Država gradi novo skladište nafte

Umesto za 18 dana, Srbija bi izgradnjom novog skladišta za naftu, benzin i dizel, imala državne zalihe ovih energenata za više od dva meseca. Zato je Ministarstvo energetike prošlog meseca raspisalo javni konkurs za usluge savetnika za javno-privatno partnerstvo, kojim se pozivaju najveća skladišta nafte i naftni giganti da zajedno sa državom izgrade skladište nafte vredno 500 miliona evra.

Na konkursu, koji će biti otvoren do 14. novembra, Ministarstvo energetike od budućeg savetnika traži da utvrdi pod kojim uslovima i u kom odnosu je potrebno podići rezervoare. U skladištima na državnim zalihama Srbija ima oko 50.000 tona nafte, što je deset puta manje od propisa EU, koji nalažu da do 2023. godine obezbedimo 500.000 tona.

Ideja je da država pronađe privatnog partnera i da zajedno sa njim podigne novo skladište ili da proširi ono u kome se energenti već čuvaju. U tom slučaju, posao bi bio jeftiniji, jer ne bi morale da se čekaju brojne dozvole, već bi taj novac mogao da se iskoristi za opremu i punjenje ovog skladišta.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže, da je vlada letos usvojila Uredbu o planu i kriterijumima nabavki za formiranje obaveznih rezervi nafte, koja nalaže da država izgradi skladište goriva kako bi se smanjila neizvesnost u snabdevanju.

– Zalihe se sada čuvaju u Republičkim robnim rezervama u koje će zaključno s 2018. moći da se skladišti nafta i gorivo. Srbija ima obavezu da izgradi novo skladište sa zalihama od 61 dan kao članica Energetske zajednice. S tim, što sve zemlje Evropske unije imaju zalihe za 90 dana, a Srbija se odlučila za 61 dan, uzimajući u obzir neto potrošnju nafte i derivata – kaže Mićović.

Zalihe nafte i goriva su lane bile još manje nego danas i mogle su da podmire potrebe Srbije za svega dve nedelje – 14,5 dana.

– Iznos zaliha jedne zelje menja se svake godine, jer se rezerve računaju u odnosu na potrošeno iz prethodne. Zato je bilo idealno kupovati naftu i derivate dok je barel bio ispod 30 dolara, odnosno na istorijskom minimumu. Sada je ta kupovina neuporedivo skuplja – kaže Mićović.

– Zalihe se koriste u ekstremnim i vanrednim situacijama. U slučaju zemljotresa, opadanja nivoa reka i sprečavanja rečnog saobraćaja, nemogućnosti uvoza, kaže on i dodaje da država rezerve kupuje od naknade koju na svaki litar goriva plaćaju proizvođači i prodavci, 2,6 dinara po litru na benzin i dizela, plus PDV što iznosi 3,12 dinara po litru na gorivo. Država je, inače Uredbu o naknadi za obavezne robne rezerve donela još 2014. godine i to je ogroman novac koji se svake godine sliva u budžet za ove namene – kaže Mićović.

Upitan da li bi Srbija rezervoare mogla da gradi s nekom od naftnih kompanija koje ovde posluju, Mićović kaže da bi bilo dobro da država sazna s kolikim kapacitetima raspolaže u ovom času.

– Uslove za skladištenje ima „Naftohem” u Sremskim Karlovcima, NIS i „Džet oil” u Smederevu – zaključuje on.