Predsednik iz kokpita

Novi predsednik Bugarske može se pohvaliti specijalnim veštinama. Osim što upravlja vojnim avionima i što je iz opozicije uspeo da u drugom krugu prošlonedeljnih izbora pobedi protivkandidatkinju sa više od 23 odsto razlike, srušio je i vladu. Dan posle njegove pobede nad kandidatkinjom desnog centra Ceckom Cačevom, lider ove stranke i premijer Bojko Borisov podneo je ostavku, što je najverovatnije otvorilo put trećim vanrednim izborima u Bugarskoj na proleće.

Za dolazak nezavisnog kandidata, koga je podržavala nekada vladajuća Bugarska socijalistička partija, na jednu sasvim protokolarnu funkciju u trajanju od pet godina, na kojoj nema izvršna ovlašćenja – već je mnogo.

Za one koji ne gledaju sa simpatijama na uspon Rusije, pobeda Radeva dobila je dvostruko na težini jer je istog dana, takođe u drugom krugu izbora, u Moldaviji pobedio proruski predsednički kandidat Igor Dodon. Zapadne saveznike ovih država to je samo utvrdilo u uverenju o rastućem uticaju Moskve u jugoistočnim evropskim zemljama. Zapadni mediji su naveli da su tri razloga prevagnula da Radev u drugom krugu dobije 59,4 procenta naspram 36,2 protivkandidatkinje: ogromno nezadovoljstvo korupcijom i pokušajem Borisova da ovlada svim nadležnostima, razočaranje u EU i zabrinutost zbog prekida veza s Rusijom.

S druge strani, ruski mediji su forsirali objašnjenje da je Radev proruski kandidat. Sam bivši komandant vazduhoplovnih snaga o sebi je rekao: „Donedavno sam leteo na sovjetskom borbenom avionu, na mojoj diplomi je američki pečat, ali ja sam bugarski general”. Radev je napustio položaj komandanta vazduhoplovnih snaga jer se sukobio s ministrom odbrane oko učešća u vazdušnim misijama NATO-a i ušao u predsedničku trku založivši se za jačanje nacionalnih interesa balansiranjem između članstva u NATO-u i EU i boljih odnosa s Rusijom. Zastupao je stav da bi trebalo ukinuti sankcije EU Moskvi zbog Krima, smatrajući da je Bugarska samo na gubitku zbog prekida trgovinskih veza s Rusijom i posledičnog velikog pada dobiti u turizmu. Iako su pozdravili njegovu pobedu, iz Moskve su poručili da od „Južnog toka” i dalje nema ništa.

Zapadni prijatelji Bugarske nisu mu oprostili ni navijanje za republikanskog kandidata Donalda Trampa, u koga se uzda da će uspostaviti bolje odnose s Rusijom, što bi dovelo do lakšeg pronalaženja rešenja u Siriji i Ukrajini. A upravo su događaji u Ukrajini 2014. umnogome uticali i na ishod vanrednih parlamentarnih izbora u Bugarskoj, kad je na vlast ponovo došao Borisov. Američki Radio Svoboda nazvao je Radeva „bugarskim mini Trampom”. Obećao je da neće dozvoliti da Bugarska postane „migrantski geto” i da će poslati bugarske jedinice na granicu s Turskom ukoliko dođe do novog pokreta migranata.

Radev (53) voli „Braću Karamazove”, govori engleski, ruski i nemački. Završio je bugarsku vojnu akademiju, školovao se i u SAD i doktor je vojnih nauka.