​Mirna starost u domu zdravlja

Čačak – Domovi zdravlja u Ivanjici i Guči mogli bi da budu putokaz kako potomci da pomognu ostarelim srodnicima. Naime, obe ustanove imaju po deset postelja koje već godinama izdaju za, kako se to stručno kaže, „smeštaj osoba bez medicinskih indikacija”. Brojni domovi zdravlja u srpskoj provinciji, malim i tihim mestima, mogli bi da postanu sasvim pristojno boravište za ljude u poznom dobu.

– Kod nas najčešće nema slobodnih mesta, ako se ukaže jedno brzo bude popunjeno. Ljudi na tom smeštaju imaju hranu, lekarski nadzor 24 sata, a osoblje se trudi da im negom i pažnjom omogući dostojan život – kaže za „Politiku” dr Sretina Stojanović, direktor Doma zdravlja u Ivanjici.

U prilog ovome govore i prihvatljive cene boravka:

– Za nepokretne bolesnike to je 1.300, polupokretne 989 a za pokretne 798 dinara po danu – veli doktorka.

U Guči je smeštaj 1.300 dinara dnevno takođe uz neprestani lekarski nadzor, a i tu se svako slobodno mesto brzo popuni. Pre nekoliko godina u gučkom stacionaru, recimo, zatekli smo jednu staricu, Srpkinju rodom iz Like, koja je s porodicom živela u Argentini, ali je odlučila da poslednje godine provede u Srbiji i nekako doznala za prihvatljive uslove smeštaja u Dragačevu.

Dragačevski zet, doktor prava iz Moskve Denis Mihajlovič Trušin, koji u ruskoj prestonici živi sa svojom izabranicom Milicom iz Lučana, svedoči na primeru iz najprostranije države sveta kako bi i crkva mogla da pomogne u zbrinjavanju najstarijih žitelja.

– U našem hramu u Moskvi gde stalno idem, a tako je u još nekoliko parohija, postoji služba koja se zove „Sestre milosrđa”. Ona okuplja vernice Ruske pravoslavne crkve koje su uvek spremne da pomognu. Pod njihovom je pažnjom jedan dom staraca u Moskvi, gde stalno idu i pomažu oko nege. Pored toga, na isti način nađu se pri ruci jednom domu za decu bez roditelja – kazao je dr Trušin za „Politiku”.

Čačanski kraj je, inače, već bio na novinskim naslovnicama zbog staračkog smeštaja, ali drugim povodom. Naime, u Domu za stare „Dvoje” u Vranićima kod Čačka, aprila prošle godine, izbila je zaraza posle koje je Policijska uprava u ovom gradu podnela Osnovnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv Petra Marića, direktora, i Mirjane Vujičić, glavne kuvarice doma. Oni su okrivljeni što je 12. aprila 2015. u kuhinji doma pripremljena voćna torta s malinama koja je bila kontaminirana, zaražena bakterijom salmonelom (salmonela enteritidis) i što je podeljena stanarima, radnicima doma i susedima, pa je izbila epidemija od čijih je posledica preminulo šestoro štićenika ove ustanove.

Direktor i kuvarica osumnjičeni su da su na taj način počinili teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4, u vezi sa članom 256. stav 3. Krivičnog zakonika Srbije. Stanari su bili u dobu između 69 i 88 godina, preminuli su između 17. i 26. aprila a osnovni javni tužilac u Čačku Danilo Vujičić naložio je tada da se obavi sudskomedicinska obdukcija pokojnika i da se obrazuje policijski tim koji će ispitati sve okolnosti trovanja.

Epidemiolozi u Čačku saopštili su neposredno zatim da je u Domu „Dvoje” izbila epidemija salmonele, koja je proglašena 16. a odjavljena 30. aprila, pri čemu su zaražene 42 osobe. U hrani uzetoj iz doma 16. aprila nije pronađena rečena bakterija i lekari su pretpostavili da je uzročnik trovanja bio u torti, koju su štićenici i radnici doma jeli na Vaskrs, 12. aprila. Međutim, nijedan deo tog kolača nije sačuvan (sve je pojedeno), pa ta pretpostavka nije mogla da bude dokumentovana u laboratoriji.

Do koje tačke je danas stigao postupak?

U Osnovnom javnom tužilaštvu, 4. novembra nam je rečeno da su spisi predmeta još na veštačenju u Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu, i da će se tužilac nakon nalaza veštaka preduzimati naredne korake.

Ključni dokazi, dakle, nestali su pre nego što su se pojavile posledice, i stvorila se situacija koju pravnici, inače često spremni na lake zaključke, nazivaju složenom.