Erdoganova osmrtnica Ataturku

Redžep Tajip Erdogan uveren je da će 2023. godine nadgledati svečanosti stote godišnjice republike, ali sve čini da ukloni legat osnivača savremene Turske Mustafe Kemala Ataturka.

Erdoganova Turska sve manje liči na državu koju je otac nacije uspostavio kada je na ruševinama Osmanskog carstva 1923. godine proglasio republiku. Zemlja se danas sve više udaljava od Ataturkovih vizija evropske Turske.

Agresivna islamizacija u direktnoj je suprotnosti sa sekularnim temeljima Ataturkove države. U poslednjoj deceniji podignuto je blizu 9.000 džamija. Sada je na red došao još jedan od simbola iz vremena Kemal-paše.

U policijskoj akciji uhapšeni su glavni urednik Murat Sabundžu i 12 njegovih kolega iz „Džumhurijeta”, „svetog grala” turskog novinarstva, dnevnika koji je osnovan samo godinu dana posle proglašenja republike.

„Džumhurijet” je glasilo najveće opozicione Republikanske narodne partije (CHP), čiji je Ataturk bio lider. Poznat je po liberalnim proevropskim stavovima i bio je oštar kritičar Erdogana i njegove vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP). Kemal Kiličdaroglu, sadašnji lider CHP, kaže: „Želimo Tursku u kojoj su mediji slobodni, novinari ne idu u zatvor, umetnici se ne otpuštaju, a naučnici se ne hapse zbog svojih pogleda.”

Ali, u današnjoj Turskoj urednici ili autori veoma lako mogu da završe u zatvoru, baš kao što čitaoci mogu da izgube posao ukoliko čitaju „pogrešne novine”.

Erdogan tokom tri premijerska mandata nije imao mnogo sluha za kritičku reč, ali otkako je 2014. godine izabran za predsednika, svoju autoritarnost je u mnogim prilikama pokazivao upravo u odnosu prema medijima: gasio je listove, menjao uredničke timove u uglednim novinama kao što je „Zaman”, zatvarao TV i radio stanice i portale. Čak je u jednom trenutku pokušao da Turcima zabrani „Fejsbuk”.

Serija novih udara na neistomišljenike pokrenuta je posle neuspešnog državnog udara 15. jula, za koji je kao kreator i organizator optužen pokret Fetulaha Gulena, islamskog propovednika koji živi u SAD. Po posebnom zakonu donetom posle udara, zatvorene su hiljade privatnih obrazovnih institucija, medijskih organizacija i izdavačkih kuća koje vlast sumnjiči da su povezane sa Gulenom.

U velikoj čistki koju je Erdogan pokrenuo, do sada je uhapšeno ili otpušteno više od 100.000 ljudi – oficira, univerzitetskih profesora i učitelja, sudija i državnih funkcionera, čak i prodavaca baklave – ali omiljena meta režima su novinari.

U skladu sa propisima vanrednog stanja i vladavine dekretima, do sada je zatvoreno 170 medijskih kuća, uključujući tri novinske agencije, 16 TV stanica, 45 listova i 15 magazina. Čak 2.500 novinara ostalo je bez posla.

Optužnica protiv „Džumhurijeta” takođe počiva na tvrđenju da je dnevnik postupao po instrukcijama Fetulahove „terorističke organizacije”, da su njegovi novinari u tekstove pre puča ugrađivali šifrovane poruke. List je zbog kritičkih analiza optužen i za podršku zabranjenoj Radničkoj partiji Kurdistana, sa kojom je vlast prošle godine obnovila tri decenije duge oružane sukobe.

Prethodni glavni urednik „Džumhurijeta” Džan Dundar prošle godine je uhapšen i osuđen pod optužbom da je objavio državne tajne koje se tiču turske vojne podrške pobunjenicima u Siriji.

„’Džumhurijet’ nisu obične novine, one su spomenik istorije stvaranja mlade republike i memento osnivačeve volje”, saopštila je predstavnica za štampu CHP, najavljujući otpor jer je vlast prešla „crvenu liniju”. „Ljudi koji veruju u napredak, oni koji su demokrate, neće predati ’Džumhurijet’ fašizmu AKP”, upozorila je ona.

SAD i Evropska unija ponovo su „zabrinuti” za slobode izražavanja u Turskoj. Nemačka saopštava da ima „velike sumnje” u to da je policijska akcija protiv novinara „u skladu sa principima vladavine prava”. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc upozorava da je „pređena još jedna crvena linija”.

Ali, uprkos izrazima „zabrinutosti” zbog slučaja „Džumhurijet”, EU doprinosi gušenju medijskih sloboda u Turskoj. U Briselu su isključivo zainteresovani da Ankara spreči da stotine hiljada izbeglica iz Turske ponovo krenu ka Evropi. Ostalo ih malo zanima, što samo ohrabruje Erdoganovo „dođavola sa Evropom”.

U nekim drugim okolnostima, zaključak bi bio da je čistkom u najuglednijem turskom listu vlast sebi pucala u nogu, izbila argumente na koje se pozivala. Kada su Ankaru u Evropskom parlamentu prozivali zbog nedostatka demokratije i slobode govora, šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu se branio rečima: „Naravno da postoje mediji koji nas kritikuju, kao ’Džumhurijet’.”

Na koga će se sada pozvati? Vlast to očigledno ne zanima. Zameraju Evropi što ih kritikuje oko medija u vremenima kada se Turska bori sa terorizmom. Sve to premijeru Binali Jildirimu omogućava da u Parlamentu Evropi poruči: „Braćo, nas ne interesuju vaše crvene linije. Narod je taj koji iscrtava crvene linije. Od kakve su važnosti vaše linije?”

„Posle udara postojao je trenutak nacionalnog jedinstva, kada se Erdogan okrenuo svojim sekularnim protivnicima za pomirenje”, piše ugledni turski komentator Mustafa Akjol. „Bila je to nada. Ali, taj duh danas ubrzano nestaje i postoji opravdana bojazan da čistke služe da se država očisti od svake kritike.”

„Džumhurijet” najavljuje da se neće predati. „Iako su naši menadžeri i autori uhapšeni, naš list nastaviće da se do kraja bori za demokratiju i slobodu”, piše u uvodniku. Branioci ugrožene turske demokratije prepušteni su sami sebi.