Sud zaštitio špijune od Bundestaga

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Ni posle godinu i po dana od otkrića da je nemačka Savezna obaveštajna služba (BND) za račun američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) špijunirala i evropske saveznike, članovima specijalne komisije nemačkog Bundestaga nije omogućeno da imaju uvid ko je zaista među oko 40.000 špijuniranih „meta” za koje se tvrdi da je njihovo nadgledanje bilo protivno nemačkim i evropskim interesima. Štaviše, nemački Savezni ustavni sud prekjuče je objavio da je i zvanično odbio zahtev opozicionih poslanika da vide listu samo ovih „meta” od miliona špijuniranih, ocenivši da je vladin interes za tajnovitošću ovih podataka važniji od interesa parlamentarne komisije da dobije više informacija.

Prema objašnjenju Suda u Karlsrueu, objavljivanje liste „meta” bez odobrenja SAD moglo bi da utiče na funkcionisanje obaveštajnih službi i samim tim na bezbednosne kapacitete Nemačke.

„Ova odluka pokazuje da obaveštajne službe mogu da nastave da rade šta hoće, neometane od parlamentarnih provera”, rekla je poslanica Levice i članica komisije za NSA Martina Rener, dodajući i da parlament više nema kontrolu nad tajnim službama te da je ovo „fatalan znak” samo nekoliko dana posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD. „Danas je loš dan za demokratiju i osnovna ljudska prava.”

BND i NSA još od 2004. obaveštajno sarađuju tako što Amerikanci izdaju naloge Nemcima da preko nemačke baze u gradiću Bad Ajblingu presreću i nadgledaju sve vrste komunikacija širom sveta. Pre tri i po godine Edvard Snouden dostavio je medijima podatke o tome kako NSA ima razgranatu mogućnost špijuniranja celog sveta, pa i svetskih državnika među kojima i nemačku kancelarku Angelu Merkel, ali se tek pre godinu i po dana, zahvaljujući nemačkim medijima, pre svega magazinu „Špigl” i istraživačkom timu dnevnog lista „Zidojče cajtung” i regionalnih javnih servisa NDR i VDR, saznalo i za neslavnu ulogu BND-a u toj aferi.

Tada je otkriveno da je BND za račun NSA do oktobra 2013. špijunirao šefove država, predsednike vlada i ministre desetak evropskih vlada, među kojima su francuski predsednik, francusko ministarstvo spoljnih poslova, Evropska komisiju, ali i kompanije namenske industrije EADS i „Evrokopter”, diplomatska predstavništva država članica EU i NATO širom sveta, kao i brojni poslovni ljudi, uticajne javne ličnosti, kao i vojni i privredni objekti. Kako su procenili u internoj kontroli u BND-u, ova špijuniranja su bila protivna evropskim i nemačkim interesima i nisu bila zarad borbe protiv terorizma i kriminala što je formalnopravni razlog ove obaveštajne saradnje, koja se odvijala tako što su agenti NSA slali kolegama iz BND-a, na primer, imejl adrese, brojeve telefona i aj-pi adrese kompjutera koje koriste određeni ljudi, a ovi su bez pogovora nadgledali komunikaciju tih „meta”.

Sve to je utvrdila i specijalna Bundestagova komisija, ali vlada Angele Merkel se odupirala pritiscima da parlamentarci lično vide ko je špijuniran a ne da zavise od toga šta je priznao BND. Vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata je imenovala bivšeg sudiju Kurta Grauliha da bude „nezavisna osoba od poverenja” koja će proučiti kontroverznu listu „meta” i potom sastaviti izveštaj Budenstagovoj komisiji, što je Savezni ustavni sud ocenio kao dovoljno da bude zadovoljen opšti politički interes javnosti.

„Ogroman deo nelegalnih operacija BND-a, koje su sprovođene godinama, ostaće u mraku”, rekao je poslanik opozicionih Zelenih Konstantin fon Noc, koji je i član Bundestagove komisije za aferu sa NSA, dodajući da su zbog načina na koji je sistem ustrojen „novi skandali i masovna kršenja osnovnih prava neizbežni”.

Opozicioni poslanici, ali i stručnjaci za bezbednost na internetu, kritikovali su vladu i što je izabrala sudiju Grauliha da jedini vidi listu špijuniranih meta, kao i sam njegov izveštaj od 263 strane, ističući njegovu nedovoljnu stručnost u pogledu parametara za digitalno pretraživanje kao i to da je on, kako je u novembru prošle godine otkrio „Zidojče cajtung”, izgleda pravne argumente u svom izveštaju direktno dobio od BND-a.

Uprkos kritikama opozicije i stručnjaka, predstavnici vladajuće koalicije su zadovoljni.

„Savezni ustavni sud je jasno stavio do znanja da je saradnja BND-a sa stranim službama važna i neophodna”, rekao je za nemački javni servis ARD Patrik Zensburg, poslanik Merkelove CDU i predsedavajući Bundestagove komisije za aferu NSA. „Ukoliko bi predaja lista za posledicu imala prekid saradnje nemačkih i američkih obaveštajnih službi, to bi masivno ugrozilo bezbednosne interese Nemačke. Sada imamo crno na belo da smo postigli ravnotežu između parlamentarne kontrole i bezbednosnih interesa.”

Ovo obrazloženje nije zadovoljilo opozicione poslanike, koji smatraju da će posledica ove sudske odluke biti to da će obaveštajne službe same određivati da li će i kako biti kontrolisane.

„Cinično govoreći, sud je sada kontrolu tajnih službi dao u ruke uzbunjivača”, rekao je Konstantin fon Noca, posredno ukazujući da će nemačka javnost morati da sačeka pojavljivanje nekog novog Edvarda Snoudena ili Bredlija Meninga da bi saznala za nelegalne aktivnosti svoje vlade i tajnih službi.