Kako se duinguje biznis?

Da li bi se na­ši pri­vred­no-eko­nom­ski i me­dij­ski struč­nja­ci iz­ne­na­di­li ka­da bi im ne­ko re­kao da bar po­la Sr­bi­je ne raz­u­me zna­če­nje de­se­ti­na an­glo-ame­rič­kih ter­mi­na ko­je su oni uve­zli u srp­ski je­zik? O jed­nom od njih, Do­ing bu­si­ness list, na pri­mer, slu­ša­mo i či­ta­mo već da­ni­ma. Da li bi bi­lo ume­sno pred­lo­ži­ti me­di­ji­ma i na­ci­o­nal­nim eko­nom­sko-raz­voj­nim (pa­ra)dr­žav­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ko­je su nas iz­ve­sti­le o po­bolj­ša­nom po­lo­ža­ju na­še dr­ža­ve na po­me­nu­toj li­sti, da se ovaj ter­min pre­ve­de na srp­ski i pi­še ći­ri­li­com? Bi­lo bi ve­ro­vat­no ne­pri­me­re­no pod­se­ti­ti ih da ovaj ter­min, iako je vla­sti­to ime, ipak mo­že da do­bi­je svoj srp­ski par (kao što smo npr. WHO pre­ve­li sa SZO). Da li je iko to­li­ko dr­zak da do­tič­nim me­di­ji­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma (ne­ke se­be na­zi­va­ju ali­jan­sa­ma) ka­že da ne bi bi­lo lo­še da iz­ra­de i ći­ri­lič­ke ver­zi­je svo­jih veb-saj­to­va, jer po­slu­ju u ze­mlji Sr­bi­ji, gde na­rod go­vo­ri srp­ski i pi­še ći­ri­li­com? 

Da li je iko to­li­ko ne­smo­tren da im ka­že da se u srp­ski pre­u­zi­ma­ju sa­mo objek­tiv­no po­treb­ni an­gli­ci­zmi, te da en­gle­ski i an­glo­srp­ski ko­jim nas ne­šte­di­mi­ce za­si­pa­ju ni­su od­raz sta­tu­snog i stru­kov­nog ugle­da, već uto­či­šte za po­lu­o­bra­zo­va­ne lju­de? Da li bi ne­ko smeo da im do­šap­ne da sem pri­vre­de, eko­no­mi­je, po­li­ti­ke i me­di­ja po­sto­ji još ne­što isto to­li­ko bit­no (za mno­ge još i bit­ni­je) – a to su je­zik i pi­smo, ko­ji se ne mo­gu pi­sa­ti i ko­ri­sti­ti po lič­noj že­lji i na­ho­đe­nju – po­go­to­vo u obla­sti jav­ne upo­tre­be, ka­da re­či iz stru­kov­nih ter­mi­no­lo­gi­ja po­sta­ju če­sti go­sti op­šte lek­si­ke? Ko­nač­no, mo­že­mo li ih sve naj­lju­ba­zni­je za­mo­li­ti da se po­sa­ve­tu­ju sa je­zič­kim struč­nja­ci­ma oko no­vih re­či ko­je ula­ze u naš je­zik? Na­rav­no, ako uz una­pre­đi­va­nje srp­ske pri­vre­de i me­di­ja na­đu bar ma­lo vre­me­na za tri­ča­ri­je kao što su ja­sno­ća i ra­zu­mlji­vost u ko­mu­ni­ka­ci­ji, oču­va­nje je­zi­ka (stru­ke) i ći­ri­lič­kog pi­sma, te uva­ža­va­nje mol­be Od­bo­ra za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka da se bez raz­lo­ga ne pre­u­zi­ma­ju stra­ne re­či, već da se tvo­re na­še kad god je to mo­gu­će.

