Gubitaši više neće biti ničiji sponzori

 

Imam mirnu savest i miran san, ali sam kao odgovoran čovek zabrinut. Najviše me iz takta izbacuju istorija preduzeća u državnom vlasništvu i njihove neplanirane obaveze i dugovi koji iskaču iz prošlosti. Ovim rečima ministar privrede i visoki funkcioner SNS-a Goran Knežević odgovara na pitanje „Politike” zbog kojih problema nije spavao u minulih 100 noći, koliko traje mandat ove vlade. Napominje da je ponosan što je u timu premijera Aleksandra Vučića, kao i da je zahvalan kolegama i „selektoru tima”. Ipak ne krije da ružniju stranu njegovog posla uglavnom predstavljaju firme u državnom vlasništvu i da se kao ministar privrede u minulih 100 dana više bavio bolesnim nego njenim zdravim delom.

„Mala i srednja preduzeća su lepši deo mog posla i predstavljaju razvojnu perspektivu privrede. Oko 350.000 ovih firmi zapošljava oko 850.000 ljudi. Plan je da do kraja mandata broj zaposlenih u ovom sektoru povećamo za 100.000 ljudi.”

 

Na koji način? Možete li da nas uverite da to što je 2016. proglašena godinom preduzetništva ne predstavlja samo deklarativnu podršku?

Za 100 dana doveli smo šest investitora, čija su ulaganja vredna skoro 70 miliona evra i koji će zaposliti više od 5.500 ljudi. Njima su potrebni dobavljači i kooperanti. Obučićemo domaće firme da nude standardne proizvode i usluge za velike firme. Nudimo im finansijsku pomoć, obuku i savete. Samo u ovih 100 dana dali smo više od 560 miliona dinara bespovratnih sredstava, a za 73 početnika odobren je start-ap kredit. Neće samo 2016. biti godina preduzetništva, već ćemo taj period produžiti na deceniju, što znači da ćemo im kontinuirano pružati podršku.

 

Ima li, posle vašeg puta u Rigu i Kazahstan, naznaka da će problem RTB Bor biti rešen?

RTB Bor je sigurno jedan od značajnijih ekonomskih problema jer ima najveća dugovanja. Pokušali smo da određene probleme rešimo usvajanjem unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), kojim će 90 odsto duga biti otpisano.

 

Ekonomisti kažu da RTB Bor nije u stanju da vrati ni preostalih 300 miliona evra?

To je iznos koji bi RTB Bor mogao da vrati. Otpis dugova je jedan od puteva za ozdravljenje kompanije kako bismo strateškom partneru mogli da kažemo da je država učinila sve da preduzeće može da funkcioniše.

 

Zašto se onda budžetom za 2017. godinu planiraju dve milijarde dinara za RTB Bor?

Većinu svojih obaveza u 2016. godini RTB Bor je redovno izmirivao: od poreza i doprinosa, preko kreditnih obaveza. Ostao je deo duga prema EPS-u za struju i to su ta sredstva koja planiramo budžetom.

 

Ako je država spremila plan Be, znači li to da potencijalni strateški partneri nisu ozbiljno zainteresovani?

To nije plan Be, već deo plana A. I to je jedini plan koji imamo. Plan Be je drastičan i njega nećemo prihvatiti, jer znači stečaj. Iako je on praktično najlakši.

 

Znači, stečaj ne dolazi u obzir?

Ne. U ovom trenutku. Ima zainteresovanih strateških partnera. Gde god da smo išli, naš premijer je tražio rešenje za RTB Bor. Stranim partnerima jasno smo predočili i prednosti i mane. Videćemo koji je model najbolji.

 

Ko je najozbiljniji kandidat od nekoliko kompanija koje se pominju u javnosti?

Još je rano govoriti o tome. To je velika investicija od strateškog značaja. Nije svejedno ko će doći u Bor.

