Zaokret u Siriji

Bliski istok nije usamljen u uverenju da je Donald Tramp najnepredvidljiviji predsednik otkako je Amerika krajem 19. veka počela da izvozi svoju imperijalnu politiku.

Deo Arapa regiona je na njegov izbor reagovao uz iznenađujući stepen ravnodušnosti koja proističe iz uverenja da novi predsednik, za razliku od Hilari Klinton, nema iskustvo i da je neprijateljski nastrojen prema muslimanima, dok drugi deo otvoreno strahuje da je spreman da sudbinu regiona prepusti – Vladimiru Putinu.

Arapi pamte Trampovu antiislamsku retoriku tokom kampanje, pretnje da će muslimanima zabraniti ulaz u SAD ili otvoreno neprijateljstvo prema sirijskim izbeglicama, pa se jedino teše da barem znaju na čemu su: Tramp je jasan u svom neprijateljstvu, za razliku od Klintonove koja je „skriveni neprijatelj” Arapa.

Ređa dobra vest je da on nije zagovornik intervencija iz ideoloških razloga poput promena režima, izvoza demokratije i ljudskih prava, već se isključivo koncentriše na američke nacionalne interese. Zato je mnoge zaprepastio obrazlažući tezu da su i „loši momci”, kakvi su bili Sadam Husein ili Muamer Gadafi, mogli da budu korisni u borbi protiv terorizma.

To što Tramp pokazuje da nema apetit za dublje vojno angažovanje na Bliskom istoku obradovalo je Arape zamorene serijalima vojnih intervencija, ali i sile koje žele da popune očekivani vakuum američke moći i pojačaju svoje uticaje po regionu: Rusiju, Tursku, Iran, irački šiite, vlast u Damasku, libanske Hezbolahe.

SIRIJA

Najveća promena američke politike na Bliskom istoku mogla bi da se tiče Sirije. Tramp je jasno dao do znanja da mu ne pada na pamet da zbog Sirije započne treći svetski rat i nagovestio da je spreman da sarađuje s Vladimirom Putinom koga doživljava kao ozbiljnog partnera s kojim će ispuniti svoje obećanje da hoće da u kratkom periodu da slomi Islamsku državu.

To podrazumeva i promenu stava prema sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu koga Tramp, za razliku od mnogih arapskih saveznika SAD u regionu, doživljava kao „manje zlo”. „Asad je loš, ali možda su ovi ljudi još gori”, kaže Tramp za sirijsku opoziciju kojoj ne namerava da šalje novo oružje ili im pomogne u uspostavljanju zona bezbednosti za njihovu zaštitu pošto bi to moglo da dovede do direktnog konflikta s Rusima.

Balansi sirijskog rata mogli bi dramatično da budu promenjeni: da bar za izvesno vreme Bašara el Asada hodže sačuvaju na vlasti, da uklone mnoge njegove lokalne rivale, posebno one bliske džihadistima, i da vode ka definitivnoj pobedi nad borcima kalifata. A američka vrata sirijskim izbeglicama biće zatvorena.

IRAK

Za razliku od pojačane intervencije i stalnog prisustva američkih snaga u Iraku, za šta se zalagala Klintonova, Tramp će verovatno dopustiti da Pentagon završi posao protiv Islamske države u Mosulu i tu će se zaustaviti.

Iako je do sada u više navrata kritikovao američku strategiju borbe protiv ID, posebno u Iraku, teško da bi Tramp u doglednoj budućnosti išta menjao, tim pre što operacije protiv islamista zasad uspešno napreduju.

EGIPAT

Egipat, najmnogoljudnija zemlja arapskog sveta, nije se mnogo zanimala za izbore jer vlada uverenje da je Tramp neprijateljski raspoložen prema muslimanima i da se od njega ništa ne može očekivati. Što ne znači da Trampovo pragmatsko vaganje „koristi” od autokrata ne raduje predsednika Abdela Fataha al Sisija kome je Tramp u septembru obećao „lojalno prijateljstvo” uzdržavajući se od bilo kakvih pridika o ljudskim pravima.

