Bunde nisu trend, već klasika

Prvi susret sa „šnajderajem” imala je kao devojčica jer je odrastala u krojačkoj porodici pa je za Irenu Grahovac bilo sasvim prirodno da diplomu istoričara umetnosti profesionalno ne upotrebljava. Dizajnerka, koja je duže od dve decenije prisutna ne samo na domaćem modnom tržištu, prepoznatljiva je po bundama i autentičnim kreacijama od kože i krzne. Bunde, mantili, prsluci montoni, suknje, pantalone iz njenih prethodnih kolekcija nose i dame u Turskoj, državama Evropske unije, od prošle godine i u Kanadi. U poslovnoj biografiji kreativne Beograđanke upisan je rad za kompanije iz inostranstva i brend pod njenim imenom.

Novi modeli iz kolekcije za jesen/zimu 2016/17, koje je publika videla sinoć na 29. beogradskoj nedelji mode, inspirisani su duhom sedamdesetih godina 20. veka, prilagođeni sadašnjem vremenu.

Izrađeni su u bojama od klasične crne, osnovne boje krzna – smeđe do bele, kakav je prirodni kolorit krzna mongolske ovce, koje inače karakteriše duga vlas. Među 35 komada koji će biti premijerno prikazani biće i oni u mastilo plavoj i modeli od bojenog krzna lisice. Kako kaže dizajnerka, želja joj je bila da postigne efekat pačvorka i izvornog kolorita hipi pokreta.

– Manekenke će zato modele nositi u kombinaciji sa plišanim zvoncarama i dugačkim suknjama – kaže za naš list Irena Grahovac.

Kako radi sa prirodnim materijalima samo se nametnulo pitanje. Kako glasi njen odgovor zagovornicima prava životinja koji se prilično glasno bore protiv upotrebe prirodnih materijala i ubijanja životinja zarad mode?

– Dizajneri su poslednja adresa gde bi trebalo da se upućuju takvi stavovi. Mi u stvari recikliramo materijal odbačen iz mesne, generalno prehrambene industrije, zato smo medijski atraktivni pa se protestuje ispred prodavnica garderobe, a ne, na primer, ispred klanica – ističe dizajnerka, koja za svoju nultu godinu rada u modi uzima 1993.

Sve vreme ostala je verna komadima koji nikako ne mogu da ponesu oznaku „za jednu sezonu” i čije nošenje iziskuje i duge kvalitetne komade na dami; od cipela, tašne... Naravno i dovoljno novca za kupovinu bunde. Običaj da se komad nasleđuje sa mame na ćerku je odavno prošao.

– Danas je čitav život toliko ubrzan da se ta brzina održava i na garderobu. Niko više ne kupuje niti mogu da se prave tako skupi komadi. U celom svetu prisuti su isti brendovi, ekskluzivniji i oni populistički koji izbacuju kolekcije na 15 dana. Ja to nazivam „makdonalds modom”. U šoping molovima širom planete možete da kupite identičan komad. Trudim se da moji modeli budu negde između klasike i šika, nosivi više sezona. A cene sam uvek formirala svesna gde živim i kakvo je naše tržište kao jedne siromašne zemlje. Niže su od cena dizajnerskih komada od krzna u inostranstvu iako se šiju u turskim fabrikama, gde rade i najpoznatiji svetski ekskluzivni brendovi. Mislim da koža i krzno nisu luksuz i da ako dama ima stila, savršeno može da ih nosi uz džins, patike – smatra kreatorka.

Dok je na početku karijere, priznaje naša sagovornica, bila izuzetno ushićen kada ugleda svoj model na ženi na ulici, vremenom je taj osećaj slabio. Sada samo posmatra sa kojim komadima je žena kombinovala njen komad, dodaje uz osmeh. Kaže i da su joj kupci kako devojke na pragu punoletstva tako i dame u najboljim godinama.

Od prošle godine njeni modeli prodaju se i u Kanadi, a u pregovorima je da preko jednog trgovačkog lanca uđe na tržište Sjedinjenih Američkih Država. U fazi pregovora je i prodaja u Rumuniji i Poljskoj.

Nema više kožarskih radnika

Prema priznanju Irene Grahovac, na neprestano otvoren oglas za kožarskog radnika, već godinama ne može da uposli nikoga u Srbiji:

– Nažalost, više nemamo ne samo dobrih tekstilaca već ni kožarskih radnika. To je bio i jedan od razloga zašto sam proizvodnju preselila u Tursku; oni su među najboljima u svetu. Iskreno se nadam da će dualno obrazovanje biti uvedeno ovde kod nas. Da deca koja izađu iz kožarskih škola nauče da rade i budu dobri majstori svoga posla.