 

Vaša druga velika glavobolja jeste petrohemijski kompleks, koji je opet nagomilao dugove prema „Srbijagasu”. Kako je moguće da su od vas i od MMF-a to sakrili, ako je javnost uveravana da redovno izmiruju svoje obaveze?

Nikoga ništa nismo uveravali, niti je iko krio istinu.

 

Zar nije Dušan Bajatović tvrdio da petrohemijski kompleks redovno izmiruje svoje obaveze?

To morate pitati Bajatovića. Nije MMF do tih podataka došao tajnim kanalima, mi smo ih obavestili. Dogodilo se da „Azotara”, MSK i „Petrohemija” zbog tržišnih uslova, pre svega visoke cene gasa, nisu mogli da se izbore sa svojim obavezama.

 

Ali tržišne okolnosti išle su im naruku jer je cena energenata padala...

Jesu, ali sve te kompanije projektovane su u davno vreme kad je Srbija imala svoj gas, naftu i primarni benzin. U tim uslovima ostvarivale su sjajne rezultate.

 

Ne možemo očekivati da cena energenata i dalje pada, već samo da raste...

Ali možemo da tražimo strateške partnere. Razgovaraćemo i sa Mađarima, razgovarali smo sa Rusima i Kinezima. U Kazahstanu je bilo razgovora o tome da oni preuzmu deo tehnologije, kao i da vidimo na koji bismo način mogli jeftinom sirovinom da omogućimo da ove firme rade bolje i kvalitetnije.

Da odgovorim na pitanje o tome ko je sakrio istinu o dugovima. Jednostavno, zbog objektivnih i subjektivnih faktora nismo na vreme obavešteni o tim dugovima, a oni su u određenom trenutku narasli. Znali smo da će poslovati s određenim gubitkom. Međutim, u „Azotari” je bilo nekih havarija, koje su krenuli da saniraju...

 

Kako je moguće da država to nije znala ako se članovi Radne grupe Ministarstva zaduženi za petrohemijski kompleks stalno sastaju s predstavnicima tih firmi?

Havarija se dogodila krajem 2015. godine. Ogromna greška je to što su rukovodioci „Azotare” napravili pogrešnu procenu. Obavestili su nas da će za sedam dana nastaviti proizvodnju, ali to se, zajedno s remontom, produžilo na šest, sedam meseci. Mogu da govorim samo u svoje ime, jer sam tu, ipak, nov.

 

Dobro, ali vlada ima kontinuitet.

Naravno, ja sam za to saznao u kritičnom trenutku.

 

Na šta je premijer mislio kad je rekao da postoje elementi za neku vrstu odgovornosti?

Upravo na to što u jednom trenutku nismo imali određene podatke. Racionalnije bi bilo da prekinemo proizvodnju na šest ili sedam meseci.

 

Premijer je rekao da je dobijao lažne finansijske izveštaje. To je krivično delo?

Nisu to tipični finansijski izveštaji, jer oni ne mogu da se lažiraju. Reč je o informacijama koje smo dobijali na nedeljnom nivou, koje nisu odgovarale realnom stanju. Utrošeno je 2,5 milijardi na remont, do čega ne bi došlo da smo o tome informisani na vreme.

 

Imate li, kao političar, odgovor na pitanje zašto je teško reformisati javna preduzeća?

Radimo na tome. Podsetiću vas da su 2014. godine javna preduzeća imala gubitak od 44 milijarde, a da su prethodnu godinu završila u plusu. U prvih devet meseci ove godine imaju dobit od 23,5 milijardi dinara. Nema novog zapošljavanja, smanjio se broj zaposlenih. Tim rezultatom još nismo zadovoljni, jer javna preduzeća mogu da rade mnogo bolje. Naravno da, kao ekonomista, znam šta je najlakše: odeš, lupiš šakom o sto i otpustiš 2.000 ljudi. Ali kao političar moram da razmišljam i o socijalnim, društvenim i političkim posledicama tog poteza.