Ni­je ceo pro­blem u to­me što je po­me­nu­ti ter­min Do­ing bu­si­ness list pre­u­zet iz en­gle­skog je­zi­ka (li­stom pre­net u na­šim me­di­ji­ma kao si­ro­vi ili kao oči­gled­ni an­gli­ci­zam − Do­ing bu­si­ness list i Du­ing bi­znis li­sta) – on je ne­ra­zu­mljiv, ne­pro­zi­ran i ne­u­me­sno je pi­sa­ti ga ći­ri­li­com. Pro­zir­nost ovo­ga ter­mi­na je sa­mo pri­vid­na – ob­lič­ka (ko još da­nas ni­je čuo za re­či do­ing, bu­si­ness i list), ali ne i zna­čenj­ska (za­jed­no, kao ter­min, ove tri re­či ozna­ča­va­ju po­seb­nu vr­stu li­ste sa po­seb­nim osvr­tom na uslo­ve po­slo­va­nja u po­seb­nom okru­že­nju). Na­i­me, na isto­i­me­nom veb-saj­tu sto­ji da je u pi­ta­nju li­sta ze­ma­lja sa­sta­vlje­na na osno­vu jed­no­stav­no­sti, od­no­sno la­ko­će po­slo­va­nja u sva­koj od njih. Ta jed­no­stav­nost, od­no­sno la­ko­ća po­slo­va­nja za­sno­va­na je na iz­ve­šta­ju Svet­ske ban­ke ko­ji go­vo­ri o to­me ko­li­ko je jed­no­stav­no po­slo­va­ti u od­re­đe­noj ze­mlji ka­da se osni­va pred­u­ze­će, od­no­sno ko­li­ko tre­ba vre­me­na da se do­bi­je gra­đe­vin­ska do­zvo­la, ko­li­ko tre­ba vre­me­na da se do­bi­je pri­klju­čak za stru­ju, ko­li­ko ko­šta da se iz­gra­di ma­ga­cin ili pro­iz­vod­ni po­gon i slič­no. Da­kle, mi u su­šti­ni go­vo­ri­mo o Li­sti la­ko­će po­slo­va­nja, od­no­sno Li­sti jed­no­stav­no­sti po­slo­va­nja. Po­red to­ga što su ovi pre­ve­de­ni ter­mi­ni tro­čla­ni kao i iz­vor­ni ter­min, nji­ho­va pred­nost nad an­gli­ci­zmom je­ste što su oni pro­zir­ni­ji, ra­zu­mlji­vi­ji i mo­že­mo ih pi­sa­ti ći­ri­li­com. Ta­ko­đe, od njih je mo­gu­će tvo­ri­ti i akro­ni­me, pa srp­skoj po­nu­di neo­lo­gi­za­ma mo­že­mo do­da­ti i LI­LAP (Li­sta la­ko­će po­slo­va­nja), LI­JEP (Li­sta  jed­no­stav­no­sti po­slo­va­nja), ali i akro­nim­sko-ime­nič­ki ob­lik  LAP li­sta (LAP – la­ko­ća po­slo­va­nja), ko­ji je do­dat­no pam­tljiv i uver­ljiv zbog svo­je ali­te­ra­tiv­no­sti.
Uko­li­ko se i da­lje pod okri­ljem in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­je (či­taj: an­gli­za­ci­je) ter­mi­no­lo­gi­je ne od­u­sta­je od is­klju­či­vog pre­u­zi­ma­nja re­či iz en­gle­skog je­zi­ka u srp­ski (Do­ing bu­si­ness je ov­de sa­mo je­dan pri­mer za ovu po­ja­vu), on­da je po­treb­no iz­ba­ci­ti srp­ski i ći­ri­li­cu iz upo­tre­be jer pred­sta­vlja­ju ne­po­že­ljan si­no­nim­ski ter­mi­no­lo­ški te­ret za an­gli­ci­zme. Spo­ra­zu­me­vaj­mo se le­po na en­gle­skom, od­no­sno na an­glo­srp­skom. Ne­moj­mo, da­kle, vi­še pi­ta­ti ka­kvi su uslo­vi po­slo­va­nja u ze­mlji, već: „Ka­ko se du­in­gu­je bi­znis?“ Još ako od­go­vo­ri­mo „Eks­tra!“ (pi­še se, na­rav­no „Extra!“), od­lič­no će­mo se uklo­pi­ti u da­na­šnje žar­go­ni­zo­va­no an­glo­srp­sko struč­no op­šte­nje, ali i ne­či­nje­nje da se opi­sa­no sta­nje po­pra­vi.
Do­cent na Uni­ver­zi­te­tu Uni­on – Ni­ko­la Te­sla