Nova komisija odlučuje o radu Ljiljane Blagojević

Univerzitetski ombudsman Branko Rakić, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, trenutno ima oko 80 tzv. „živih” predmeta koje rešava, a značajan broj njih tiče se izbora profesora u više zvanje na fakultetima. Još 2011. tražio je od uprave univerziteta da se pravila bolje postave i da glasanje za naučna zvanja bude javno, kao što je na pojedinim fakultetima. I ponovo će, kaže, to da učini.

Ombudsman je posredovao i povodom žalbe dr Ljiljane Blagojević sa Arhitektonskog fakulteta koja u junu nije izabrana u zvanje redovnog profesora zbog nedovoljnog broja pozitivnih glasova sa svoje katedre na tajnom glasanju. Zašto je katedra nije podržala – ni tada ni sada nije želela da komentariše. Potom je raspisan konkurs za vanrednog profesora, na koji se nije javila jer njen predreferat nije pisan za tu oblast. Nedavno je formirana nova komisija i opet raspisan konkurs za nastavnika (docenta, vanrednog ili redovnog profesora), na koji je predala dokumenta.

Ombudsman naglašava da dekanu arhitekture Vladanu Đokiću nije bilo sporno da treba da se raspiše konkurs, bilo je samo pitanje za koju oblast i za koje zvanje. Ističe da dobra volja postoji i dodaje da će verovatno opet biti tajno glasanje, s tom razlikom da će glasati celo nastavno veće, a ne samo katedra, kao prvi put. Ovde je, smatra Rakić, više reč o lošim propisima, to jest o tajnom glasanju gde ne mora da se obrazloži negativan glas.

Profesor Rakić dalje navodi da ima slučajeva da neko ne može da napreduje u više zvanje jer mu je pronađeno da pri izboru u ranija zvanja nije imao određene bodove, ali u to vreme, kako kaže, nije bio isti način bodovanja koji se danas traži. – To bi bilo toliko suludo kao kada bi meni neko retroaktivno rekao da nisam položio veronauku u osnovnoj školi i da mi se zato sada ne priznaje osnovna škola – ističe ombudsman.

Predreferat za Ljiljanu Blagojević u junu je napisao profesor emeritus Branislav Mitrović koji za naš list kaže da je sreća za fakultet da ima takav profil profesora koji može da pokriva više oblasti u savremenoj arhitekturi.

– Reč je o izuzetnom kandidatu koji je viđen u najelitnijim arhitektonskim sredinama i pedagoškim ustanovama u svetu. Mogli bismo da pretpostavimo da studenti baš i ne žele da podrže tako zahtevnog profesora, a upravo oni su joj dali podršku, kao i 130 arhitekata koji rade širom sveta. Na moje dopise niko nije odgovorio, sem ombudsmana koji je reagovao na jedan, za mene iznenađujući, način jer ovde više i ne računate da će neko da brine tuđu brigu – kaže Branislav Mitrović.

Prema njegovim rečima, aktuelna situacija u fokus ne stavlja toliko konkretnu ličnost, koliko međuljudske odnose.

– Ja mogu nekoga da volim ili ne volim, ali ako sam vrhunski profesionalac, ne mogu da podrivam ono što je moja delatnost. Neizbor koleginice je sakrivanje iza tajnog glasanja gde bez obrazloženja negirate kvalitet. Time pokazujemo da su naši kriterijumi i porivi veoma diskutabilni i šaljemo lošu poruku mladima. Pokazali smo pomanjkanje raspoloženja da se stvar reši unutar fakulteta. Da ne izađe duh iz boce. Profesorki je manje potreban fakultet, koliko je ona potrebna fakultetu – smatra Mitrović. Podseća da su recenzenti njene knjige „Modernizam u Srbiji”, u izdanju poznatog „MIT presa”, Kenet Frempton i Lebeus Vuds, verovatno najznačajniji kritičari današnjice.

– Dve trećine redovnih profesora sa fakulteta podržalo je našu koleginicu koja je pokazala da je tolerantna da zaboravi sve što je bilo i da uđe u ponovno vrednovanje. Komisija je kvalitetna i čekamo njene rezultate – ističe ovaj profesor emeritus. Smatra da su ovde naučni rezultati matematički jasni i da ne mogu da budu pitanje ukusa.