Stolice kroz vekove

Da na drvetu mogu da rastu stolice, ali i da se nameštaj za sedenje može posmatrati kao delo primenjene umetnosti ili slikarstvo, pokušala je da dočara Marija Bujić, autorka izložbe „Stolice: vekovi trajanja”, koja će večeras biti otvorena u Beogradu. Povodom dana Muzeja primenjene umetnosti, odnosno obeležavanja 66 godina postojanja ove baštinarske ustanove, biće upriličena postavka sa više od 60 eksponata iz ne baš brojčano impozantne Kolekcije nameštaja za sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja.

Putovanje kroz vreme, od perioda renesanse do secesije, bilo bi i sa više „zastajkivanja” da prilike na našim prostorima nisu uticale da kolekcija nameštaja nije obimnija. Najpre sama „mladost” Muzeja potom mnogo više turbulentne istorijske okolnosti ovog podneblja uticali su da luksuzni nameštaj nije bio sveprisutan u srpskim domovima. I kasni ekonomski razvoj, slabo obrazovano građanstvo i česti ratovi razlozi su zašto je ovde luksuzni nameštaj bio redak.

Ipak, najstariji eksponat koji će posetioci moći da vide, ujedno i najstariji predmet kolekcije, jeste Dante stolica iz 16. veka. Najmlađi predmet kolekcije je s kraja prve decenije 20. veka izrađen po nacrtu Dragutina Inkiostrija Medenjaka. Približno u isto vreme, 1908. godine, dizajnirana je stolica Hansa Gintera Rajnštajna (1880–1938), koja anticipira razvoj nameštaja za sedenje budućih vekova.

Kako je za „Politiku” rekla autorka postavke Marija Bujić, namera joj je bila da posetiocima dočara stolicu kao predmet primenjene umetnosti:

– To nije samo kratka istorija razvoja ovog komada nameštaja već sam želela da je izvučem iz njenog osnovnog konteksta. Da jedan običan upotrebni predmet na kome se sedi, odmara, radi ili uživa osvetli sjajem kraljice enterijera.

U kratkom roku, od marta ove godine, vredno je rađeno na postavci a značajan doprinos dali su Milan Andrić, konzervator za drvo, i Marija Labudović, konzervatorka za tekstil, čija su stručna umeća doprinela da predmeti, barem donekle, povrate stari sjaj.

Izložba će biti otvorena do 31. januara. Prati je bogat, koristan, edukativan katalog pisan ne samo za predstavnike struke već prijemčiv široj javnosti. Za stilske epohe koje nisu mogle da budu ilustrovane fotografijama iz muzejske kolekcije, u katalogu su korišćeni crteži mr Mirjane Vojnović.