IZRAEL

Pridržavajući se oprobanih standarda, Tramp je tokom kampanje isticao retko snažnu podršku Izraelu i uspeo da republikancima privuče nezabeleženo značajnu podršku Jevreja u SAD i onih u Izraelu koji su tradicionalno opredeljeni za demokrate. Premijer Benjamin Netanijahu je među prvima čestitkom zahvalio „istinskom prijatelju države Izrael”.

Uprkos određenog opreza zbog Trampovog protivljenja američkoj vojnoj pomoći Izraelu od 38 milijardi dolara tokom naredne decenije – zbog čega je sporazum potpisan u septembru – izraelski desničari na vlasti veruju da će Tramp, za razliku od Obame, biti stratešku partner na koga će moći da se oslone i da on od Izraela neće tražiti da čine ustupke Palestincima.

Tramp je izbegavao da pominje stvaranje palestinske države, najavio da nije protiv širenju jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, a tokom kampanje je obećao da će SAD priznati Jerusalim kao „nedeljivu prestonicu” Izraela.

PALESTINCI

To bi nesumnjivo naljutilo Palestince koji žele da Istočni Jerusalim bude glavni grad njihove buduće države, pa je i palestinski predsednik Mahmud Abas požurio da čestita Trampu uz nadu da će tokom njegovog mandata biti ostvaren „pravedan mir”.

Koliko će to uopšte biti izvodljivo? Čak 70 odsto Palestinaca je uoči američkih izbora procenilo da se u stavu Vašingtona prema izraelsko-palestinskom konfliktu ništa bitno neće promeniti ko god da se useli u Belu kuću. Postoji verovanje da bi smanjivanje američkog angažmana na Bliskom istoku moglo da znači veću ulogu EU i Rusije u konfliktu, od čega bi Palestinci mogli da imaju koristi.

Realne šanse da se to dogodi su slabe, pošto je Tramp nagovestio da rešavanje izraelsko-palestinskog konflikta po principu dve države neće biti njegov prioritet.

IRAN

Svet iranske politike je podeljen. Dok jedni Trampov izbor pozdravljaju kao potvrdu neminovnog ubrzanja pada američke globalne moći, drugi strahuju za budućnost iranskog nuklearnog sporazuma u trenutku kada su zapadne naftne kompanije konačno počele da potpisuju ugovore s Iranom.

Tramp je najavio da želi da poništi nuklearni dogovor s Iranom iz 2015. koji je opisao kao „najgori ikad ispregovarani sporazum”.

Konzervativcima koje predvodi vrhovni vođa Ali Hamnei to ne smeta jer su od starta sumnjali da je sporazum deo američke zavere da obezbede finansijsku kontrolu nad Islamskom Republikom. Iako je Tramp u međuvremenu ublažio pretnju da će poništiti dogovor, tvrdo krilo hvali Trampovu „čvrstinu”, njegovu spremnost da sarađuje s Putinom i, posebno, kritike Saudijske Arabije.

Ono što je dobro za konzervativce loše je za predsednika Hasana Rohanija. On sa zebnjom može da čeka Trampovo „preispitivanje” nuklearnog sporazuma koje bi lako moglo da obeshrabri međunarodne naftaše i investitore. Reformisti u Teheranu žele da veruju da Tramp ne može da na međunarodnu zajednicu utiče onoliko koliko je mogao Obama, pa će zato u politici prema Iranu morati da traži konsenzus s evropskim partnerima koji su im skloniji.

ZALIV

Za vladare naftom bogatog Zaliva Trampova spremnost da ponovo zaoštri odnose s Teheranom je dobra vest, ali ih je razljutio islamofobnim komentarima tokom kampanje i zabrinuo zahtevom da Zaliv plaća bezbednost koju mu SAD garantuju.

Trampov izolacionizam i nespremnost da se meša u rat u Jemenu mogao bi da udalji Ameriku i izazove frustracije Zaliva. Tramp će ipak nastaviti da štiti Zaliv. Po odgovarajuću cenu.