Dvesta pitanja za sudije

Izbor kandidata za sudije koje se prvi put biraju na ovu funkciju počeo je, čini se, nepoštovanjem zakona. Kandidati za 58 sudijskih mesta, iako Zakon o sudijama to propisuje, neće polagati test na osnovu kojeg bi se utvrdila njihova stručnost i osposobljenost za obavljanje ove funkcije. Umesto pisane provere znanja, stručnost i osposobljenost kandidata za sudijski posao, utvrđivaće članovi komisije Visokog saveta sudstva (VSS) koja sprovodi ovaj izbor.

Članovi Alumni kluba Pravosudne akademije objašnjavaju da je testiranje kandidata propisano dopunama Zakona o sudijama koje su stupile na snagu još u decembru 2015. godine, a primenjuju se od 1. septembra ove godine.

– Konkursi za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju raspisani su 2. i 7. septembra ove godine. To znači da su prilikom izbora, koji je počeo juče kada su obavljeni prvi razgovori sa kandidatima, morale da se primenjuju propisane dopune Zakona o sudijama kojima se predviđa polaganje pisanog testa. Pomenutim dopunama, propisano je da VSS mora da utvrdi program i način na koji će kandidati biti testirani, odnosno kako će proveriti njihovu stručnost. Predviđeno je da to bude uređeno pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira na ovu funkciju. Propisano je da on bude donet u roku od 90 dana od stupanja Zakona o sudijama na snagu, odnosno najkasnije do 29. marta 2016. godine – navode naši sagovornici. S obzirom na to da još ne postoji pravilnik kandidati za sudije biraće se na osnovu odluke VSS iz 2009. godine koja ne predviđa testiranje kandidata ili polaganje ispita na kojem će se utvrđivati njihova stručnost.

– I ovoga puta će, na žalost, biti primenjivani subjektivni, umesto objektivnih kriterijuma prilikom odabira kandidata – ocenjuju naši sagovornici.

VSS je formirao radnu grupu čiji su članovi radili na sastavljanju pravilnika. Na poslednjem sastanku, održanom 3. novembra, prema nezvaničnim informacijama, postignut je načelni dogovor kako će on izgledati.

– Pravilnik predviđa da na sajtu VSS bude objavljeno 200 pitanja od kojih će kandidatima sigurno „doći” 50. To znači da će svaki kandidat moći da nauči odgovore i na testu ostvari maksimalan učinak. Kada pred komisiju VSS dođe više kandidata sa istim, maksimalnim brojem bodova osvojenim na testu, opet će se odabir vršiti po subjektivnim kriterijumima. Zato je predlog da se, eventualno, kandidatima kaže iz kojih će oblasti biti pitanja, a ne tačno koja će da budu. Tako bi objektivno moglo da se utvrdi koliko kandidat zna i koliko je stručan i osposobljen za obavljanje sudijske funkcije – navode naši sagovornici.

Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, kaže za „Politiku” da je odluka o raspisivanju konkursa doneta pre 1. septembra, odnosno pre nego što je počela primena dopunjenog Zakona o sudijama.

– Na kraju krajeva, savet je taj koji će utvrditi da li je nešto urađeno suprotno zakonu. Polaznici Pravosudne akademije koji su završili početnu obuku u ovoj pravosudnoj ustanovi a koji ukazuju na nezakonitosti, rade to iz usko ličnih interesa. Trebalo bi da postoji njihova kolegijalnost sa pomoćnicima koji su duže od njih u sudovima – kaže Milojević.

Predsednik VSS navodi i da sudije, otkako je on na čelu najvišeg sudskog tela, nisu birane na osnovu subjektivnih kriterijuma, a svoje tvrdnje potkrepljuje podatkom da pomoćnici koji su u poslednje vreme izabrani za sudije postižu najbolje rezultate u radu.

– Srbiji nedostaje oko 200 sudija. Mi smo ova dva konkursa raspisali da bismo što brže popunili upražnjena mesta. Ako se nastavi sa opstrukcijama, nove sudije neće biti izabrane, a samim tim ni sudski sistem neće raditi kako bi trebalo – zaključio je predsednik VKS i VSS.