Hoće li srodnike kačiti zakon

Novi Sad – Vojvodina demografski stari, i to već dugo ne iznenađuje. Cela Srbija prolazi kroz istu priču, a slično se dešava i Starom kontinentu. Možda je veće iznenađenje, ili otrežnjenje, saznanje da je privatni sektor ušao u oblast socijalne politike, brige o starijim licima i da na tome, naravno, zarađuje. Najviše takvih privatnih domova u Vojvodini otvoreno je u Subotici, Novom Sadu i Zrenjaninu. To ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem kada su sve strane zadovoljne, a pogotovo država. Međutim, novinski stupci puni su izveštaja o unosnom biznisu iz sive zone rada takvih objekata. Iznenađenje postaje šok kada ti izveštaji pređu u crnu hroniku, kao krajem oktobra kada je u privatnom domu u Pančevu izbio požar i stradalo troje ljudi.

Iz godine u godinu, demografi i statističari beleže sve veći broj starijih od 65 godina u Vojvodini. U toj životnoj dobi, pre pet godina bilo je, po podacima Zavoda za statistiku Srbije, 314.558 ljudi (16,27 odsto stanovništva), a lane – 337.903 (17,86 odsto). Narastajuća populacija suočava se pri tom s bolestima, invaliditetom, odvojenošću od porodice i usamljenošću, a pre svega siromaštvom. U proseku, žive od penzije koja je u septembru ove godine iznosila 23.459 dinara.

Pokrajinski ombudsman ukazuje da se iz pritužbi, koje od tih osoba dobija, vidi njihov izuzetno nizak nivo prihoda i težak materijalni položaj. Pritom, znatan broj njih doprinosi kućnom budžetu svoje dece i unuka.

Resorni pokrajinski sekretar Predrag Vuletić očekuje da će privatnih domova u Vojvodini biti i više jer, kako kaže za „Politiku”, ovo je godina licenciranja. Sve te ustanove, uključujući i pokrajinske gerontološke centre, imale su obavezu da do 22. maja podnesu zahtev za dobijanje licence koja garantuje da su ispunjeni svi uslovi i standardi za pružanje usluga socijalne zaštite, propisani republičkim pravilnikom.

Ipak, nisu retki slučajevi nelegalnog smeštaja starijih osoba. U poslednjih 12 godina, pokrajinski inspektori socijalne zaštite doneli su 85 rešenja o zabrani rada takvih domova. Samo ove i prošle godine bilo je 37 zabrana, a veći broj domova bez dozvole nalazio se na teritoriji Subotice i Zrenjanina, podaci su Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Pančevački dom u Ulici Svetog Save, gde je stradalo troje starih, takođe je bio nelegalan. Tragediju je pratila i vest da je vlasnici doma ranije već dvaput bilo zabranjivano da pruža usluge takvog smeštaja. Te zabrane su se odnosile na dve različite adrese u Pančevu, podnošene su i prekršajne prijave protiv vlasnice, a ona je nastavila sa poslovanjem na trećoj lokaciji, gde je i izbio kobni požar.

Pokrajinski sekretar Vuletić smatra da su u tom slučaju zakazali drugi državni organi – pravosuđe i policija, uz čiju pomoć inače inspektori, najčešće po anonimnim dojavama građana, ulaze u nelegalne domove, a zatim pišu prijave.

„Često nam se dešava da slučaj na sudu zastari, a ako do presude i dođe, kazne su minimalne. Iznose od 200.000 do milion dinara, a za privatna lica od 10.000 do 150.000 dinara. Ispada da se vlasnicima nelegalnih domova, koji zarađuju, kako sam to čuo od jedne republičke inspektorke, i po 1.500 dinara na sat, isplati da kaznu plate i da nastave po starom”, kaže Vuletić.

Rešenje, smatra, treba tražiti u boljem povezivanju institucija, većim zakonskim kaznama, izmenama zakona koje se tiču socijalne politike a koje bi obuhvatile „i odgovornost srodnika starijih osoba”.

„Treba otvoreno reći: pustili ste roditelje tamo gde je nelegalno, tamo gde je nesigurno, rizično. A na sajtu i pokrajinskog sekretarijata i republičkog ministarstva postoji spisak i može se proveriti koji su to domovi sa licencom”, ističe.

Ukoliko srodnici zaista budu potpali pod zakon, pitanje je koliko bi takav potez bio opravdan. Građanima je svakako u interesu da znaju koji su domovi sa licencom, ali da li je svima dostupan internet. Može li Srbija da ima više od 11 inspektora socijalne zaštite? Samo tri inspektorke trenutno postoje za celu Vojvodinu, a na republičkom nivou ima ih osam.

Deset domova u Novom Sadu

Novi Sad ima deset domova za stare, od kojih su tri (Liman, Novo naselje i Futog) u okviru Gerontološkog centra. Smeštaj tu košta od oko 26.000 do 49.000 dinara, u zavisnosti od lokacije, vrste sobe i sposobnosti korisnika za samostalan život. U ustanovi može da se smesti 859 starih osoba, a prošle godine obuhvaćeno je 1.187 korisnika. Svim korisnicima, navodi za „Politiku“ direktorka Slavica Škrbić, pružaju se usluge smeštaja, ishrane, lične i higijene prostora, pranje veša, frizera, nege, zdravstvene zaštite, fizikalne terapije...

„Domovi su zadovoljavajuće popunjeni i postoje liste čekanja, naročito za smeštaj u Futogu i na Limanu. Preostalih mesta ima u domu na Novom naselju, koji ima najviše smeštajnih jedinica, i u dvosobnim apartmanima na Limanu“, kaže direktorka Škrbić

U Novom Sadu postoji još sedam privatnih domova s licencom, gde se cene mesečnog smeštaja kreću od 450 evra do 900 evra, ako je reč o nepokretnoj osobi. U opisu njihovog poslovanja oni navode nadzor i brigu 24 sata nad korisnikom usluge, odgovarajuću ishranu, higijenu, medicinske usluge i psihosocijalnu podršku.