Kobno kašnjenje Beograda dok se rušio Berlinski zid

Dan primirja u Prvom svetskom ratu nema gotovo nikakve političke i ideološke veze sa poslednjim višepartijskim izborima u Jugoslaviji pod vlašću Tita, ali jedan detalj ipak je zajednički za ova dva događaja – oba su se zbila 11. novembra. Tog datuma 1945. godine komunisti su slavili ubedljivu pobedu, pošto je njihov Narodni front osvojio više od 90 odsto glasova, iako je formalno imao opoziciju. Igrom slučaja, samo dan posle 44. godišnjice ovog glasanja i 71. godišnjice od završetka Velikog rata, desila se još jedna prekretnica na biralištima.

Na poslednjim jednopartijskim izborima u SR Srbiji, (i prvim neposrednim od 1974.) održanim 12. novembra 1989. ubedljivu pobedu u trci za predsednika Predsedništva Srbije sa 86 procenata podrške odneo je Slobodan Milošević, koji je imao tri protivkandidata – Mihalja Kertesa, Zorana Pjanića i Miroslava Đorđevića. 

Možda istorijska razmera ova dva izborna procesa teško može da se uporedi sa okončanjem Prvog svetskog rata, ali ih ne bi trebalo ni zaboraviti. Posle glasanja 1945, na kojem je ubacivanjem kuglica u kutije birana Ustavotvorna skupština tadašnje Demokratske Federativne Jugoslavije, komunisti su i formalno uspostavili vlast, a DFJ pretvorili u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju.

Nakon Miloševićevog ubedljivog trijumfa 1989. bilo je jasno ko će u narednim godinama vladati zemljom, bez obzira što su već krajem 1990. u Srbiji održani i prvi višepartijski izbori. Istoričar Predrag Marković glasanje od 11. novembra 1945. za „Politiku” ocenjuje kao nastojanje da se uvede jednopartijski monopol, a 1989. kao pokušaj da se taj monopol zadrži.

„To što su se ta dva dana gotovo podudarila sa Danom primirja, nije jedina slučajnost u istoriji. U martu možda ima i više primera. Akteri iz 1945. i 1989. nisu imali nikakav osećaj prema Prvom svetskom ratu, tako da nisu imali ni ideju da pozovu da se glasa baš na taj dan. A to što su na izborima postojali protivkandidati samo je simulacija. Razlika je samo što je u prvoj posleratnoj godini bilo nekakvo doba uspona, a 1989. je bilo jasno da jednom sistemu dolazi kraj”, ističe Marković.

Da se izlazak na birališta 1945. nije odvijao u regularnim uslovima, podseća i sociolog Jovo Bakić, dodajući da je mnogo toga već bilo završeno u toku samog Drugog svetskog rata.

„A onda je ratni pobednik napravio šaradu od izbora. Bez obzira na to kako procenjivali celokupan učinak komunističkih vlasti, gde može da se govori o mnogim pozitivnim rezultatima, sam izborni proces bio je očigledno namešten. Oni koji su glasali za listu koja nije Narodni front, ubacivali su kuglicu u kutiju tako da je to odzvanjalo i da se jasno moglo čuti i videti ko su neprijatelji režima”, podseća Bakić za naš list.

U kakvom god da se ambijentu odvijalo glasanje 1945, ono što izgleda sigurno jeste to da se 44 godine kasnije malo ko sećao tog posleratnog izbornog novembra. Na zalasku vladavine Saveza komunista, naslednika KPJ, dok je najavljivan izlazak na birališta 1989. druga udarna tema bio je pad Berlinskog zida koji je tih dana odjeknuo svetom i pokrenuo niz drugih sudbonosnih događaja. 

