Nišikori Đokovićeva prepreka do finala

Endi Mari je raščistio sve dileme o sastavu današnjih polufinalnih parova u Londonu, već u prvom od dva završna meča u grupi „Džon Mekinro”.

Najpre je zaustavio početne juriše Stanislasa Vavrinke, zatim u sedmom gemu iskoristio priliku za brejk i dobijenim setom sa 6:4 obezbedio mesto u polufinalu, čak i u slučaju poraza. Švajcarcu je i tada ostala nada da preokretom i pobedom ostane u trci, ali je Mari u nastavku zaigrao na nivou prvog na svetskoj listi.

Nemilosrdno je osvajao gemove u drugom setu, poveo sa 4:0, te sigurno dovršio započeto sa 6:4, 6:2. U prvim izjavama je delovao potpuno mirno i usredređeno na konačni cilj, šampionski prvenac u Londonu i samim tim – zimovanje na vrhu svetske liste:

– U drugom setu mi je bilo mnogo lakše, jer sam znao da sam se kvalifikovao. Polufinale će sigurno biti teško, jer Miloš Raonić ima sjajan servis.

Biće to prvi meč u subotu, od 15 časova, za finale završnog godišnjeg turnira najbolje osmorice tenisera sveta, u kom je Mari izrazit favorit po svemu što prikazuje. Iako nikada u karijeri nije igrao finale turnira osmorice, ne treba očekivati da mu to zasmeta, kao što mu prošlost nije smetala ni na putu do prvog trijumfa u Parizu.

Pobedom bez izgubljenog seta protiv Vavrinke, uveo je ujedno u polufinale i Keija Nišikorija, bez obzira na njegov sinoćnji rezultat sa Marinom Čilićem, u poslednjem meču takmičenja po grupama.

Kao drugoplasirani u grupi „Džon Mekinro”, Japanac će u večernjem terminu, od 21 čas, voditi bitku sa našim Novakom Đokovićem, pobednikom grupe „Ivan Lendl”. U grupnom delu se već pokazao kao najopasniji protivnik Mariju: dobio je prvi set u dramatičnom taj-brejku, potom u naredna dva uspevao da brejkom smanjuje prednost Škota i nastavio da se bori do poslednjeg poena: 7:6, 4:6, 4:6. Što se tiče fizičke snage, koja mu je uvek bila problem, dovoljno je reći da je bio deo najdužeg dosadašnjeg meča na dva dobijena sata na završnim turnirima, celih 200 minuta.

I pored svega što je Nišikori pokazao, Đoković ostaje favorit večerašnje bitke za finale. Ne zato što vodi sa 8:0 u poslednjim mečevima i 10:2 ukupno, već zbog toga što je sada na svom terenu. Tri meča u grupi poslužila su mu za povratak forme i samopouzdanja, a faza polufinala mu već po untrašnjem automatizmu podiže borbenost i koncentraciju.

Baš kao i činjenica da igra u O2 areni, u kojoj je prethodne četiri godine bio nepobediv, te da se bori da šestom titulom na završnim godišnjim turnirima dostigne rekord Federera.

Može se slobodno reći da su žreb i raspored u dosadašnjem delu završnog turnira išali na ruku Đokoviću, u odnosu na Marija. Igrao je sa trojicom protivnika od kojih nikada nije izgubio meč i protiv kojih sada vodi sa 17:0, a ako se tome doda rezultat protiv Monfisa (13:0) koji se povukao zbog povrede, ukupni skor je 30:0.

U drugoj grupi su bila trojica od kojih je naš as gubio neke važne mečeve: od Vavrinke dva finala grend slema i jedno četvrtfinale, od Nišikorija njujorško polufinale, a prvim porazom od Čilića, pre desetak dana u Parizu, izgubio je prvu poziciju na ATP listi.

Uz to, u završnici Mari igra tri dana za redom, a Đokoviću je ostalo 55 sati odmora do polufinala. Sve to, međutim, ne mora da bude prednost, a u slučaju da se sastanu u finalu, Škot će imati nekoliko sati više odmora, za meč koji je na programu sutra u 19 časova po našem vremenu.

Dvojica najboljih na svetu kreću se sve bliže jedan ka drugom u Londonu, a razlika je i dalje 130 poena na ATP listi u korist Marija, kada se obriše onih 275 bodova koje ima iz prošlogodišnjeg Dejvis kupa.

Ne može ni da se zamisli lepši kraj sezone nego finale Londona sa njima dvojicom, u prepunoj O2 areni, sa publikom spremnom da kruniše svoga šampiona. I mada je još rano da se govori o tom finalu, zanimljivo je čuti mišljenje Džona Mekinroa:

– Novak i dalje ima ubedljivu prednost u velikim mečevima i mnogo bolji međusobni rezultat, što me navodi da verujem da bi u slučaju susreta u nedelju imao realne izglede da se usredsredi i završi godinu na prvom mestu. Mari je očito učinio mnogo da stigne do ovde i igra najbolje u karijeri poslednjih šest meseci. Ako je ikada bilo vreme da kaže sebi „u redu, vreme je da se pokažem”, to je upravo ovde i sada. Bio je neverovatno strpljiv, uporan i napredovao je, a to bi činilo njihovo finale još uzbudljivijim.