Gura li Tramp Iran ka Putinu

Iran nastavlja da se naoružava i učvršćuje vojne veze sa Rusijom, kao i sa Kinom, dok se priprema za nove diplomatske i ekonomske napade SAD pod vođstvom Donalda Trampa i Republikanske stranke, protivnika sporazuma o nuklearnom programu s Teheranom i zagovornika zadržavanja Irana u dubokoj izolaciji.

Nakon što su od Kremlja nabavile protivraketni sistem S-300, iranske vlasti sada pregovaraju s Rusima i o kupovini njihovog oružja vrednog 10 milijardi evra, među kojim su tenkovi T-90, artiljerijske baterije, avioni i helikopteri, prenela je ruska agencija RIA reči Viktora Ozerova, predsedavajućeg komiteta za odbranu i bezbednost gornjeg doma nacionalnog parlamenta.

Sa Kinom je Iran potpisao sporazum o intenziviranju vojne saradnje. Taj dogovor, kako je izvestio „Džeruzalem post”, podrazumeva još više bilateralne koordinacije u obuci vojnika i tešnje povezivanje u odnosu prema regionalnim bezbednosnim pitanjima.

Ti potezi razljutiće Vašington, pa i Trampa, uz sve kontradikcije njegovih stavova prema Bliskom istoku, u kojima je teško uočiti doslednu politiku kakva ne bi sebi skakala u stomak. Pozicijom koju su on i republikanci zauzeli u pogledu Teherana, na primer, mogao bi biti oslabljen i sirijski režim, premda Tramp sugeriše da je moguća makar posredna saradnja sa Bašarom el Asadom u borbi protiv džihadizma.

Ruska avijacija omogućuje Asadu da napreduje na frontu, ali pešadija kojom to čini, pošto mu je regularna vojska dobrano istrošena godinama rata i dezertiranjem, prilično zavisi od boraca koje je regrutovao i poslao Iran. Njegova vojna i finansijska pomoć je režim u Damasku održavala u životu pre ruske intervencije i nije mu ni nakon nje prestala biti neophodna.

Čak i da SAD pod Trampom prestanu da podržavaju sirijske pobunjenike, pitanje je da li bi se povukli ključni pokrovitelji antiasadovskih snaga iz regiona, poput Saudijske Arabije, Katara i Turske, uverene da će s novim američkim predsednikom imati bolje odnose nego sa aktuelnim, pa time i još više odrešene ruke, koje ni dosad nije držala podalje od suseda.

Potkopavanje Irana išlo bi nauštrb i ofanzive protiv Islamske države (ID) u Iraku. Šiitske milicije koje u njoj učestvuju više su pod kontrolom Teherana nego Bagdada. Bela kuća pod Barakom Obamom i Pentagon prećutno su prihvatili činjenicu da su u ratu sa ID na istoj strani s Iranom, pa su dozvolili da američki vojnici nastupaju u diskretnoj koordinaciji s tim paravojnim formacijama.

Donekle je Obama zauzeo isti stav i prema Asadu, naoružavajući njegove protivnike iz opozicije, ali usredsređujući se na bombardovanje položaja ID i vazdušno pokrivanje kurdskih trupa koje napadaju džihadiste. Tramp, međutim, tvrdeći da mu je suzbijanje islamističkog terorizma prioritet, kao mogućeg saveznika prihvata samo Asada, ali ne i Iran.

Stoga bi mogle učestati vesti nalik ovoj poslednjoj o naoružavanju Teherana. Već i u skladu s tim koliko su Rusija odnosno Kina prisutne na širem Bliskom istoku – premda Peking pokazuje sve više zanimanja za taj deo sveta – vojna saradnja s Moskvom je daleko više odmakla. U avgustu je iranski ministar odbrane, brigadni general Husein Dehgan, izjavio da njegova država želi i da od Rusije kupi „suhoje 30” i da odgovor Moskve „zasad nije odričan”. Novosti o eventualnom napretku pregovora o tom aranžmanu, istina, odonda nije bilo.

