Koji genocid Srbija ne sme da negira

Šta Vlada Srbije hoće da postigne dopunjujući Krivični zakonik stavom o kažnjivosti negiranja genocida? Da li hoće da formalno udovolji standardima Evropske unije, a da ipak izbegne kvalifikovanja zločina u Srebrenici kao genocida? Ili se, možda, približava prihvatanju te kvalifikacije, ali korak po korak?

Ispostavilo se da ubacivanje samo jednog dodatnog, doduše podužeg stava, u član 387. KZ, kojim je propisano krivično delo rasna i druga diskriminacija, uopšte nije bezazlena dopuna koja će lako proći opozicionu branu u parlamentu. SRS i DSS predlažu potpuno odbacivanje pomenute dopune ovog člana KZ, a LSV, opet, traži njegovo proširenje. Prvi jer smatraju da će novi stav dovesti do priznanja da je u Srebrenici počinjen genocid, što bi stigmatizovalo ceo srpski narod, a ligaši, kao i LDP Čedomira Jovanovića, misle da se ovom dopunom svakako mora obuhvatiti i sankcionisanje negiranja da je u Srebrenici počinjen genocid.

U početku, u brojnim predloženim izmenama i dopunama KZ, koje su u parlament stigle 9. novembra, ovaj stav nije izazvao posebnu pažnju. Njegovoj neuočljivosti doprineo je i predlagač Vlada Srbije, to jest Ministarstvo pravde, koje je pripremilo ovaj akt. Obrazloženje za dopunu člana 387 je, naime, vrlo šturo: navodi se samo da je to „u cilju usklađivanja sa Okvirnom odlukom Saveta Evropske unije 2008/913/JHA“. A ova i sve ostale izmene donose se po hitnom postupku „zbog ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije preuzetih u procesu pridruživanja Evropskoj uniji”.

U novom stavu se kaže: „Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina... ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”

Ovakva formulacija znači da bi u Srbiji bilo kažnjivo negiranje samo genocida u Kongu, jer je Međunarodni krivični sud (MKS) doneo takvu presudu samo u slučaju te afričke države.

Zabuna nastaje već i zbog toga što se u ovdašnjoj javnosti često slabo razlikuju razni međunarodni sudovi, pri tome svi smešteni u Hagu. Pa su od pomenutog krivičnog suda (MKS) mnogi pomislili da je reč o Međunarodnom sudu pravde (MSP) koji je presudio da se u Srebrenici desio genocid.

MKS je sud osnovan Rimskim statutom 2002. godine, a njegovu nadležnost ne priznaju mnoge uticajne države među kojima SAD, Kina, Izrael, a Putin je pre dva dana povukao ruski potpis sa osnivačkog dokumenta tog suda. MSP je, pak, institucija koju su, kao i Haški tribunal, utemeljile Ujedinjene nacije. Narodna poslanica Vjerica Radeta rekla je juče da će Srpska radikalna stranka tražiti ispitivanje ustavnosti ako se usvoji odredba da se kažnjava negiranje genocida. Potpuno je jasna namera režima, istakla je ona na konferenciji za novinare, da spreči sve one koji su spremni da javno iznose istinu – da u Srebrenici nije bilo genocida.

Miloš Jovanović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je prvi skrenuo pažnju javnosti na ovu dopunu KZ, objašnjava za „Politiku“ da je najpre načelno protiv ovakve zakonske odredbe, „jer se istorijske istine i rasprave ne mogu utvrđivati u krivičnim zakonicima, ili na sudovima”.

„Neke velike demokratije, poput SAD i Velike Britanije, imaju princip da je sloboda mišljenja, odnosno izražavanja, neprikosnovena i oni uopšte ne poznaju u svojim krivičnim zakonicima krivična dela negiranja nekih zločina, zločina protiv čovečnosti, genocida. Tačno je da postoji određeni broj zemalja u okviru EU koje imaju zakonsku regulativu koja sankcioniše negiranje ili relativizaciju genocida, ali se ona u 90 odsto slučajeva odnosi isključivo na Holokaust, kao vrlo specifičan slučaj, kao idealno-tipski primer genocida. A ni to nemaju svi, nemaju na primer Finska i Švedska”, ističe Jovanović.

Drugi razlog zašto ovo smatra „vrlo pogrešnim” jeste to što bi to u Srbiji predstavljalo korak bliže ka nečemu što bi sutra bila zabrana negiranja ili rasprave o kvalifikaciji zločina koji se dogodio u Srebrenici.

„Tačno je da se ovom dopunom KZ radi isključivo o negiranju genocida i zločina koje je utvrdio MKS i sud u Srbiji, što izbacuje Srebrenicu iz priče, jer se oni nisu bavili time. Ali, ako taj princip uvedete, nećete moći logički da odbranite stav nekih drugih, poput Čedomira Jovanovića ili LSV-a: zašto ste isključili sudsku praksu MSP-a, koji je i te kako važniji i legitimniji od MKS, ili sudsku praksu ad hok tribunala, MKSJ”, ukazuje Jovanović, dodajući da je to naročito problematično zbog konteksta u kome se nalazimo, a to je „da Srbi treba da se preume i da nam se nametnu krivice koje su nepostojeće za ratove u bivšoj Jugoslaviji i za tzv. genocid u Srebrenici koji, ponavljam, to nije.”

On ukazuje i na izveštaj Evropske komisije iz 2014. godine u kojem su nalazi o primeni Okvirne odluke Ministarskog saveta iz 2008, koja se tiče borbe protiv ksenofobije i rasizma u državama članicama EU, a na koju se poziva i predlagač našeg zakona (2008/913/JHA). Kako ističe, u tom izveštaju se navodi da zapravo gotovo nijedna država nije to u potpunosti prihvatila – ako je i prihvatala.

„U međuvremenu imate jednu presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 2015, koji je osudio Švajcarsku zato što je Švajcarska osudila jednog turskog državljanina koji je negirao genocid nad Jermenima. I sud je rekao da u tom slučaju princip slobode mišljenja i izražavanja ima veću snagu i da ne može biti podređen toj kvalifikaciji KZ u Švajcarskoj”, napominje Jovanović.

Na sasvim suprotim pozicijama su LSV, LDP, ali i Fond za humanitarno pravo koji je u jučerašnjem saopštenju naveo da bi se predloženom dopunom člana 387. KZ „pružila zakonska zaštita revizionistima sudski utvrđenih činjenica pred MKSJ i MSP”. FHP apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.

„Izuzimanjem zločina utvrđenih pred MKSJ iz zabrane, predlog zakona dozvoljava negiranje i javno odobravanje genocida u Srebrenici, zločina na Ovčari, masovnim zločinima počinjenim u Prijedoru, Markalama, Meji i Korenici, Izbici i u mnogim drugim mestima tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. FHP podseća da se Zakonom o saradnji sa MKSJ-om Srbija obavezala da će poštovati odluke Međunarodnog krivičnog tribunala”, navodi FHP i podseća da je presudom MSP, koja je za Srbiju obavezujuća prema članu 94 Povelje UN, utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ovom presudom utvrđeno je i da je Srbija prekršila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida po dva osnova – prvo, jer nije učinila ništa da u julu 1995. godine spreči srebrenički masakr, „mada joj je moralo biti jasno da postoji ozbiljan rizik od genocida“ i drugo, zato što nije kaznila učesnike tog zločina koji su joj bili dostupni.