Srpski izbori i spajanje dva Berlina obeležili su i naslovne strane „Politike” koja u broju od 12. novembra 1989. najavljuje da će se glasati na gotovo 15.000 biračkih mesta u Srbiji, i to ne samo za predsednika Predsedništva Srbije, već i za predstavnike u skupštinama, od opštine do republike. Uz taj članak, najvažnija vest bila je i da je na Zapad već prešlo milion istočnih Nemaca, ali i da Bugari skidaju slike starog vođe Todora Živkova koji tek što je podneo ostavku...

Na obaranje Berlinskog zida u tim danima ukazuje i Predrag Marković, koji ocenjuje da je 1989. na snazi bilo „kobno kašnjenje u uvođenju pluralizma”. A Srbija nije morala da odlaže uvođenje višestranačkog sistema, budući da je, kako ocenjuje Marković, bila najdemokratskije društvo u istočnoj Evropi.

„Naročito što bi Milošević u tom momentu dobio svake izbore, i bez takozvane nepartijske demokratije koju su u tom momentu zagovarali Mirjana Marković i Mihajlo Marković. Takav sistem se pokazao kao utopija. Mada, ruku na srce, Berlinski zid pao je samo nekoliko dana pre toga. Na osnovu toga bi donekle moglo da se nasluti da oni u momentu kada su zakazivani ti izbori još nisu ozbiljno razmišljali o višepartizmu.”

Da bi Milošević tada odneo pobedu na bilo kakvim izborima slaže se i Jovo Bakić, koji ne veruje da bi SK Srbije raspisao višestranačke izbore ni da je Berlinski zid oboren u toku njihove pripreme, a ne kad su već zakazani.

„Bio je to poslednji režim u Evropi koji je raspisao višestranačke izbore. Reč je o jednoj vrlo krutoj političkoj eliti nekadašnjeg SK koji se kasnije pretvorio u SPS. I bili su uveliko u devedesetoj kada su još raspravljali o pluralizmu unutar jedne partije. To je dokaz da nisu bili kadri da shvate vreme u kojem se nalaze. Niti je do njih dopiralo da je Berlinski zid pao i da to ima epohalni značaj i za samu Jugoslaviju”, zaključuje Bakić.

Koliko god da je tadašnji Berlin ostao daleko od partijskog vrha u Beogradu, u danima posle izbora ostalo je zapisano da je Milošević u Požarevcu osvojio 99 odsto glasova, da je u nekim sredinama, poput Niša premašio 98 odsto, a da je masovnu podršku dobio i u mnogim albanskim sredinama na Kosmetu.

Novoizabrani predsednik, u danima dok je proglašavana njegova pobeda, dao je i intervju Rojtersu sa porukama da će „Jugoslavija zaostati za svetom ukoliko se njeni narodi ne ujedine” i da je „Kosovo srce Srbije”. Rekao je i da mu primedbe upućuju pristalice stare politike koje su „kada je borba plamtela, sedele skrštenih ruku i čekale”. Novinar je upitao Miloševića da odgovori na „optužbe sa severozapada zemlje” da pretenduje da zameni Tita. „Ne želim da zamenim Tita”, poručio je Milošević.

Benzin poskupeo više od 50 odsto 24 sata pred glasanje

Brojevi „Politike” iz novembarskih dana 1989. pokazuju da je sećanje na kraj Prvog svetskog rata bilo aktuelno, o čemu svedoči i više članaka o tome kako su srpski veterani sa Solunskog fronta učestvovali u velikoj ceremoniji u Parizu povodom Dana primirja. Iz glavnog grada Francuske 15. novembra stigla je i vest da je predsednik Fransoa Miteran sazvao vanredni samit Evropske zajednice „povodom najnovijeg razvoja situacije u Evropi”.

A u broju od 11. novembra najavljen je i osnovni ekonomski cilj za 1990. godinu. Na sednici Saveznog izvršnog veća kojoj je predsedavao Ante Marković zaključeno je da je prioritet bitno smanjenje stope inflacije. Na istom zasedanju uvedene su i nove cene goriva – motorni benzin „86” poskupeo je čak 51,69 odsto, benzin od 98 oktana 51,64 procenta, a bezolovni 52,76 odsto.