Ponižavajuća donacija MPRI

Najoštrije osuđujem odluku grupe Srba registrovanih u SAD pod nazivom „Krajinske žrtve genocida” i Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”, da pristanu na sramnu i ponižavajuću nagodbu u sudskom sporu s američkom konsultantskom kućom „L-3 Servisis”, kao pravnim sledbenikom američke firme „Vojni profesionalni resursi” (Military Professional Resources Ink.), a u vezi s kolektivnom tužbom više od 200.000 Krajišnika prognanih u zločinačkoj akciji „Oluja”. Navedena tužba sadrži i zahtev za naknadu nematerijalne štete prognanim Krajišnicima u visini 10,5 milijardi dolara, uz pet odsto kamate za svaku godinu, tj. onoliko koliko žive izvan svojih kuća i stanova zbog prisilnog napuštanja i pretrpljenog straha, trauma i duševnog bola za izgubljenim zavičajem.

Pomenuta nagodba je sramna i ponižavajuća jer je pomenuta grupa Srba iz SAD zajedno sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” pristala da tužena strana uplati donaciju od mizernih 1,4 miliona američkih dolara u vidu, tobože, humanitarne pomoći izbeglicama iz RSK. Taj iznos je za 7.500 puta manji od traženog odštetnog zahteva. Savo Štrbac je nedavno izjavio da je od navedene sume 400.000 dolara namenjeno za troškove advokata, 150.000 dolara za sudske troškove i naknadu petorici direktnih tužilaca, dok je ostatak od 850.000 dolara namenjen za stipendije studentima, za pravnu zaštitu Krajišnika i za obeležavanje njihove tragedije. U međuvremenu u sudski proces uključilo se i udruženje „Sabor krajiških Srba”, sa sedištem u Čikagu, sa Bogdanom Kljajićem na čelu.

Pomenuta grupa Srba iz SAD je u saradnji sa Savom Štrpcem podnela Federalnom sudu u Čikagu 2010. godine kolektivnu tužbu u ime prognanih Krajišnika protiv firme MPRI, koju su 1987. godine osnovali penzionisani američki generali radi pružanja vojnih usluga. U tužbi se tvrdi da je hrvatska vojska počinila genocid u Krajini dok se MPRI tretira kao „učesnik u genociduˮ jer je obučavala hrvatske oficire i vojno opremila hrvatske snage za progon i masovna ubistva Srba tokom i nakon akcije „Oluja”. Pri tom su kao dokaz priložili ugovor o saradnji, koji je MPRI zaključila sa Vladom Hrvatske (potpisao ga je tadašnji hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak).

U avgustu 2011. Federalni sud u Čikagu proglasio se nadležnim da sudi po pomenutoj tužbi. Suđenju su prisustvovali advokati srpske strane Robert i Džon Pavić. Tri godine kasnije, oktobra 2014, Federalni sud u Čikagu nije prihvatio tužbu protiv MPRI za genocid, ali ni to da se američkim generalima koji su u njoj bili angažovani sudi po međunarodnom pravu.

Međutim, sudija Džon Li prihvatio je argumente u onom delu tužbe u kome stoji da je postojao zajednički poduhvat američke i hrvatske strane. Ovaj poduhvat rezultirao je pljačkom i uništavanjem privatne imovine. Pošto je hrvatsko-američki dogovor postignut u sedištu firme MPRI u Virdžiniji, sudija je odlučio da se pomenutoj firmi sudi po američkom zakonu zbog uništene imovine krajiških Srba. Dva meseca kasnije, decembra 2014, pred Federalnim sudom u Čikagu održano je ročište na kome je sudija od obe strane zatražio informaciju da li su spremni na nagodbu. Nažalost, grupa Srba iz SAD i Savo Štrbac pristali su na sramnu i ponižavajuću nagodbu, umesto da do kraja vode sudski proces. Važno je istaći da je Savo Štrbac više puta javno govorio da advokati tužbe rade besplatno i da će nakon okončanog sudskog postupka dobiti trećinu od dobijenog iznosa.

Savo Štrbac je javno rekao i da je grupa Srba iz SAD zajedno s njim prihvatila da se ponuđeni iznos novca za prognane Krajišnike u visini od 850.000 američkih dolara prebaci na račun jedne fondacije, registrovane u američkoj državi Arizona. Prema njegovim rečima, pri toj fondaciji osnovana je zadužbina koja će upravljati donacijom, koja mora trajati najmanje deset godina. Zadužbinom će upravljati upravni odbor koji uskoro treba da bude konstituisan i da počne s raspodelom novca u pomenute svrhe. Novac će se raspodeljivati na osnovu konkursa. Upravni odbor zadužbine radiće i na prikupljanju donacija od drugih donatora.

Pozivam grupu Srba iz SAD i Savu Štrpca da kažu ko im je dao mandat da prihvate sramnu i ponižavajuću nagodbu za prognane Krajišnike i odustanu od zahteva da svaki Krajišnik dobije po 25.000 dolara odštete; ko je doneo odluku da kolektivnom tužbom budu obuhvaćeni samo prognani Krajišnici u zločinačkoj akciji „Oluja”, a ne i Srbi prognani u ostalim hrvatskim zločinačkim akcijama („Otkos”, „Orkan”, „Miljevački plato”, „Maslenica”, „Medački džep” i „Bljesak”) i Srbi prognani iz hrvatskih gradova; ko je doneo odluku o raspodeli dobijenih 1,4 dolara sramnom i ponižavajućom nagodbom; koliki iznos od 850.000 dolara je namenjen za stipendije studentima, koliki za pravnu zaštitu Krajišnika, a koliki za obeležavanje naše tragedije; koji studenti i pod kojim uslovima će imati pravo da konkurišu za stipendije; po kojim kriterijumima će organizacije i pojedinci dobijati sredstva za pravnu pomoć Krajišnicima; ko je i pod kojim imenom registrovao fondaciju u američkoj državi Arizona; ko je doneo odluku da se osnuje zadužbina pri pomenutoj fondaciji; ko je doneo odluku o imenovanju članova upravnog odbora zadužbine i ko su članovi upravnog odbora zadužbine?

Predsednik „Saveza Srba iz regiona”