Za desetak dana još 12 kilometara auto-puta

Tvrdnja premijera Aleksandra Vučića da će prestići Josipa Broza i izgraditi više auto-puteva nego Tito za 35 godina svoje vladavine pokrenula je lavinu komentara na ovu temu. Iako mnogi smatraju da niko ne može nadmašiti ta „zlatna” vremena, takmičiti se sa Brozom u ovoj „disciplini” i nije tako teško, mišljenje je stručnjaka.  „Najvećem sinu našeg naroda i narodnosti” gradnja puteva nije bila prioritet, smatraju „Politikini” sagovornici, dodajući da izuzetak predstavlja nekadašnji auto-put „Bratstva i jedinstva” koji povezuje Beograd, Zagreb, Niš i Skoplje i zapravo predstavlja put prvog reda.

Iako je mandat sadašnje vlade tek počeo, gostujući na RTS-u premijer Vučić već je podvukao crtu. Tokom njegovog mandata izgrađeno je 100 kilometara puteva, a očekuje da će biti gotovo više od 200 kilometara auto-puteva za vreme ove vlade.

Osim toga, on je najavio da će za desetak dana biti otvorene nove deonice na istočnom kraku Koridora 10 koje su deo auto-puta Niš– Dimitrovgrad, dužine 87 kilometara.

Za samo desetak dana, kako je rekao premijer, za saobraćaj će biti otvoreno 12 kilometara puta od Proseka do Bancareva jer su pri kraju radovi na tunelu „Bancarevo”. Dve, tri nedelje kasnije prvi automobili proći će deonicom Pirot–Dimitrovgrad, a onda nam, kako je naglasio, ostaje još samo da završimo obilaznicu do granice sa Bugarskom. Reč je o obilaznici oko Dimitrovgrada dužine oko 8,5 kilometara čiji je završetak gradnje, nakon mnoštva problema, pomeren za kraj ove godine a, po svemu sudeći, biće pomeren za najmanje godinu dana.

Trebalo bi podsetiti da su ove dve deonice zadavale najviše problema. Radovi su počeli 2010. godine i trebalo je da budu završeni četiri godine kasnije. Ali je tadašnji izvođač austrijska „Alpina” odugovlačila sa poslom, pravdajući se lošim projektima, arheološkim nalazištem, ispostavljajući račun investitoru. Pretio joj je raskid ugovora, ali je u međuvremenu bankrotirala. Na njeno mesto došao je bugarski „Trejs”, sa kojim je takođe ugovor raskinut. Na kraju je u posao uveden novi izvođač, grčki „Aktor” koji je već  izgradio jednu deonicu na južnom kraku Donji Neradovac – Srpska kuća.

Govoreći o južnom kraku premijer je pomenuo i završetak gradnje osam kilometara puta od Levosoja do Srpske kuće u narednoj godini dana. Početak gradnje ove deonice odložili su upravo Grci koji su odustali od ovog posla zbog problema sa finansiranjem. Na ovoj deonici, čija je gradnja na kraju poverena srpskim firmama, bilo je velikih problema sa isplatom naknade vlasnicima zemljišta.

Govoreći na RTS-u Vučić je naglasio da je važno spojiti Koridor 10 i Koridor 11, i to kod Pojata, kao što je predviđeno. Takođe, kako je rekao, sledeće godine biće završen projekat auto-puta Novi Sad – Ruma – Šabac i nakon toga će početi gradnja ove deonice.

Država se na samitu u Rigi zadužila za dodatna 734 miliona evra za infrastrukturne projekte, a ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović objasnila je da je gradnja puteva veoma isplativ posao za Srbiju, i to pre svega zbog njenog strateškog položaja. Pre dva dana, nakon otvaranja deonice Ljig–Preljina prokomentarisala je da joj nije jasno zašto se toliko dugo čekalo da neki poslovi budu završeni. Prema njenim rečima, deo auto-puta Beograd – Južni Jadran, od Surčina do Preljine, trebalo bi da bude kompletno gotov do kraja 2018. godine. Deonica od Obrenovca do Preljine biće završena za godinu dana, a gradnja 17 kilometara od Surčina do Obrenovca trebalo bi da počne u maju ili junu sledeće godine. Finansiranje ovog posla vrednog 207 miliona evra dogovoreno je proteklog vikenda na samitu u Rigi.

Premijer Vučić se tokom poslednjeg javnog istupa pridružio ministarki Mihajlović kritikujući domaće građevinske firme. On je rekao da su upravo naše firme krive za „probijanje” rokova.

– Domaće firme su krive što gradnja puteva toliko traje jer ne mogu da se dogovore, a često troše novac od sledećeg posla da bi završili onaj koji je u toku – izjavio je premijer za RTS.

Kritike su pogodile predstavnike domaće građevinske industrije, a Goran Rodić iz Građevinsko-industrijske komore smatra da je sramota  što tokom otvaranja deonice Ljig–Preljina niko nije pomenuo velike domaće firme koje su odradile najveći deo posla. On je ponovio da je za stanje u ovaj oblasti dobrim delom kriva država koja favorizuje strance.

– Država je mnoge građevinske firme dovela gotovo do bankrota jer nije plaćala svoje obaveze. Osim toga, naše firme dobijaju mnogo manje novca za radove jer ne mogu da budu izabrane za glavne izvođače radova. Svima je jasno da država mora da uzima kredite kako bi gradila puteve. Zemlje kod kojih se zadužujemo insistiraju da njihove firme budu izvođači radova. Stranci uzmu svoj procenat, a ceo posao prepuste nama – ističe naš sagovornik dodajući da je ministarka Mihajlovićeva najavila da će ubuduće država birati nadzor na međunarodnim konkursima. On tvrdi da će to dovesti do još većih troškova gradnje jer naši građevinski inženjeri obavljaju nadzor za skromnu platu od oko 50.000 dinara, dok će strancima za ovaj posao morati da plati po 4.500 evra.