Tramp: pobeda liberalizma nad totalitarizmom

Nema sumnje da naslov ovog teksta nameće pitanje: Čekajte, o čemu se ovde radi? Zar nije suprotno? Valjda bi tekst trebalo nasloviti: ,,Tramp – pobeda totalitarizma nad liberalizmom”?

Ali nije greška. Naslov je ono iza čega autor ovih redova stoji, i za šta ima dokaze. Pre svega, suština liberalizma je u onome što jedan od njegovih ,,gurua” Džon Stjuart Mil određuje na sledeći način: ,,Nikada ne možemo biti sigurni da je mišljenje koje želimo da ugušimo pogrešno, pa čak i kad bismo u to bili potpuno uvereni – ugušiti ga bilo bi zlo.” Iz ovih reči proizilazi da svaka ideja, bukvalno svaka, dok je na nivou slobodno iznete misli i na demokratski način sprovedene političke akcije, legalna je i korisna. Pokazuje šta se od koga u društvu može očekivati. Tako da nisu potrebne obaveštajne službe da bi se shvatilo šta bi neko mogao da uradi, jer on to slobodno govori.

U skladu s tim, jasno je da je svaka ideja legalna. Pa i ako je ekstremna. Dok su SAD, Velika Britanija, Francuska i zemlje koje su ih sledile poštovale ovo pravilo sve je kod njih cvetalo, ili su neizbežne štete bile najmanje moguće. Takva vrsta liberalizma se razvijala u izrazito monokulturnim društvima. Ili su manjine, kakva je npr. jevrejska, bile brojčano toliko beznačajne da su prihvatale takav sistem vrednosti jer je garantovao njihovu slobodu.

Sve se promenilo kad se usled razvijanja individualizma raspala porodica i natalitet počeo da ce strmoglavljuje. U isto vreme, tehnologija se toliko razvila da je glad za radnom snagom bila neutoljiva. A nje, usled smanjenog rađanja, nije u zemljama liberalne demokratije bilo u dovoljnom broju. Zato su te države otvorile granice za useljenike koji su sa sobom počeli da donose sasvim drukčiju i, kulturi domicilnih država, često suprotstavljenu kulturu.

Pomenuto pravilo Džona Stjuarta Mila počinje da se odnosi i na njih. Ali ono sada stvara probleme koji su u vreme monokulturnih država bili nezamislivi. Tako npr. muslimanima počinje da smeta hrana domaćina. Njima restorani gde se služi svinjetina neprijatno mirišu. A pogotovu im neprijatno miriše alkohol. Oni se prvo bune u sebi. Ali kako postaju brojniji, što zbog visokog nataliteta, što zbog useljavanja novih muhamedanaca, njihova negodovanja protiv alkohola, svinjetine, golišavih žena itd. postaju glasna, zatim sve glasnija i na kraju se često pretvaraju u sukobe s domaćinima. To dobija takve dimenzije da muslimanima počinje da smeta i krst na zastavama skandinavskih zemalja.

Domaćini počinju da bivaju nazadovoljni, jer im u njihovoj sopstvenoj kući neko određuje kako da se ponašaju. U nekim krajevima SAD engleski jezik postaje diskriminisan. Tako nastaju problemi koji stvaraju ograde između doseljenika i domicilnog stanovništva koje jačaju iz dana u dan.

Politička, kulturna i privredna elita koja to vidi, a useljenici su im potrebni, i to sve više, nema drugog izlaza nego da nekima uskrati prava. Kako su useljenici u tome zahtevniji pa i agresivniji, establišment počinje da im popušta. Iz školskih i javnih kuhinja izbacuje se svinjetina, na javnim mestima ograničava se alkohol. Da bi predupredili reakcije domaćeg stanovništva, odstupa se od ideje Mila o slobodi reči. Ali suptilno. Svi govore da su Milova i slične ideje misli vodilje, ali ih u praksi sve više ograničavaju, limitirajući pravo domaćem stanovništvu da izrazi svoje proteste. Tako se u ime demokratije sve više počinje institucionalizovati politička praksa koja ograničava slobodu pojedinca i samim tim i samu demokratiju.

U sve pore vlasti, ali i u kulturnu elitu polako počinje da se uvlači totalitarni način mišljenja i ponašanja, koji se sve više pretvara i u političku praksu. Kao rezultat toga mnoge ideje i političko ponašanje koje neguje domicilno stanovništvo postepeno se zabranjuju, a nameće im se nešto što nema nikakve veze s demokratskom praksom koju države navodno primenjuju. Vladajuća elita se zavarava da će domicilno stanovništvo to prihvatiti. Kad se pobuni, o tome ni reči. Štampa to apsolutno ignoriše ili zabranjuje izveštaje koji bi da govore o tome.

Zato su ankete pokazale da će pobediti gospođa Klinton. Kao rezultat toga javlja se Tramp. On nudi povratak izvornim vrednostima. I šta se zbiva? Poštovanjem stroge procedure on osvaja vlast.

Šta je demokratija i liberalni poredak nego upravo to?

Profesor univerziteta, urednik časopisa ,,Politikologija religije”