Klintonova u Trampovoj vladi

Donald Tramp se dvoumi da li da za šefa diplomatije postavi ratnog huškača koji je zagovarao iračku invaziju ili čoveka koji prima novac od stranih vlada, političara i biznismena. A zašto jednostavno ne uzme Hilari Klinton?

Novoizabrani američki predsednik je u kampanji osuo paljbu po ljutoj rivalki koja je glasala za irački rat i primala novac od stranaca čak i dok je bila državna sekretarka. Tada je tvrdio da to dokazuje da ona ne ume da rasuđuje i da je krajnje potkupljiva. Sada pak hoće da za ministra spoljnih poslova nominuje ili Džona Boltona, jednog od najglasnijih jastrebova u Bušovoj administraciji, ili Rudija Đulijanija, čija je firma zaradila milione dolara savetujući političare širom sveta.

Nekadašnji gradonačelnik Njujorka ima konsalting firmu „Đulijani partners” i savetovao je Srpsku naprednu stranku na izborima 2012, kćerku bivšeg peruanskog diktatora Alberta Fuhimorija, Keiko (koja je, ipak, izgubila trku za predsednika) i fanatični iranski kult koji se nalazio na listi terorističkih organizacija Stejt departmenta. Upravo zahvaljujući Đulijanijevom uticaju, iranska organizacija je skinuta sa pomenute liste, i to za vreme mandata Hilari Klinton. Oboje su imali korist od Katara koji nije poznat po poštovanju ljudskih prava, ali jeste po tome što je plaćao Đulijanijeve savetodavne usluge i uplaćivao donacije za privatnu fondaciju Klintonovih. Današnji blizak Trampov saradnik u proseku zarađuje 200.000 dolara po govoru i na njima je tokom samo jedne godine zaradio više od 11 miliona dolara, javlja „Njujork tajms”. Klijent mu je i kanadska firma koja nije uspela da ubedi Džona Kerija da joj dozvoli gradnju naftovoda „Kistoun HL” od Kanade do juga Amerike, ali koja bi mogla da ponovo pokuša kod novog ministra koji je njen stari znanac.

I pored toga što je Tramp u kampanji vodio rat protiv korporativne Amerike, koja je potkupila političare u Vašingtonu, ljudi kojima se okružio i te kako imaju veze sa tim u narodu prezrenim delom društva. Upravo je Đulijanijeva firma radila za brojne takve kompanije, pa i za farmaceutskog giganta umešanog u skandal sa prodajom lekova na crno. Na spisku njegovih klijenata je i firma „Triglobal stratedžik venčers”, savetnik ruskog naftnog giganta „Transnjefta”, koji je pod zapadnim, pa i američkim sankcijama od izbijanja sukoba u Ukrajini i ruske aneksije Krima.

„To je sukob interesa”, uveren je Džejms Terber, direktor Džentra za istraživanje predsednika i Kongresa na Američkom univerzitetu u Vašingtonu.

Terber dodaje da su ljudi sumnjali u nepristrasnost Hilari Klinton koja je primala donacije za fondaciju, dok je ono što radi Đulijani još opasnije jer „uzima novac od stranih vlada čije interese zastupa”.

Sukobi interesa se tu ne završavaju kada je reč o budućoj američkoj vladi. Naslednik Baraka Obame razmišlja da za savetnika za nacionalnu bezbednost postavi penzionisanog generala Majkla Flina, koji je nedavno kritikovao američku politiku prema Ankari, sakrivši da to ne govori kao nezavisan stručnjak, već kao vlasnik firme (opet taj konsalting) sa finansijskim interesima u Turskoj.

Konačno, Tramp je i sam na čelu poslovne imperije i pod znakom je pitanja da li će njegove političke odluke biti odvojene od njegovih finansijskih interesa. Kazao je da biznis prepušta deci koja su istovremeno deo njegovog tranzicionog tima. Ova ekipa ljudi ima za cilj da formira buduću vladu i polako od stare preuzme „tajne zanata” i državne tajne uopšte. Tako su Ivanka, Donald mlađi i Erik u situaciji da biraju buduće ministre građevine, saobraćaja, trgovine i spoljnih poslova iako njihove kompanije imaju mnogo da dobiju ili izgube upravo u zavisnosti od toga kakve odluke donose ovi delovi uprave. Na stranu to što niko od njih nema nikakvo iskustvo u vođenju državnih poslova. Ipak, najintrigantnija je uloga koju trenutno igra Ivankin suprug, takođe član tranzicione „vlade”. Kako javljaju američki mediji, Džered Kušner sprovodi čistku iz najbližeg okruženja svog tasta, budućeg predsednika. Prvo je odstranio Krisa Kristija, guvernera Nju Džersija. Zašto baš Kristi kada je on bio jedan od najbližih Trampovih saradnika na izborima? Zato što je kao državni tužilac 2005. strpao u zatvor oca tog istog Džereda Kušnera. Čarls Kušner, obogaćen u građevinskom biznisu kojim sada upravlja njegov sin, priznao je da je kriv za izbegavanje poreza i uticaja na svedoke. Ali, Trampov zet se nije zaustavio na Kristiju, već otpušta sve ljude koji su povezani sa guvernerom. Iz tih razloga je pod led došao i Majk Rodžers, koga je Tramp imao u vidu za mesto šefa CIA.

Ocena je da formiranje Trampove vlade teče isto kao i njegova kampanja – haotično. U prilog tome govori i podatak da se budući stanar Bele kuće sa svetskim liderima čuo mimo protokola Stejt departmenta. Ispalo je da su zvaničnici zvali lično i direktno Trampa, pa kome je upalilo – upalilo je. Prvi ga je uhvatio egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, zatim i izraelski premijer Benjamin Netanijahu da je premijerka Velike Britanije Tereza Mej jedva stigla na red, što nije u skladu sa diplomatskom praksom prema najbližim saveznicima.

Da bi stao na put prozivkama za haos, nepotizam i nesnalaženje, Tramp je tvitovao: „Odlučujem o članovima kabineta i drugim pozicijama na veoma organizovan način. Ja sam jedini ko zna ko su finalisti.” Ipak, samo pominjanje „finalista” pre asocira na Trampov rijaliti program „Šegrt” nego na biranje buduće administracije.