Čvorovićeva potraga za „korenom svih srpskih problema"

Povodom teksta „Državni uslov je suverenost, a ne regionalizacija”, od 4. novembra

Gospodin Zoran Čvorović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, tvrdi da je uzrok naših državnih poraza i ustavnih neuspeha „petooktobarska kriptookupacija“. Navodi kao primer Ustavnu povelju Državne zajednice SCG. Iz njegovog teksta izlazi i da je donošenje Ustavne povelje DZSCG bilo nekakav izuzetak u našoj ranijoj ustavnoj praksi. Tvrdi još i da do ustavne promene ne treba da dođe sve dok Srbija ne raskine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, i to zbog promenjenog odnosa Brisela prema njenom suverenitetu, koji je iskazan 2008. godine. Na drugom mestu, međutim, g. Čvorović tvrdi da upravo SSP ima svojstvo nadustava zbog čega ga ne može prihvatiti bilo koja suverena država.

G. Čvorović kao da pokušava da pronađe koren svih srpskih problema, koji po pravilu nalazi u delovanju neposrednih političkih protivnika. Kada taj problem iseče, on je siguran da će njegova uverenja, koliko god možda bila rigidna, krajnja i radikalna, omogućiti i trajno i idealno rešenje. Takvo razmišljanje je možda dobronamerno, ali ništa više od toga.

Poredeći savremenu Srbiju s Kneževinom Srbijom i njenim ustavotvornim iskustvom g. Čvorović takođe nije baš bio u potpunosti uspešan. Međunarodne okolnosti i unutrašnji sukobi sprečavali su Srbiju da 1835. donese trajan ustav po svojoj volji. Promena međunarodnih okolnosti i nestanak unutrašnjih sukoba omogućili su ustavne promene koje je započeo knez Mihailo šezdesetih godina 19. veka. Knez Mihailo je vladao uz pomoć poznatih političara, koji su pripadali njegovim nekadašnjim ustavobraniteljskim neprijateljima. Prema svima njima nije imao tako oštar i radikalan odnos kao što g. Čvorović ima ne samo prema omraženom DOS-u već i prema Srpskoj naprednoj stranci Milana Piroćanca i Stojana Novakovića, koja je delovala pre sto trideset godina. Odakle g. Čvoroviću pomisao da je motiv predloga za osnivanje senata u Srbiji krajem 19. veka bio pre svega zasnovan na delovanju Austrougarske, koja je navodno želela da izborom bogatijih ljudi u njegove redove promeni politiku Srbije? Kako to da je Stojan Novaković bio predsednik vlade u vreme Aneksione krize, a SNS bila u koaliciji sa NRS tokom većeg dela trajanja Prvog svetskog rata? Da li je moguće da je g. Čvorović iz današnje perspektive podozriviji prema naprednjacima iz 19. veka nego što je bio Nikola Pašić?

Što se tiče gornjeg doma skupštine, njegovo postojanje može pomoći boljem regionalnom predstavljanju raznih krajeva Srbije, a da time politički ne budu ojačani regioni.

Srbija se mnogo promenila od 19. veka i rekao bih da je najčešće u uslovima nepostojanja punog suvereniteta i u raznim vanrednim prilikama i došlo do uspešnih reformi i održive modernizacije. To nije bio izbor naših predaka i naš, već je takva bila sudbina. Promene su, konačno, u naprednim društvima stalne.

Za moderne konzervativce kažu da zastupaju određene principe i posebno tradicionalne vrednosti, a da su pod izvesnim uslovima otvoreni za novo i da često prihvataju tekovine svojih protivnika ako se pokažu kao dobre i ispravne. Ne vidim čak ni naznake takvog razmišljanja kod g. Čvorovića.

I u ovom odgovoru g. Čvorovića osećam njegovu snažnu potrebu da u potpunosti diskvalifikuje sagovornika. On kao da se raduje što nekom nesrećom, čudnim putevima korupcije njegov sagovornik predaje na najstarijem fakultetu u zemlji, a navodno misli da su Vizantija i carska Rusija Aleksija Mihailoviča imale moderne ustave... „A takvi ustavi nisu postojali do 17. veka...“ I sada bi trebalo da ja dokazujem da znam ono što treba da zna učenik završnog razreda osnovne škole. Ili bi možda g. Čvorović trebalo da objasni da mu je poznato ono što sigurno zna: razliku između „ustava“ i „ustavnosti“. Uostalom, možemo govoriti i o ustavima država koje nemaju formalni dokument naslovljen kao ustav. I opet nije dovoljno da budem difamiran i razobličen kao osoba koja je nedovoljno stručna da ima relevantno mišljenje. Potrebno je da se u sve uveže i Krunski savet prestolonaslednika Aleksandra Drugog. „Ako je ceo savet kao Antić... Onda...“  Uostalom zar nije princ samo senka svoga dede koji je, iako potomak onih koji su branili ustav, uvodili parlamentarizam i  prevodili slobodoumne spise, za uzor svome Ustavu iz 1931. imao modernu i neverovatno uspešnu viziju cara Nikolaja s početka veka...

Tema naše debate je bila sasvim druga. Njenu nit je g. Čvorović izgubio.

Napredni klub