​Alarm koji štiti Evropu

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Kad je u noći 10. oktobra u hrvatskom mestu Bregana preminuo petogodišnji Mirko, niko nije ni slutio da će o tome saznati cela Evropa. Kako je utvrđeno posle sedam dana, dečak i njegova porodica bili su zaraženi salmonelom, i to najverovatnije tako što su konzumirali jaja kupljena u nemačkom supermarketu „Kaufland”, koja je jedna hrvatska firma uvezla iz Poljske. Iako su analize pokazale ispravnost jaja na rafovima „Kauflanda”, ovaj lanac supermarketa odmah je iz prodaje povukao mogući izvoz zaraze, a 19. oktobra preko evropskog Sistema brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje (RASFF) svi u Evropskoj uniji saznali su da su jaja sa pojedinih farmi iz Poljske zaražena salmonelom, čime je sprečeno trovanje miliona ljudi.

Doduše, alarm preko RASFF-a stigao je najpre iz Holandije, dok je Hrvatska sumnju na trovanje salmonelom prijavila dva dana kasnije, budući da nije pronašla salmonelu ni u jednom analiziranom uzorku jaja u prodavnici, već samo u kući zaražene porodice. Ipak, zahvaljujući činjenici da su Holandija i Hrvatska utvrdile sumnju da su jaja iz Poljske uzročnik, te da su podatke o tome razmenile u okviru RASFF-a, stručnjaci za bezbednost hrane mnogo su lakše i brže sprečili povećanje broja otrovanih salmonelom, kojih je bilo u skoro polovini članica EU.

RASFF je u Evropi pokrenut još 1979, kako bi razmenom informacija osigurao što bolju zaštitu potrošača. Cilj sistema jeste da se alarmantne informacije, ali i obična upozorenja, što brže šire, zatim sprovode kontrole u više zemalja i preduzimaju potrebne mere, od onih blagih, kao što je dodavanje obaveštenja na pakovanju ukoliko je to bio propust (primera radi, ako na deklaraciji nije napisano da je moguće da sadrži sastojak koji kod nekih ljudi izaziva alergiju), do oštrih mera u ozbiljnim slučajevima, kao što je zabrana distribucije, odbacivanje uvoza na graničnoj kontroli i povlačenja sa tržišta.

U okviru RASFF-a prošle godine je izdato 3.049 obaveštenja o rizicima po bezbednost hrane i hrane za životinje, od kojih se 775 odnosilo na ozbiljan rizik po zdravlje, dok se 1.378 odnosilo na robu čiji je uvoz zabranila kontrola na granici.

„Sistem brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje (RASFF) radi dvadeset i četiri sata dnevno i predstavlja ključni alat za prekograničnu reakciju ako se u lancu hrane otkrije rizik po javno zdravlje”, ističu u Evropskoj komisiji, koja je uporednom analizom godišnjih izveštaja o RASFF-u utvrdila da je razmena informacija o ozbiljnim zdravstvenim rizicima postala efikasnija, da se stopa odgovora na obaveštenja u sklopu ovog sistema uzbunjivanja povećala za 23 odsto i da je posle prijavljenih rizika stiglo 4.030 obaveštenja da su potom preuzete određene mere zaštite.

Najčešće prijavljivani rizici prošle godine su pojava aflatoksina u orašastim plodovima, žive u ribi i salmonele u voću i povrću. Tako je zabeleženo najviše obaveštenja o aflatoksinima u orašastim plodovima iz Kine, Irana, Turske i SAD, potom salmonele u voću i povrću iz Indije, kao i salmonele u piletini i proizvodima od piletine iz Brazila.

S jedne strane, ova mreža omogućila je i na neki način naterala nadležne nacionalne službe da brzo deluju, ali je, s druge strane, uspela da podstakne i proizvođače, distributere i prodavce hrane da veoma brzo deluju kako bi sprečili gubitak i rast broja korisnika zaražene hrane ili hrane s povećanim vrednostima opasnih materija. Iako se informacije o proizvođaču i distributeru ne objavljuju u internet bazi RASFF-a, one su na raspolaganju nadležnim vlastima i u alarmantnim slučajevima veoma brzo dođu i do medija.

Nacionalna ministarstva poljoprivrede i trgovine u EU naročito brzo reaguju i uglavnom odmah objavljuju ime proizvođača i prodavca kad je reč o dečjoj hrani koja je zaražena ili ima nedozvoljene nivoe određenih materija. Tako je pre dve godine ime nemačkog proizvođača organske hrane „Alnatura” brzo dospelo u vesti nemačkih, ali i ostalih evropskih medija, jer je u kaši od četiri vrste žitarica ovog proizvođača pronađena veća koncentracija jedinjenja koje može da dovede do stvaranja atropina, čija povećana količina može izazvati ubrzan rad srca, atrofiju mišića creva, mokraćnog trakta i žučne kese, kao i povišenu temperaturu, glavobolju, umor i poteškoće pri govoru i gutanju.