I pre toga, Trampove izjave o Iranu tokom kampanju bile su postojano neprijateljske. Njegova tvrdokorna odbojnost i republikanaca prema Teheranu već je počela da se pretače i u konkretna dela.

Američki Kongres je, glasajući gotovo dosledno po partijskim linijama, uz svega nekoliko demokrata koji su podržali tu inicijativu rivalske stranke, blokirao prodaju civilnih aviona Iranu. Zabrana nije stavljena samo na letelice američkog „Boinga” nego i na one koji proizvodi francuski „Erbas”, jer najmanje deset procenata njihovih delova potiču iz SAD, pa je za tu prodaju takođe neophodna saglasnost Vašingtona. Republikanski članovi Kongresa, tvrdeći da bi i civilni avioni mogli poslužiti Iranu da prevozi trupe u Siriju, nisu se predomislili ni nakon što su ih oponenti, kako javlja Rojters, upozorili na to da bi blokada ugovora o prodaji mogla zbrisati radna mesta u domaćoj avio-industriji.

Još dalekosežnije od toga jeste što je Kongres izglasao i desetogodišnji produžetak sankcija nametnutih Iranu kako bi se omeo u razvijanju nuklearnih kapaciteta i eventualnim naporima da konstruiše atomsku bombu. Obnova embarga, ako i nije kršenje, prilično liči na sabotažu sporazuma o ograničenju nuklearnog programa koji je Teheran potpisao prošlog leta u zamenu za oslobađanje od većine sankcija.

I pre nego što su osokoljeni pobedom na izborima početkom meseca, republikanci su u Kongresu odmah nakon sklapanja sporazuma delovali kao da ga namerno potkopavaju. Tako su gotovo momentalno uveli dodatna ograničenja za vize ne samo Irancima, nego i onima koji su njihovu zemlju posetili, poručujući da ona ima ostati izopštena uprkos pristajanju na uslove sila s kojima je pregovarala o sporazumu.

Tramp je obećavao da će taj dogovor, koji onemogućava Iranu da napravi nuklearnu bombu u narednih deset godina, oboriti, da bi kasnije kazao kako ga možda neće srušiti ali da će se obrušiti na Teheran, prema kojem je, kako smatra, Barak Obama bio previše popustljiv. Ako bi se odlučio i za vojnu akciju protiv Irana, na bombardovanje tamošnjih nuklearnih postrojenja, naišao bi na problem: ruski protivraketni sistem S-300, koji je instaliran i oko pogona Fordo, jednog od onih u koje je Zapad najviše sumnjao da potajno služi proizvodnji atomske bombe.

Iran se ne oslanja samo na rusku vojnu pomoć, nego nastoji da i sam ojača. Ministar odbrane Dehgan je letos kazao i da je Moskva nudila Teheranu savremeniji, unapređeni protivvazdušni sistem za presretanje neprijateljskih projektila, pod imenom S-400, ali da njegova država nije bila zainteresovana. Iz toga je verovatno trebalo shvatiti da on Iranu nije potreban zato što su njegovi stručnjaci napravili sopstvenu, navodno usavršenu verziju S-300, prozvanu „bavar-373”, koja je otkrivena javnosti nekoliko dana pre Dehganove izjave. Tada je iranski predsednik Hasan Rohani saopštio da je iranski vojni budžet udvostručen u poređenju s prethodnom godinom, kao i da je njegova zemlja konstruisala svoj prvi vazdušni lovac.

Rohaniju naredne godine predstoji bitka za još jedan mandat. Pragmatični političar je založio svoj ugled za potpisivanje sporazuma o nuklearnom programu. Rušenje tog sporazuma – koji je dosad, zbog američkih sankcija, ionako zemlji doneo manje ekonomske koristi nego što se očekivalo, pa je donekle već razočarao Irance – narušilo bi i Rohanijeve šanse na izborima i ojačalo tvrdokorne konzervativce predvođene vrhovnim ajatolahom Alijem Hamneijem, koji su protiv dijaloga sa Zapadom. I na taj način bi se Iran gurao u radikalizaciju umesto da se pomogne njegovo otvaranje prema svetu.