Turska rastrzana između Mosula i Rake

Turskoj je svakako bilo potrebno da očisti svoju južnu granicu od boraca Islamske države (ID), ali su joj oni, kada je njena vojska ušla u Siriju, barem delom poslužili i kao izgovor da zaustavi širenje i jačanje Kurda u susednoj državi. Sada se sumnja na obrnut gambit: da bi zabrinutost zbog pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) u Iraku mogla biti maska pod kojom će Ankara udariti na šiitske milicije koje, kako tvrde, presecaju put džihadistima ID iz iračkog grada Mosula, da se ne prebace u Siriju.

„Ako uđu (u Irak), spremni smo da se s njima suočimo... Invazija na Irak bi vodila raspadanju Turske”, upozorio je irački premijer Hajder el Abadi na vest da je Ankara uputila tenkove i oklopna vozila u Silopi, grad u Turskoj na granici s Irakom. Taj potez turski ministar odbrane Fikri Isik je obrazložio time da njegova zemlja nije obavezna da čeka unutar svojih granica, već da može učiniti „sve što je neophodno” ako PKK, zabranjena u Turskoj, ali sa snažnim taborima u Iraku, zauzme uporište i u Sindžaru. Taj pogranični irački region je oko 115 kilometara udaljen od Silopija, sada i od turskih trupa.

Raspoređivanje dodatnih turskih jedinica uz granicu s Irakom nije bilo neočekivano, ne samo zbog toga što Ankara već ima oko 2.000 vojnika na iračkom tlu uprkos protivljenju Bagdada. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je nedavno, manje-više, najavio taj potez, ali je za njega ponudio nešto drugačiji razlog od onog koji je dao Isik. Erdogan je, kako je preneo Rojters, kazao da će Ankara reagovati ukoliko šiitske milicije u Iraku „poseju teror” u Tal Afaru, iračkom gradu u kojem dobar deo stanovništva predstavljaju Turkmeni, pripadnici etničke manjine srodne Turcima. Tal Afar je na oko 50 kilometara od Sindžara, dakle: relativno brzo u dometu turskih jedinica poslatih u Silopi.

Bitka za Mosul, poslednje veliko uporište ID u Iraku, učinila je Tal Afar važnom strateškom tačkom. Šiitske milicije su tamo zauzele položaje da bi, kako su poručile, sprečile sunitske radikale iz ID da pred ofanzivom prebegnu u Siriju i tamo se pridruže ostatku svojih snaga.

Erdogan je ranije upozoravao dominantno šiitske vlasti u Bagdadu, kao i međunarodnu koaliciju pod vođstvom SAD koja ih vojno potpomaže, da šiitske paravojne formacije ne smeju učestvovati u bici za Mosul. One su, naime, odavno pod optužbama da maltretiraju sunite na iračkim teritorijama koje zaposednu.

Turski predsednik je poručivao i da Mosulom po oslobađanju moraju upravljati suniti, koji su u njemu većina, i branio pravo svoje zemlje da interveniše na tom bojištu pozivajući se na dokumenta Osmanske imperije iz vremena kada je Mosul još bio pod njom. Umesto raspada Turske, na koji ga je upozorio Abadi u slučaju da prodre u Irak, Erdogan je zbog toga mnogima delovao kao snuje o ponovnom „okupljanju” osmanskih teritorija.

Na te dokumente Erdogan je podsećao i kada je pravdao ulazak turske vojske u Siriju, koja je nekada takođe bila pod osmanlijskim carevima. U sirijskom ratu, šiitske milicije, koje su pod patronatom Irana, ključnog regionalnog saveznika iračkog režima, bore se na strani predsednika Bašara el Asada, kojeg Erdogan želi da svrgne.

Položaj turskih vlasti prema Siriji pre nekoliko dana je dodatno zakomplikovan. Sirijske demokratske snage (SDS), jedinice sačinjene mahom od Kurda iz te zemlje, kao i od tamošnjih Arapa i hrišćana, saopštile su da, uz pomoć SAD, počinju napad na prestonicu „kalifata”, sirijski grad Raku. Vašington je nedavno takođe najavljivao da će ofanziva na Raku početi pre nego što bude završena operacija u Mosulu kako bi se tako uništila dva ključna uporišta ID. Nakon toga bi, uz teritorijalne gubitke koje je već pretrpela, ta organizacija faktički prestala da bude „država”, gospodar celovite teritorije, pa bi se svela na relativno male enklave čiji su „mostovi” već na udaru neprijatelja.

Međutim, osvajanje Rake bi ojačalo sirijske Kurde, što je Erdogan, uplašen od kurdskog separatizma u Turskoj, i nastojao da spreči šaljući svoju vojsku preko južne granice. Turski predsednik je ranije upozoravao Ameriku da Kurdi, koji su saveznici Vašingtona, ne smeju učestvovati u toj akciji. Mora da je saopštenje SDS-a razlog iz kojeg su se u Ankari, na zahtev SAD, hitno sastali načelnici američkog i turskog generalštaba.

To nije jedino što bi moglo da brine Erdogana. Vođa ID Abu Bakr el Bagdadi je, krijući se, kako se pretpostavlja, negde u okolini Mosula, pre nekoliko dana zatražio od svojih sledbenika da udare na Tursku. „Kalifat” je sebi pripisao i bombu koja je potom eksplodirala u turskom gradu Dijarbakiru. Umesto da se turska armija umeša u bitku za Mosul, moguće je da će Mosul – odnosno, ID, kojem je taj grad važan u najmanju ruku koliko i prestonica Raka – upasti u Tursku.