Britanska devojčica dobila bitku da bude zamrznuta u SAD

„Imam samo 14 godina i ne želim da umrem. Mislim da mi je kriogenizacija šansa da se izlečim i probudim, makar i za nekoliko stotina godina”, piše u potresnom pismu koje je jedna četrnaestogodišnjakinja iz Londona uputila sudu.

Smrtno obolela od retkog oblika karcinoma, na internetu se informisala o mogućnostima da se njeno telo zamrzne u nekoj od američkih kompanija. Međutim, pošto kao dete nije imala pravo da odlučuje o tome, a otac je bio protiv, sud je morao da presudi koji će roditelj doneti odluku u njeno ime. Otac se navodno bunio zbog velikih troškova i surovog procesa zamrzavanja. Ipak, na kraju se predomislio i pristao da poštuje poslednju ćerkinu želju.

Presuda je doneta početkom oktobra, desetak dana pre nego što je devojčica preminula. Njeno telo preneto je iz Londona u Institut za krioniku u Mičigenu, gde se u specijalnim komorama nalazi još oko 150 tela, uključujući osnivača ustanove Roberta Etingera i njegove dve supruge.

Javnost je saznala za ovaj neobičan slučaj tek pre nekoliko dana jer je predsedavajući sudija smatrao da bi medijsko izveštavanje uznemirilo devojčicu.

„Dirnula me hrabrost kojom se suočila sa sudbinom. Ne iznenađuje da je ovo bio jedinstven slučaj pred našim sudovima, a verovatno i bilo gde drugo. Ovo je primer kako nauka postavlja nova pitanja pravu”, preneo je „Gardijan” reči sudije Pitera Džeksona.

List je podsetio da je od prvih slučajeva čuvanja tela smrzavanjem šezdesetih godina prošlog veka proces izveden tek nekoliko stotina puta, dok je kriogenizacija u nekim granama medicine, poput lečenja steriliteta, postala ustaljena procedura.

Zamrzavanje tela, u nadi da će jednog dana nauka možda naći način da ga oživi, kontroverzan je proces – za neke nada, za druge prevara. Dosad nijedan čovek, niti bilo koji sisar, nije uspešno vraćen u život, pa čak ni pojedinačni organi poput srca, mozga i bubrega. Troškovi procedure su od 30.000 do 300.000 dolara, a osim u SAD, sprovodi se i u Rusiji, objavili su britanski mediji.

Transport tela i čuvanje u ovom slučaju koštali su oko 40.000 evra. Sudija je naveo da porodica nije imućna i da je skupila novac u humanitarnoj kampanji.

Prema reakcijama u ostrvskoj štampi, čini se da je ovaj slučaj mnoge zatekao nespremne. Uprava za ljudsko tkivo reguliše rad organizacija koje uzimaju i čuvaju ljudsko tkivo, ali rekli su da u ovom slučaju nemaju nadležnost. Kad je reč o američkim zakonima, ne postoje prepreke da se ljudsko telo transportuje radi krioprezervacije, zaključio je „Gardijan”.