Vučić: Protivim se pritiscima na medije, sam mogu da se branim

Premijer Aleksandar Vučić poručio je da je za vladu sloboda medija i govora od velikog značaja i da se protivi pritiscima i mešanju u uređivačku politiku, koja, istakao je, ne dolazi iz vlade ili njegovog neposrednog okruženja.

Vučić je na otvaranju konferencije Medijskog foruma Jugoistočne Evrope u Beogradu onima koji eventualno pokušavaju da utiču na medije kako bi zaštitili njegovo delo poručio da nema potrebe da ga neko drugi brani, jer je sposoban da to sam učini.

„Kao predsednik vlade ću se truditi da budem otvoren za medije, novinare i javnost, znajte da se protivim pritiscima i mešanju u uređivačku politiku”, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je nedvosmisleno da imamo nedostataka i problema, navodeći da ne može da „kao noj zabije glavu u pesak” govoreći da je sve u redu, posebno kad postoje ljudi koji govore da je prisutna određena sprega poslovnih i političkih krugova koja sprečava finansiranje medija koji govore protiv vlade.

„Vlada je spremna da razgovara, a ne samo da odgovara na uvrede. Sa svima koji žele da razgovaraju kako bi se to stanje promenilo”, rekao je Vučić i dodao da govori dosta i sama činjenica da je neko otvoren za dijalog.

U tom smislu je napomenuo da je on lično uvek bio spreman da odgovori na svako pitanje.

Istakavši da je u prethodnom periodu doneto nekoliko zakona koji regulišu medijsku scenu, Vučić je pomenuo da je okončan proces izlaska države iz medija, uvedeno projektno finansiranje, te uspešno okončana digitalizacija televizijskog signala, a da je planu izgradnja nove zgrade RTV u Novom Sadu.

Rekao je i da se očekuje da Ministarstvo kulture izgradi novu medijsku strategiju, nakon što je prethodna uspešno ispunjena, a uz širu raspravu.

„Javno pozivam ministra kulture da proces donošenja nove medijske strategije postane primer najbolje prakse učešća javnosti u procesu donošenja jedne konkretne javne politike”, poručio je Vučić.

Premijer je u obraćanju učesnicima skupa rekao i da je informacija bila i ostala oruđe moća, a slobodni mediji uslov i istovremeno znak postojanja demokratskog društva.

„Jasan znak da postoji kriza u jednom društvu jeste postojanje značajnih delova društva kojima nije omogućeno da slobodno i javno izraze svoje mišljenje, bez straha od posledica”, naveo je Vučić.

Kako je rekao, mi zapravo znamo malo o svetu u kome živimo, promene su duboke i brze i često ne znamo koja je vest dobra a koja loša.

„Tu vidim suštinu pravog novinarstva u kriznim vremenima, u sposobnosti da se postavljaju prava pitanja kako bi se dobila celovita slika procesa koji menjaju naš svet. Da bismo spoznali stvarnost, moramo joj prići iz različitih perspektiva”, rekao je Vučić i dodao da nam nedostaje sposobnost da stvari sagledamo iz tuđih cipela, da razumemo i drugačiji pogled na svet od sopstvenog.

Vučić je, navodeći da obezbeđivanjem tačnih informacija široj javnosti mediji mogu imati važnu ulogu u upravljanju krizom i promovisanju demokratskih vrednosti, rekao da bi voleo da se naši mediji ugledaju na neke međunarodne kada su u pitanju profesionalni standardi ali i međusobno uvažavanje i zajednički nastup novinara.

To je, naglasio je, rekao ne kao kritiku domaćih medija nego kao podstrek i podsticaj.

Vučić je naveo i da je važno imati profesionalne medije i novinare posvećene rešavanju regionalnih konflikata iz naše prošlosti, spremnih da doprinesu pomirenju među balkanskim narodima.

„Naši odnosi sa Albanijom nisu nikada bili bolji. Voleo bih da ujutro pročitam više u našim novinama o uspesima albanske vlade, na primer, u reformi njihove javne uprave, da nešto naučimo iz dobrih primera naših komšija Albanaca”, rekao je Vučić – prenosi Tanjug.

Gordana Janković: Poljuljano poverenje u medije i političare

Šefica odeljenja za medije u OEBS-u Gordana Janković upozorila je na regionalnom medijskom skupu u organizaciji SEEMO, da je poljuljano poverenje građana u političare i medije.

