Slabost je glavna odlika jačeg pola

Svakog Osmog marta rešavam istu dilemu – ako ženi poklonim cveće, optužiće me da sam joj darovao ostatak iz buketa koji sam podelio koleginicama na poslu. Ako joj poklonim nakit, posumnjaće da je varam. Ako joj kupim parfem, sigurno ću pogrešiti mirisnu notu. A ako predložim da je odvedem na večeru, optužiće me da sam zaboravio osmomartovski poklon pa pokušavam da se iskupim. Zašto i žene jednog dana u godini ne bi imale iste probleme?

Legenda kaže da su ovakva i slična razmišljanja kumovala nastanku Dana muškaraca, koji se od 1999. godine slavi u preko 60 zemalja sveta. Objašnjavajući razloge zbog kojih je Unesko 19. novembar proglasio za praznik muškaraca, Ingeborg Brajnes, direktorka organizacije Žene i kulture mira, ocenila je da je to „izvrsna ideja koja će doprineti rodnoj ravnoteži”. Ona je objasnila da su cilj obeležavanja Međunarodnog dana muškaraca – fokusiranje na zdravlje jače polovine planete, poboljšavanje rodnih odnosa i prilika za naglašavanje problema diskriminacije prema muškarcima i dečacima.

Iz vizure statistike, muškarci u Srbiji nemaju razloga za nezadovoljstvo. Kao prvo, malobrojniji su – u našoj zemlji živi čak 190.000 žena više nego muškaraca. Drugo, zastupljeniji su u bolje plaćenim zanimanjima, a dve trećine  rukovodilaca-menadžera, zakonodavaca i funkcionera su muškarci. Treće – za iste poslove, plaćeni su 11 odsto više od žena.

Iako vetrovi emancipacije odavno duvaju ovim prostorima, sinovi su i dalje željeniji od ćerki, a u seoskim sredinama od sestara se očekuje da se odreknu svog dela porodičnog nasledstva u korist brata.

Statistika govori da prosečan muškarac u Srbiji staje na ludi kamen u 30. godini, otac postaje nekoliko meseci kasnije, a na brigu o nasledniku – čuvanje, hranjenje, oblačenje, podučavanje i igru – dnevno „potroši” sat i 33 minuta. Hranom se bavi 16, a pranjem sudova cela tri minuta dnevno. Održavanju domaćinstva dnevno posveti 29 minuta, a kućni ljubimci i baštovanstvo okupiraju njegovu pažnju dva sata dnevno.

Podaci  Republičkog zavoda za statistiku kažu da čak 78 odsto muškaraca živi u braku. Svaki treći muškarac nema naslednike, a u proseku živi 71,1 godinu – pet kraće od žena.

Uoči 19. novembra, Svetskog dana muškaraca, stručnjaci UN podsećaju da nauka ubedljivo demantuje tvrdnju da su muškarci jači pol – žive kraće, češće obolevaju, češće dižu ruku na sebe, više stradaju u tinejdžerskom periodu i češće umiru od fatalnih bolesti. Neonatologija je dokazala da su vlasnici Adamove jabučice osetljiviji i pre rođenja: muški fetusi teže opstaju, a prevremeno rođeni dečaci četiri puta češće umiru od devojčica. Iako se u mnogim zemljama rađa više dečaka (na sto devojčica između 104 i 107 dečaka) čini se da se majka priroda maćehinski odnosi prema muškarcima.

Zdravstveni grafikoni Srbije pokazuju da čak dvostruko više muškaraca nego žena premine između 30. i 59. godine, uglavnom od bolesti krvotoka i tumora. Čak tri puta više muškaraca u srednjem dobu strada u saobraćajnim nesrećama i diže ruku na sebe. Stopa smrtnosti dečaka dva puta je veća u tinejdžerskom periodu.

O uticaju testosterona na ponašanje muškaraca slikovito govori i statistika Ministarstva pravde. Naime, pripadnici jačeg pola neuporedivo češće se pojavljuju pred licem pravde – tako je 2010. godine čak 10.814 muškaraca i samo 397 žena lišeno slobode. I među osuđenicima ima gotovo deset puta više muškaraca – 2010. bilo ih je 19.492 naspram 2.189 osuđenih žena, dok je u istoj godini pred sudiju za maloletnike izašlo 1.538 dečaka i samo 102 devojčice.