U ovakvim situacijama proizvođači, distributeri i prodavci u većini članica EU hitro povlače sve količine sporne hrane i pre nego što ona dospe na „crnu listu” RASFF-a. Tako se u slučaju „Alnaturine” sporne kaše kompanija DM, koja je prodavala ovaj proizvod, ne samo u Nemačkoj, već i u zemljama poput Hrvatske, odmah oglasila molbom kupcima da provere da li su kupili ovu kašu iz serije koja nije odgovarala standardima, i da taj proizvod vrate u njihovu najbližu prodavnicu, gde će im biti vraćen novac.

Međutim, ovakav odgovoran odnos proizvođača, prodavaca, pa i nadležnih kontrolnih službi, nije uvek bio uobičajen u EU. Evropski, ali i kanadski borci za prava potrošača i prava dece i danas ističu primer iz 2005, kad je javnost sa zakašnjenjem saznala da je veštačko mleko za bebe švajcarskog giganta „Nestle”, kontaminirano izopropil tioksantonom, jedinjenjem koje se koristi u procesu štampanja na ambalaži za mleko, koju je proizveo „Tetrapak”. Prema oceni pojedinih nevladinih organizacija, u ovom slučaju „Nestle” se pre 11 godina vodio isključivo željom da zaštiti svoj profit.

Kako ističu aktivisti, prve nalaze o kontaminiranosti mlečne formule za bebe kompanija je imala u julu 2015, a potom je naredila da se ispitaju sve njihove mlečne formule pravljene za različite uzraste dece, da bi 2. septembra zvanične rezultate koji potvrđuju kontaminiranost poslala u italijansko ministarstvo zdravlja, ali ti rezultati nisu objavljeni. Šest dana kasnije, Španija je obavestila EU o prisustvu spornog jedinjenja u pakovanjima dečjeg mleka i „Nestle” je tada povukao sporno mleko iz Španije, ali ne i sa polica prodavnica u Italiji, Francuskoj i Portugaliji.

Italija je u oktobru obavestila EU o istom problemu i sa mlekom u italijanskim prodavnicama, a tek 9. novembra italijanske vlasti su procenile da su određene „Nestleove” mlečne formule „neadekvatne za ljudsku ishranu” i zaplenile oko dva miliona litara ovog mleka. Međutim, italijanske vlasti o tome nisu obavestile javnost, a to nije učinio ni proizvođač, koji je šest dana kasnije počeo postepeno da povlači ostale količine tih proizvoda.

Tek 22. novembra, posle dodatnih laboratorijskih analiza, italijanski sud je naložio da se zapleni 30 miliona litara spornih mlečnih formula i tek tada ta vest je došla najpre do italijanskih, a potom i do međunarodnih medija. I dok je dan kasnije u vodećim italijanskim novinama „Nestle” zakupio po celu stranu na kojoj je istakao da je „samostalno povukao proizvode”, i to kao „meru izuzetnog opreza prema potrošačima”, mediji su u izveštajima prenosili stav zdravstvenih vlasti koje su o tom slučaju govorile kao o „zapleni” ili „konfiskaciji”.

Izvršni direktor kompanije „Nestle” Peter Brabek tada je skandal nazvao „olujom u šoljici čaja”, optuživši italijanske političare da preteruju.

„To nije ništa. Nema nikakvog rizika za zdravlje”, rekao je on, dodajući da će kompanija zbog povlačenja proizvoda sa polica imati gubitak od dva do dva i po miliona evra.

Brabek je čak tvrdio da je tog leta sa italijanskim ministrom zdravlja dogovorio da se sporno mleko postepeno povlači i zameni nekontaminiranim, ali je tu izjavu povukao posle pretnje ministra da će ga tužiti za lažno informisanje.

Dok su italijanski zdravstveni zvaničnici isticali da je sporna hemikalija toksična, portparolka kompanije „Tetrapak” tvrdila je da se ta supstanca ne nalazi ni na jednoj zvaničnoj listi toksičnih materija Svetske zdravstvene organizacije. Italijanske vlasti, pak, nikad nisu objasnile kako to da su zaplenu mleka naredile oko mesec i po pošto su obaveštene o kontaminaciji, a kamoli zašto su ovaj problem prijavili RASFF-u tek 10. januara 2006, kad je već čitav svet uveliko znao za aferu s „Nestleovim” mlekom.