Turska zadržava izbeglice, ali EU ne da Turcima vize

Najnoviji izveštaj Evropske komisije o reformama u Turskoj još više je produbio jaz između Brisela i Ankare. U njemu je ukazano na „zabrinjavajuće nazadovanje” posle pokušaja vojnog udara sredinom jula: masovne progone neistomišljenika, ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa kao i sloboda javnog izražavanja. U Turskoj su te kvalifikacije odbacili kao „netačne i neobjektivne” i naglasili da u Briselu ne žele da razumeju borbu protiv terorista koja je zaoštrena posle puča.

„Bez ikakvog stida oni kažu da ponovo treba da razmotre dalji proces pregovora EU sa Turskom. Šta čekate, razmotrite to i donesite konačnu odluku. Mi nastavljamo borbu protiv terorizma do kraja”, uzvratio je na ove kritike predsednik Tajip Erdogan.

Ankara i Brisel su u martu postigli dogovor po kome se Turska obavezala da na svojoj teritoriji zaustavi ilegalne izbeglice koje nemaju pravo na azil u Evropi. Zauzvrat ona od EU treba da dobije šest milijardi evra. Brisel je takođe obećao da će ubrzati pristupne pregovore sa Ankarom i da će ukinuti vize za turske državljane. U pregovorima su pominjani i rokovi: prvo kraj juna, pa kraj oktobra, a kako se primicao istek oktobra, govorilo se i o kraju godine. To je zasad mrtvo slovo na papiru. Sporazum visi o koncu. Dok se dve strane međusobno optužuju i pogađaju, beskućnici se i dalje potucaju od nemila do nedraga, od Anadolije do Balkana.

„Naše strpljenje se bliži kraju. Turska se pridržava sporazuma sa EU (o zaustavljanju izbeglica), i to očekujemo i od Brisela. Ako to izostane suspendovaćemo dogovor pre kraja godine”, preti šef diplomatije Mevlut Čavušoglu. U Briselu kažu da poštuju dogovor: uplaćuju sredstva za pomoć izbeglicama i objašnjavaju da će ukinuti vize za turske državljane, ali tek pošto Ankara uskladi svoje propise sa evropskim standardima. Kamen spoticanja je zakon o borbi protiv terorizma, pošto se važeći paragrafi koriste i za obračune sa političkim protivnicima: poslanicima, novinarima, akademicima. U Ankari odbacuju te optužbe i tvrde da pojedine zapadne zemlje imaju „dvostruke standarde” i da podržavaju „kurdske teroriste”. Posebno se prozivaju Nemačka i Belgija.

Strpljenje izdaje i EU koja se umorila od turskih ucena. U Briselu kažu da se Ankara i Erdogan, svojom politikom, udaljavaju od Evrope, a ne EU od Turske. To se ilustruje nedavnim hapšenjem kurdskih poslanika i progonima opozicionih novinara pod izgovorom borbe protiv terorizma. Pojedini političari u Evropskom parlamentu, Austriji i Luksemburgu kažu da Turskoj, ovakva kakva je danas, nije mesto u EU i da treba prekinuti pristupne pregovore koji su počeli 2005. godine. „Turska nam je potrebna, ali mi ne možemo da se odreknemo svojih temeljnih principa. Ako Ankara ne ispuni uslove, neće biti ni ukidanja viza. Ako sporazum propadne za to će biti kriva Ankara a ne EU. To će Erdogan morati da objasni svom narodu”, uzvratio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Čule su se i teže optužbe. „Posle puča Turska koristi metode progona građana koje podsećaju na one koje su nekad koristili nacisti u Nemačkoj”, optužuje šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn. Erdogan je na „putu ka diktaturi” i EU treba da promeni stav i da „zamrzne” pristupne pregovore sa Turskom, čuju se upozorenja u Briselu.

Dve strane, i pored opore retorike, poslednjih dana pokušavaju da spasu što se još spasti može. Suspenzija sporazuma pogodila bi i EU i Ankaru jer su „osuđeni” da sarađuju u rešavanju tog problema, najtežeg posle Drugog svetskog rata. Na prostorima Turske utočište je našlo 2,7 miliona beskućnika koji sanjaju o „boljem životu” na zapadu kontinenta. Ankara je ove godine dobrim delom uspevala da zaustavi njihov pohod na zemlje EU. Ali posle najnovijih nesporazuma u Briselu konačno počinju da shvataju da će EU morati da pojača zaštitu svojih granica, kako više ne bi zavisila od volje predsednika Erdogana.

Na relaciji Ankara–Brisel i obratno poslednjih dana je iza navučenih zastora za javnost bilo više diplomatskih kontakata u nastojanju da se spuste tonovi i nastavi saradnja. Ne saopštavaju se pojedinosti o telefonskim razgovorima premijera Binalija Jildirima sa predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Šulcom, kao ni ministra spoljnih poslova Čavušoglua sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini i generalnim sekretarom Evropskog saveta Torbjornom Jaglandom. Ministar za evrointegracije Omer Čelik je održao sastanak sa ambasadorima zemalja EU akreditovanim u Ankari.