Muška i ženska ljubomora, strast...

Lju­bav, ra­dost, tu­ga, strah... 
Ose­ća­nja pro­ži­ma­ju sva­ki naš dan. Mi o nji­ma raz­mi­šlja­mo, oslu­šku­je­mo ih ili ih sti­dlji­vo raz­ot­kri­va­mo dru­gi­ma. Raz­mi­sli­te o to­me ko­li­ko če­sto ko­ri­sti­mo re­či ko­je ozna­ča­va­ju ose­ća­nja – bi­lo da su u pi­ta­nju ona ko­ja lič­no do­ži­vlja­va­mo, bi­lo da je reč o ose­ća­nji­ma dru­gih. Ako uz­me­te pa­pir i olov­ku u ru­ke i poč­ne­te da za­pi­su­je­te re­či ko­ji­ma se ozna­ča­va­ju emo­ci­je, iz­ne­na­di­će­te se ka­da bu­de­te za­sta­li kod bro­ja 9 ili 10 − da ma­lo raz­mi­sli­te, da se pri­se­ti­te. I mo­žda će­te na­sta­vi­ti, mo­žda će­te se se­ti­ti još po­ne­ke, ali će vam re­či na­vi­ra­ti sve spo­ri­je i spo­ri­je. Pro­baj­te! 
Po­gle­daj­te, sa­da, svoj spi­sak. Si­gur­na sam da će­te pre­po­zna­ti re­či lju­bav, mržnja, ra­dost, sreća, tuga i strah. Mo­žda će se kod ne­ko­ga po­ja­vi­ti i ža­lost, bes, lju­bo­mo­ra, gnev ili za­lju­blje­nost. Me­đu­tim, pi­tam se, da li će se ne­ko se­ti­ti ose­ća­nja ja­da, se­te, bez­na­đa, me­lan­ho­li­je ili apa­ti­je? Zna­te li da se upra­vo ovim re­či­ma ozna­ča­va­ju raz­li­či­ti ob­li­ci pri­mar­ne emo­ci­je tu­ge? Re­či bes, mr­žnja, gnev, srdž­ba, pr­kos, gnu­ša­nje, aver­zi­ja i pre­zir ozna­ča­va­ju ljut­nju, dok bri­ga, strep­nja, užas, stra­va, uz­ne­mi­re­nost, za­bri­nu­tost, pa­ni­ka, ne­spo­koj­stvo, tre­ma i ne­mir ozna­ča­va­ju ose­ća­nje stra­ha. 
Ra­do­sti, ljut­nje, stra­ha ili tu­ge se­ti­će­te se za­to što su to re­či ko­ji­ma se ozna­ča­va­ju ne sa­mo pri­mar­ne ljud­ske emo­ci­je već i emo­ci­je ko­je su ti­pič­ne za go­vor­ni­ke srp­skog je­zi­ka. To su re­či ko­je naj­če­šće ko­ri­sti­mo, jer emo­ci­je ko­je nji­ma ozna­ča­va­mo naj­lak­še pre­po­zna­je­mo u sve­tu oko nas. Do­ži­vlja­va­nje emo­ci­ja pred­sta­vlja unu­tra­šnji, lič­ni pro­ces ko­ji je svoj­stven i mu­škar­ci­ma i že­na­ma. Me­đu­tim, pi­ta­mo se, po­sto­je li ti­pič­no mu­ške i ti­pič­no žen­ske emo­ci­je? Da li mu­škar­ci i že­ne vred­nu­ju ose­ća­nja na isti na­čin ili ne? 
Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja emo­ci­o­nal­nih re­či (167 ime­ni­ca) go­vor­ni­ka srp­skog je­zi­ka po­ka­za­li su nam da se mi­šlje­nja mu­ška­ra­ca i že­na raz­li­ku­ju ka­da je u pi­ta­nju oda­bir ti­pič­nih emo­ci­ja. Od ukup­nog bro­ja re­či ko­ji­ma se ozna­ča­va­ju emo­ci­je, tri naj­ti­pič­ni­je emo­ci­je za mu­ške go­vor­ni­ke srp­skog je­zi­ka je­su tu­ga, ža­lost i mr­žnja, dok že­ne pro­to­ti­pič­nim sma­tra­ju ose­ća­nja ra­do­sti, tu­ge i lju­ba­vi. Nji­ho­vim po­re­đe­njem mo­gli bi­smo za­klju­či­ti da su mu­škar­ci­ma ti­pič­ne one emo­ci­je ko­je su u osno­vi ne­pri­jat­ne i ne­po­želj­ne, dok su že­na­ma ti­pič­ni­je pri­jat­ne i po­želj­ne emo­ci­je. Ipak, i kod jed­nih i kod dru­gih, u pr­vih de­set pro­to­ti­pič­nih emo­ci­ja, po­ja­vlju­je se se­dam istih − ra­dost, tu­ga, sre­ća, lju­bav, ža­lost, mr­žnja i bes. Osim ovih za­jed­nič­kih emo­ci­ja, mu­škar­ci iz­dva­ja­ju još i strah, za­lju­blje­nost i očaj, dok su žen­ski is­pi­ta­ni­ci kao ti­pič­ne emo­ci­je na­ve­li ljut­nju, strast i lju­bo­mo­ru. 
Zbog če­ga je mu­škar­ci­ma za­lju­blje­nost na li­sti naj­ti­pič­ni­jih emo­ci­ja, dok su kod že­na to lju­bo­mo­ra i strast? Mo­žda je od­go­vor u ve­zi sa pri­ro­dom pri­mar­nih emo­ci­ja. Ra­dost, tu­ga, strah i ljut­nja se kod svih lju­di, bez ob­zi­ra na pol­ne, ra­sne ili sta­ro­sne raz­li­ke, do­ži­vlja­va­ju na pri­bli­žno isti na­čin. Do­ži­vlja­va­nje i is­po­lja­va­nje, a sa­mim tim i vred­no­va­nje spe­ci­fič­ni­jih emo­ci­ja, ka­kve su za­vist, po­nos, lju­bo­mo­ra, za­lju­blje­nost ili strast, uslo­vlje­no je in­di­vi­du­al­nim raz­li­ka­ma. Da li to, on­da, zna­či da mu­škar­ci i že­ne ima­ju raz­li­čit emo­ci­o­nal­ni je­zik? Po­sto­ji li mu­ška i žen­ska za­lju­blje­nost, mu­ška i žen­ska lju­bo­mo­ra ili mu­ška i žen­ska strast? Ve­ro­vat­no da po­sto­ji. Me­đu­tim, ove raz­li­ke ni­su u ve­zi sa re­či­ma, već sa de­lo­vi­ma ljud­ske du­še i ljud­skog uma ko­je ni naj­re­či­ti­ji me­đu na­ma ne bi mo­gli do­ča­ra­ti. Emo­ci­je ima­ju svoj svet − svet ko­ji je sve­tu je­zi­ka, ne­ka­da, da­lek i ne­ja­san. Ne­ka­da, ni naj­e­mo­ci­o­nal­ni­je re­či, jed­no­stav­no, ni­su one pra­ve. 
In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU, dok­to­rand Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta UB