 

Razmišljate li i o tome da građani vide kako zaposleni u javnim preduzećima imaju veće privilegije nego oni koji rade u privatnom sektoru i da u njima i dalje ima partijskih kadrova?

To što je neko član stranke ne mora istovremeno za znači i da je loš menadžer. Kod upravljanja postoji jedan problem. A to je što direktori naših javnih preduzeća imaju plate od 1.000 do 1.500 evra, a njihove kolege u privatnom sektoru u zemlji ili inostranstvu zarade mnogo više.

 

Zamislite da, kao političar, predložite da direktorima javnih preduzeća kažete treba povećati plate...

To nije moj predlog. A ja vas pitam – ko će onda doći da radi i njima upravlja?

 

Da li je moguće da nemamo bolje kadrovsko rešenje od Blagoja Spaskovskog, na primer? Čak je i Mekinsi u svojoj studiji rekao da RTB Bor ima problema u upravljanju.

Najviše bih voleo da je krivac za RTB Bor Blagoje Spaskovski. To bi se jednim potezom rešilo. Problem je sedamdesetogodišnje loše upravljanje.

 

Kada će se prekinuti s praksom da gubitaši, poput „Resavice”, sponzorišu sportske klubove?

To više neće biti moguće. I to je definisano novim pravilima, koja smo uveli i jasno naveli u uputstvima za izradu godišnjih planova poslovanja za 2017. godinu. Jasno smo rekli da preduzeće koje dobija bilo koji procenat iz budžeta ne može da izdvaja sredstva za bilo kakva sponzorstva i donatorstva. Takođe, nijedno javno preduzeće neće moći, bez saglasnosti vlade, da kupi putničke automobile. Tako da ćemo i tu uvesti još reda.

 

Imate li ambicije da budete zapamćeni kao ministar privrede za vreme čijeg je mandata završen proces privatizacije?

Zato sam i prihvatio ovaj posao u ozbiljnim godinama pred kraj političke i poslovne karijere. Jedna od strateških stvari kojima želim de se ponosim jeste završetak procesa privatizacije. 

 

Andrej Vučić ne upravlja SNS-om

Premijer je rekao da ne želi da govori o tome ko će biti kandidat SNS-a na predsedničkim izborima. Moram da pitam, znate li vi odgovor na to pitanje?

Tražite od mene da demantujem svog predsednika stranke i premijera. Verujte, ni na jednom organu stranke nismo razgovarali o tome.

 

Kako je moguće da smo u javnosti mogli da čujemo razne varijante, osim toga da će SNS podržati svog osnivača – Tomislava Nikolića?

To su medijske spekulacije i to nije došlo zvanično iz SNS-a. A ostali, vidim, već uveliko kadriraju.

 

Mislite li da takvim stavom držite u neizvesnosti koalicione partnere koji još ne znaju da li će podržati zajedničkog kandidata ili će samostalno izaći na izbore?

Svako od njih ima to pravo. S tim što naši koalicioni partneri znaju koliko imamo obaveza. Mislim da su dovoljno odgovorni da sada ne kreću u kampanju.

 

Ko se bavi strankom, ako premijer radi dan i noć i stalno putuje?

Izabrali smo nove potpredsednike i predsednika Izvršnog odbora. Oni uglavnom nemaju državne funkcije. Imamo nov i mlad tim, koji se isključivo bavi strankom.

 

Upravlja li strankom Andrej Vučić, kao što to možemo da čitamo ovih dana?

Čekajte, on je član SNS-a i brat premijera. Čovek koji ima ogromno iskustvo u političkom radu.

 

Zašto nema nikakvu funkciju u SNS-u?

Mislim da on to nije želeo. Njegov brat je predsednik stranke i premijer. On je diplomirani ekonomista, ima posao koji radi već 20 godina. Niti je tražio neku državnu, niti stranačku funkciju.