših državnih institucija. Tragom ministrovih reči i saznanja da u neposrednoj blizini gde je nađeno oružje u Jajincima živi Vladica Simonović Simona, predsednik Sportskog udruženja „Edukativno-kreativni centar Familija”, a nekadašnji vođa „Delija” koji ima kriminalni dosije – zaputili smo se juče na ovu lokaciju. Priča se da se ovde okupljaju sumnjive, militantne osobe, da su se pojavili droga i oružje.

U ulicu gde je u subotu nađen arsenal oružja stiže se kada se iz pravca centra grada, posle Spomen-parka Jajinci skrene levo i krene gore ka šumi. Oružje je nađeno sa leve strane, na proširenom delu ulice. Ovde juče nije bilo nikakvog traga policijskog uviđaja ili bilo čega drugog. Na 20 metara odatle je nekoliko porodičnih kuća. Njihovi stanari nisu bili pričljivi. Nekoliko stotina metara dublje ka šumi put vodi do prostorija FK Napredak, gde sa porodicom živi Simonović, koji je 2002. godine osnovao „Familiju srbskih navijača”.

To je manja kuća sa desne strane, pored koje se nalazi fudbalski teren. Levo preko puta je napuštena nelegalna građevina. Tu je i top „Praga” sa amblemom Simonovićevog udruženja. Zatekli smo ga kako okopava baštu u dvorištu kuće. U stopu ga prati beli američki buldog. Na pitanje da li je na ministrovom spisku od 97 bezbednosno interesantnih osoba, uz osmeh odgovara:

„Dva puta sam išao na razgovor u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). Pitali su me za ’Pragu’, rekao sam im da mi je niko slučajno ne dira. Još bi trebalo da idem kod drugara u beogradsku policiju, tamo sam im na nekom spisku, pri vrhu verovatno. Nisam cvećka”, navodi Simonović u razgovoru za „Politiku”.

Kaže da mu nije bilo svejedno kada su ga zvali iz BIA.

„Bila je nedelja. Trebalo je da igramo er-soft, ali zbog policije oko 70 ljudi nije moglo da prođe do ovde. Sedeo sam s porodicom i prijateljima i ručao kada su me zvali. Prijatelji su me pitali da li se vraćam. Rekao sam da nemam pojma. Namestio sam im se kao kec na deset. Još da je neko došao ovde i snimio 30 do 50 pušaka i snajpera i koječega – rekao bi da to je to. Niko ne bi poverovao da nije pravo. Jednostavno, politika ne bira, namestiš se tu. Sve je moguće”, kaže Simonović.

U BIA nije sedeo na stolici sa uperenim svetlom, kako to svi zamišljaju. Ušao je u jedan lep kabinet.

„Vodili smo gospodski razgovor na hiljadu tema, kao sada sa vama. Nijedno nepristojno pitanje. Bio sam još jednom, jer su me zamolili da dođem zbog novih okolnosti”, navodi Simonović.

Kaže da je priča da se kod njega pravi paravojna formacija – budalaština.

„Ovde dolazi pola njih iz policije, BIA i vojske. Znaju sve šta se radi, priča i dešava. Mene su pitali za informacije, da li mogu da im pomognem. Moj rad je javan, svi se tu skupljaju”, uverava nas Simonović.

Za sebe kaže da je otac petoro dece, srpski domaćin i vernik. Piše pesme, izdao je tri albuma i dve knjige. Drži besplatnu školu fudbala, organizuje er-soft (simulacija ratnih borbi uz upotrebu posebnog oružja, municije, fantomki, uniformi i druge opreme na kojoj se okupi i do sto ljudi), stolar je i keramičar. Upitan da li ima kriminalni dosije i da li je osuđivan, kaže da jeste – „za svašta”.

„Za pokušaj ubistva devedesetih, kada smo se na sve strane upucavali. Dokazivali smo se kao muškarci. Nisam lopov i nisam prevarant”, priča Simonović.

Kaže da je bio u beogradskom Ce-zeu – šest meseci pre pet, šest godina zbog verbalnog delikta. Navodi da nije dao da ga legitimišu i da bi bilo sve u redu da nije bio u sukobu sa tadašnjom vlašću, odnosno Borisom Tadićem i Božidarom Đelićem, koji su ga, kako tvrdi, okarakterisali kao državnog neprijatelja zbog plakata, pa su „gledali da ga saseku gde su stigli”.

Kada je pre dve godine došao sa porodicom, prostorije gde sada živi bile su ruina, stecište narkomana i prostitutki. Prvih godinu dana imao je problem da očisti sve i otera narkomane i kriminalce. Na raskrsnici iznad je, priča, bilo glavno dilersko mesto, u napuštenoj građevini preko puta su se okupljali narkomani. bila je stecište narkomana i prostitutki.

Sada na terenu pored kuće u kojoj smo juče, ispod slike Njegoša, sa Simonićem sedeli i razgovarali, deca iz raseljenih i socijalno ugroženih porodica besplatno treniraju fudbal. Bitno je da imaju dobre ocene u školi. Psovke su, kaže Simonović zabranjene. Kada je reč o „Familiji srbskih navijača”, tvrdi da se više ne bavi time.

„Ima simpatizera i nekih koji čuvaju uspomenu na to. Ne okupljamo se. Ja sam ovde i dolaze mi gosti. Skoro sam izdao knjigu ’Ispovest huligana’, poezija je u pitanju”, veli Simonović.