Janković je ukazala i na fenomen da su političari počeli da zaobilaze medije i da direktno putem društvenih mreža komuniciraju sa građanima.

To se desilo u izbornoj kampanji u Americi, rekla je ona.

Bivši ministar spoljnih poslova Italije i savetnik premijera Franko Fratini složio se predstavnicom OEBS-a da postoji fenomen zaobilaženja medija i da se političari sve više odlučuju za direktnu komunikaciju.

„I to je činjenica, svidelo se to nama ili ne. Mediji to moraju da imaju na umu i da to razmotre”, rekao je Fratini.

On je dodao da se ne slaže sa onim režimima koji žele da ograniče slobodu medija na internetu, ali se on, kaže, ne može koristiti za klevetu pod zaštićenim identitetom.

Predstavljajući se učesnicima konferencije, Fratini je rekao da je savetnik premijera Vučića pro bono.

„Ja verujem da je Srbija ključni faktor i ključni igrač u regionu i da Srbija zaslužuje stalnu i potpunu podršku prijatelja i ljudi kao što sam ja, koji imaju iskustva”, rekao je Fratini.

Veran Matić iz Komisije za istraživanje ubistva novinara ocenio je da Srbiji nedostaje dijalog između medija i vlasti, dodajući da su stvari nekada bile jasnije, s jedne strane Milošević, a s druge oni koji su imali drugačiji cilj.

„Vučić danas nije Milošević 90-tih”, rekao je Matić i naveo da se novinarska profesija mora konsolidovati.

Zoran Stanojević sa RTS smatra da ko god bio na vlasti pravi slične greške, misle da će kontrolom medija da sačuva pozicije, te da je dobro da se loša vest ne vidi, a ona kasnije naraste i „pojede ih”.

Predsednica UNS Ljiljana Smajlović kazala je na forumu da je premijer Aleksandar Vučić „bio dovoljno pametan da na skupu ne tvrdi da su medijske slobode nikad bolje”, što je ranije učinio Mirko Cvetković.

„Cvetković je tada rekao da nikada nisu bile bolje medijske slobode u Srbiji. To naravno nije bilo tačno i Vučić je bio dovoljno pametan da ne tvrdi tako nešto. On je rekao da situacija nije ni crna ni bela, nego siva”, prokomentarisala je Smajlović.

Vučić o rezultatima u rasvetljavanju ubistava novinara

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da se u slučaju ubistva novinara Milana Pantića privodi kraju prikupljanje relevantnih dokaza koji bi omogućili podizanje optužnice.

Vučić je na otvaranju konferencije Medijskog foruma Jugoistočne Evrope u Beogradu rekao da je Komisija koja se bavi rasvetljavanjem ubistava novinara postigla pozitivne rezultate.

U slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, rekao je, počinioci i organizatori su privedeni pravdi i trenutno im se sudi.

Naveo je da je u slučaju novinarke Dade Vujasinović do sada urađeno sve što je moguće, uključujući i forenzičko i sudsko medicinsko-super veštačenje u Holandiji.

„Pozitivan primer naše Komisije pokazuje da kada postoji politička volja, razumevanje i sinergija između novinarske struke i državnih organa nema nepremostivih prepreku i šalje jasnu poruku da zločini počinjeni prema novinarima nisu i neće biti zaboravljeni”, naveo je Vučić – prenosi Tanjug.

SEEMO: Pogoršavaju se uslovi za profesionalno novinarstvo

Globalni uslovi za profesionalno novinarstvo se pogoršavaju, prostor za medijske slobode i istraživačko novinarstvo se sužava, a sve više novinara izloženo je napadima i stradanju, poručeno je na konferenciji Medijskog foruma Jugoistočne Evrope.

Na skupu „Mediji u Evropi: spremni za krizno izveštavanje, današnje poslovanje medija u smislu međunarodne krize i konflikata” istaknuto je da je sloboda medija ugrožena od autoritarnih režima, ali i da je potreba da se održi nezavisno okruženje za rad medija.

Učesnici su naveli da je 2016. bila godina krize, navodeći Bregzit, terorističke napade u Francuskoj, vojni puč u Turskoj, neizvesnost u političkom kursu SAD, migracije, kao i zamor od proširenja EU.

