Obara li Tramp cenu barela

Nesložni kartel vodećih svetskih proizvođača nafte (mimo Rusije i SAD) počinje danas borbu za opstanak u ovakvom formatu, izazvanu septembarskim obećanjem OPEK-a da će zauzdati besomučnu proizvodnju crnog zlata, a sve to u kontekstu neočekivanog ishoda američkih izbora. Na marginama dvodnevne Međunarodne konferencije o proizvodnji gasa u prestonici Katara, pojedini ministri za energetiku OPEK-a (ali bez kolega iz Irana i Iraka) nastojaće u saradnji sa Rusijom da se konačno dogovore o kvotama kojima bi zavrnuli svoje petroslavine.

Zvanična sednica OPEK-a sa tom temom zakazana je za 30. novembar u Beču. Od septembra do danas, prethodne runde usaglašavanja nisu primakle stavove Saudijske Arabije, Iraka i Irana tri članice kartela koje proizvode 55 odsto nafte petroudruženja.

U međuvremenu su SAD dobile novog predsednika: Donalda Trampa, koji je u predizbornoj kampanji najavio da će smanjiti poreze na profite domaćih proizvođača nafte iz uljanih škriljaca, rivala koga je OPEK naumio da istisne sa tržišta još 2014. godine. Tramp je istovremeno najavio da će dozvoliti istraživanje i eksploataciju nafte na svom federalnom zemljištu i da će prekinuti zavisnost SAD od crnog zlata sa Srednjeg istoka.

Ukoliko Tramp ostvari ova predizborna obećanja, američka proizvodnja nafte iz uljanih škriljaca mogla bi ne samo znatno da pojeftini već i da doprinese rastu količina crnog zlata koje se nude na globalnom tržištu. Ako Amerika poveća proizvodnju nafte, cena barela mogla bi da padne ispod današnje vrednosti od oko 46 dolara za barel.

Kakav je onda značaj septembarskog obećanja OPEK-a da će smanjiti proizvodnju i time najverovatnije podstaći rast cene ako se kupci u nekoj doglednoj budućnosti mogu nadati prilivu jeftinije nafte iz SAD?

Odgovor na ovo pitanje je neizvesno, kao i da li će Donald Tramp stvarno prekinuti uvoz nafte sa Srednjeg istoka.

Da bi zadržao poziciju faktora koji i danas ključno pomera vrednost barela na svetskom tržištu, OPEK zna da mora da postigne jedinstvo u sopstvenim redovima, i to do 30. novembra. Ukoliko OPEK ne postigne dogovor, kao što prognozira američka investiciona banka Goldman Saks, cena barela mogla bi da sklizne ispod 40, pa čak možda i ispod 30 dolara, procenjuju u londonskom Sitiju. Ako OPEK postigne dogovor, barel bi „u bliskoj budućnosti” mogao da dostigne cenu i blizu 60 dolara.

Problem OPEK-a danas je to što obe te cene, i niža i viša, sa najavljenom podrškom Donalda Trampa, mogu da odgovaraju američkim petroproizvođačima, ali ne i većini članica OPEK-a.

Da prikažu svetu jedinstveni front u novonastaloj situaciji, Muhamed Barkindo, generalni sekretar OPEK-a, ministri energetike Saudijske Arabije, Alžira, Venecuele i Katara, krenuli su ovih dana na konsultacije sa članstvom širom sveta i sa partnerima voljnim na saradnju, prvenstveno sa Rusijom, Omanom, Meksikom, Azerbejdžanom, Brazilom...

Koliko juče, svetske berze podigle su cenu barela nafte na oko 46 dolara, nakon signala iz OPEK-a da će kartel učiniti sve da ubedi članstvo da je reč zadata u septembru više od golog obećanja.

Ukoliko OPEK ne postigne dogovor, ulazimo u vreme nepredvidivih nestabilnosti na svetskom tržištu nafte i mogućih poremećaja odnosa unutar kartela, upozorava Muhamed Barkindo, generalni sekretar OPEK-a koji pred samit 30. novembra putuje u Venecuelu, Ekvador i Iran.

Vreme je da prestanemo da zavisimo od nafte sa Srednjeg istoka. Bez nas Saudijska Arabija ne bi dugo postojala, ocenio je nedavno Donald Tramp.

Amerika ne treba da prestane da uvozi naftu sa Srednjeg istoka. SAD  više nego bilo koja druga zemlja sveta uživa plodove slobodne globalne trgovine, replicirao je saudijski ministar energetike Halid el Falih.

Vašington i Rijad od ovog meseca ulaze u novu fazu otvorenog prozivanja sa neslućenim posledicama po dalju cenu nafte.