Na počinak s puškom

Puhovo, Dragačevo – Miloš Taisić (87) uspeo je da sačuva glavu pošto je golom šakom uhvatio nož kojim ga je napao opasan haramija, ali danima mora da ide kod lekara i u previjalište, i da vida rane. Starac iz Puhova danas pripoveda da nikad ne može zaboraviti noć u svojoj kući između 2. i 3. novembra.

– Bilo je, mislim, oko pola jedan, kad sam ustao i pošao u kupatilo, kad je iza vrata na mene skočio čovek sa kapom koja mu je pokrivala sve sem očiju. U trenutku sam spazio da je zamahnuo nožem da bi me udario i uhvatio sam dlanom za sečivo. Počela je da lije krv na sve strane, ali sam morao da držim za nož, dok sam drugom rukom pokušavao da se odbranim od udaraca njegove levice – priča Taisić.

Starina veli da ga je razbojnik, kome nema više od 35 godina, oborio.

– Jednim kolenom pritiskao mi je grudi i tražio samo da kažem gde držim devize. Zna, veli, da imam sina i snahu u Čačku, unuka u Berlinu, unuku u Kembridžu u Engleskoj. Nije vredelo da objašnjavam kako nemam novca, da meni pare i nisu potrebne jer mi se život privodi kraju pa mogu da živim od penzije, jer je on držao uperen nož u mene. Rekao sam gde su mi pare i uzeo je sve do poslednje, i još džepove mi ispraznio. A meni je bilo na pameti samo da sačuvam glavu od budala i razbojnika, a novac ću opet zaraditi.

Taisić kaže da je razbojnik odneo 350.000 dinara i 2.200 dolara.

– Dinare sam spremio jednom Rumunu koji je javio da će mi doterati kukuruz, pošto već 36 godina ovde u selu držim farmu kokošaka. Dve hiljade dolara odvojio sam za svoju sahranu a po 100 dolara za unučiće iz Kembridža koji imaju tri i osam godina i uskoro će doći da me posete. Odneo je i moj pištolj, bežični telefon i jedan starački štap, a žicu za stabilni telefon je isekao.

Razbojnik je zatim domaćina odveo u garažu u prizemlju.

– Reče da su mu se pokvarila kola pa mora da uzme mog „pasata” i da će ga ostaviti na raskrsnici za Požegu. Zatvorio me u garažu, naredio da ne mrdam pet minuta i otišao. Ali, ja sam posle otprilike dva minuta izašao napolje, onako u donjem vešu, i počeo da dozivam pomoć koliko me glas nosi. Srećom, kolima je naišao jedan mlađi sused koji je prethodnog dana brao kukuruz pa se vraćao kući, on je pozvao miliciju i hitnu pomoć. Odveli su me u bolnicu u Guči a zatim u Čačak, i do sada sam četiri puta bio kod hirurga kako bi mi osposobio prste da bih mogao da radim.

Tako je, eto, izgledala najteža noć u veku ovog čoveka koji je u penziji već 27 godina, a deo radnog staža ostvario je u HI „Milan Blagojević” iz Lučana, kao rukovodilac računovodstva.

– Posle tri dana policija mi je javila da su kola pronađena u Čačku, u vrbaku kod stadiona „Borca”. Preuzeo sam ih i dao na pranje, a radnici su, čisteći auto, ispod zaštitne obloge pronašli krvav nož, onaj kojim sam bio napadnut. Za nepunu godinu u našem kraju, inače, bilo je više teških krađa. Meni su prošlog maja već upadali u kuću ali ih nisam zatekao, samo sam ujutro video da je sve ispreturano.

Miloš i meštani pričaju da su u kratkom razmaku lopovi odneli dve svinje iz obora Miroslava Stevanovića, da su pokrali hladnjaču „Vilamet” Ivana Todorovića, Miloševom sinovcu Mikanu Taisiću ukrali 1.500 evra, Radu Jaćimoviću novac i nakit kad je pravio sinu svadbu u Požegi, a opljačkali su i prodavnicu „Lazovića lipa” dok je vlasnik boravio u susedstvu, pomažući prijateljima oko sahrane srodnika.

– Iz moje kuće lopovi su odneli ženino zlato. Ljudi razmišljaju šta da rade i kako da se brane od ove napasti, a ja čitave godine na konak idem s puškom. Stavim je pored uzglavlja, zlu ne trebalo – kaže nam Milić Nešovanović iz Puhova, lepog dragačevskog sela na sredokraći Guče i Lučana.