Platiše i neplatiše

Zakonom o prekršajima podeljeni smo pre tri godine na platiše i neplatiše. Na dve grupe građana, prva koja je uredna i pedantna, druga koja je aljkava ili nije pri parama da sve svoje greške plati.

Famoznim članom 336 tog zakona je toj drugoj grupi onemogućeno izdavanje putnih isprava i registracija vozila zbog neizmirenih kazni. Uskraćivao se čak i povraćaj pojedinih ličnih dokumenata i registracija preduzetničke delatnosti.

U te svrhe na sajtu dva ministarstva postavljen je registar neplaćenih kazni pa je to bio mali ustupak države onima koji su se opirali kažnjavanju. Uneseš ime, prezime i matični broj i odahneš ako te nema u evidenciji. Tad možeš do šaltera bez straha da će službenica odrečno vrteti glavom.

Ali, mnogi se ne služe internetom, to jest nisu vični, pa su takvi strepili da li su ili nisu u raljama velikog brata. Da li im kazne iz „Busplusa” i „Parking servisa” važe ili ne važe, koče ili ne koče postupke pred državnim organima. Bilo je mučnih scena kuknjava i svađa u holovima policije gde se vade lične karte ili produžuju registracije.

Vraćane su neplatiše da plate pa da dođu ponovo a ceo postupak je komplikovao situaciju jer je važilo pravilo da samo onaj ko nije u kaznenoj evidenciji može da obavi posao. Uplatnica iz pošte ili banke nije bila dovoljna za brisanje iz registra već tek kad „legne” uplata i kompjuter to ubeleži.

Neplatiše je ombudsman tada uzeo u zaštitu. Da se zbog neplaćenih kazni ne može uskraćivati bilo koje pravo, ukazivao je on i obratio se Ustavnom sudu. Time se, tvrdio je, stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na druge građane.

I da se krši ustav. Ukoliko građani imaju potraživanja, ona se namiruju u zakonom predviđenoj proceduri. A ovde država privilegovano naplaćuje svoja potraživanja ucenom, građanima ne dozvoljava da ostvare neko od svojih prava koja im inače pripadaju, a to je pravo da registruju automobil ili produže vozačku dozvolu.

Nadležni nisu krili da je upravo zbog takve prakse znatno porasla naplata kazni, i da je budžet puniji.

A onda je pre neki dan stigla vest: član 336 zakona nije u skladu sa ustavom, odlučio je posle tri godine Ustavni sud. Ta najviša pravna instanca Srbije kojoj preti blokada zbog nedostatka kvoruma sudija, obradovala je neplatiše i unela radost u njihove domove.

Platiše, na vest mogu samo da budu ljute jer po ko zna koji put su pomilovani i nagrađeni neuredni.

U Ustavnom sudu nisu obrazložili zašto su tako odlučili. Neplatiše moraju da sačekaju da odluka bude objavljena u „Službenom glasniku” a to može da potraje, pa da pohrle na šaltere. Za njih ne važi državna marketinška poruka naciji koja se vrti ovih dana na TV stanicama – „plati da ti se dobrim vrati”.

U celoj priči ne treba zaobići važan podatak da su svi učesnici, i tvorci zakona o prekršaju i ombudsman i Ustavni sud deo istog državnog aparata. Tumačenje i još ponešto je različito.