Predstavnik Fondacije Konrad Adenauer Kristijan Špa rekao je da je nacionalizam u porastu, a da su otvorena društva u poziciji da se brane, ističući da je kvalitetno novinarstvo važno i za građane i za donošenje važnih političkih odluka.

Špa je naveo da ankete pokazuju da je novinarstvo i dalje posao koji je san mnogih studenata, ali da polovina procenjuje da neće ostati u toj profesiji.

Navodeći da živimo u svetu gde je sve više ugrožena sloboda medija i gde se mnogi novinari suočavaju sa problemima, ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ru je naveo da jugoistočna Evropa nije u tome izuzetak.

Pozivajući se na preporuke Evropske komisije, Ru je naveo da je od najvećeg značaja uspostaviti mehanizme koji treba da spreče ekonomski i politički uticaj na uređivačku politiku, omogućiti bezbednost svih novinara, uključujući razrešavanje svih pokušaja napada i pretnji i zastrašivanja.

Ru je istakao i da regulatorna tela i novinarska udruženja treba više da se angažuju u zaštiti etičkih standarda.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je jasno da živimo u vremenu višestruke krize, sa kojom se borimo i suočavamo, te da je nažalost prva žrtva svake krize istina.

Oricio je rekao da je prošle nedelje Oksfordski rečnik reč „zastrašujuće” proglasio za reč godine i da to govori mnogo o vremenu koje živimo.

Uloga medija je ogromna i sloboda izražavanja je ključna, istakao je Oricio i naveo da je tačno i blagovremeno izveštavanje važno, ne samo u kriznim vremenima, već i za svako demokratsko društvo.

OEBS, rekao je on, pruža podršku za stvaranje okruženja za normalno funkcionisanje slobodnih i nezavisnih medija.

Dvodnevna konferencija SEEMF održava se pod nazivom „Mediji u Evropi: Spremni za krizno izveštavanje - Današnje poslovanje medija u smislu međunarodne krize i konflikata”.

Učesnicima konferencije obratio se i premijer Aleksandar Vučić, koji je rekao da je su za Vladu Srbije medijske slobode veoma važne.

Tokom Vučićevog obraćanja, skup su u znak protesta napustili novinari KRIK, CINS, BIRN iz Beograda, kao i Centra za istraživačko novinarstvo iz Podgorice, i Magločistača iz Subotice.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović je ranije otkazao učešće, zbog najavljenog obraćanja premijera, koga smatra odgovornim za pad medijskih sloboda.

Na konferenciji su govorili i urednici i novinari srpskih medija, predstavnici novinarskih udruženja, kao i bivši ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini – prenosi Tanjug.

Odnos prema migrantima po modelu između Francuske i Mađarske

Srbija neće graditi ograde i zidove, izjavio je premijer Aleksandar Vučić i naveo da će Srbija i dalje u migrantskoj krizi štititi i svoje interese, te da još nema sveobuhvatnog rešenja.

Vučić je na konferenciji Medijskog foruma Jugoistočne Evrope u Beogradu, odgovarajući na pitanje bugarskog novinara o migrantskoj krizi, rekao da Srbija ceni sve napore koje je uložila Evropska komisija i napore nadležnih u Bugarskoj da se spreči veliki priliv i ulazak ljudi.

Prema najnovijim informacijama, rekao je Vučić, srpsku granicu je ovog meseca prešlo duplo manje migranata u odnosu na prošli mesec.

Srbija je duboko zahvalna Bugarskoj, koja je uradila svoj deo posla, dodao je navodeći da je trenutno u Srbiji oko 7.000 migranata.

Upitan da li odnos Srbije prema migrantima vidi kao onaj u Francuskoj ili u Mađarskoj, Vučić je rekao da Srbija ne može da se poredi ni sa Francuskom ni sa Poljskom ni sa drugim velikim zemljama, ali i da bi izabrala model između Francuske i Mađarske.

Podsetio je da je Srbija i u vreme kad je migrantska kriza bila na vrhuncu i kada je bilo neizbežno reći nešto loše ili protiv migrant ili doneti strožu politiku, čekala na sveobuhvatno rešenje krize, ali da takvo još ne postoji.

Naveo je i da je Srbija dobila punu podršku EU i da se ponudila da učestvuje u sistemu kvota.

„Želeli smo da pokažemo našu lojalnost”, primetio je i podsetio da je Srbija dobila novčanu pomoć iz fonda solidarnosti za saniranje posledice poplava 2014. godine – prenosi Tanjug.