Novinar i pesnik drže se za ruke

Knjigu novih i izabranih pesama „Mrtva priroda” Zorana Hr. Radisavljevića objavila je Srpska književna zadruga u svojoj „Maloj biblioteci”. U razgovoru, upriličenom u prostorijama Zadruge, učestvovali su urednik izdanja Dragan Lakićević, Petar Pajić i Aleksandra Žeželj Kocić. Stihove iz knjige čitala je mlada glumica Emilija Nestorović.

Dragan Lakićević naglasio je da rani rukopisi ovog autora održavaju pesničku mladost, u načinu na koji pesnički subjekt posmatra svet, dok njegovo stvaralaštvo u 21. veku obeležava samoposmatranje, osoben odnos prema smrti roditelja, kao i izvesna apsurdnost života, ljubavi i rada. 

Petra Pajića je, povodom Radisavljevićevog „bekstva” iz poezije i njegovog ponovnog povratka poetskom stvaralaštvu posle dve i po decenije, zaokupilo pitanje veze novinarstva i pisanja stihova. Tim povodom on je rekao:

– Po nekom, rekao bih staromodnom shvatanju, novinarstvo i poezija su antipodi. Rekao bih staromodnom, jer moderna poezija i savremeno novinarstvo pobijaju takvo shvatanje, budući da su mnogo pomirljiviji. U to nas uveravaju i nove pesme Zorana Hr. Radisavljevića koje su, zajedno sa starim, sabrane u ovoj knjizi. Svoj povratak poeziji, posle višegodišnjeg ćutanja, Radisavljević je stidljivo najavio skromnim izborom izvanrednih stihova objavljenih u časopisu „Nova zora” 2007. godine. Po tim novim pesmama možemo da vidimo da pesnik Zoran Hr. Radisavljević „ne beži” od novinara Zorana Radisavljevića. Naprotiv! Reći ću da se oni čvrsto drže za ruke. Poezija Zorana Hr. Radisavljevića pokušava da nađe odgovore na pitanja koja se svakodnevno postavljaju, o porodici, prijateljima, putovanjima, stanju duha – naglasio je Petar Pajić.

U svojoj opsežnoj analizi poetskog sveta Zorana Hr. Radisavljevića, koju je naslovila „Drhtaji života protiv smrti”, mlada književna kritičarka Aleksandra Žeželj Kocić istakla je da ovaj autor nikada nije prestao da živi svoju poeziju, i da postoji snažna veza između naizgled nepomirljivih svetova njegovog života: novinarstva i stihotvorstva, oličena u u naslovima „Srce se hladi u frižideru” (2015) i „Mrtva priroda” (2016).

– Ernest Hemingvej je jednom rekao: „Ne postoje savremene teme. Teme su uvek bile ljubav, nedostatak ljubavi, smrt i njeno povremeno izbegavanje koje opisujemo kao život, besmrtnost ili nedostatak besmrtnosti duše, novac, čast, politika”. Radisavljevićeve pesme umnogome potvrđuju ovu tvrdnju. Kada se poezija polagano „sleže” postaje iskustveno nabijena, zato što nam se život ne čini istim sa dvadeset ili šezdeset godina. Osim toga, Radisavljevićeve pesme puno duguju ličnoj biografiji svog tvorca, te su često ispovedne, dokumentarne, posvećene ili inspirisane stvarnim junacima, susretima i događajima. Njihov razvojni put nemoguće je uhvatiti jednim kritičkim ili čitalačkim okvirom –primetila je Aleksandra Žeželj Kocić. „Kada završim jedan posao/Odmah počinjem drugi/Novom pričom/ kao Šeherezada/ Sebi produžavam život”, stihovi su iz Radisavljevićeve pesme „Šeherezada”.