Bolesni od ljubavi prema antibioticima

Svaka dosadašnja najava pooštravanja režima izdavanja antibiotika, koja znači da bez lekarskog recepta ovaj lek ne može da se kupi u privatnoj apoteci, bila je propraćena nezadovoljstvom građana. Uglavnom se navode argumenti da im insistiranje na striktnoj primeni zakona u ovom slučaju stvara niz problema. „Pravo” da sami sebi „prepišu” ovaj lek i odrede terapijsku dozu,

medicinski laici brane praktičnim razlozima: mogućnost kupovine antibiotika je prečica kojom se zaobilazi čekanje na zakazani pregled kod izabranog lekara u domu zdravlja, jedinim koji može ovaj lek prepisati na recept. Mnogi građani veruju da podjednako dobro (pa čak i bolje) od lekara znaju kada im je i koji antibiotik potreban, jer imaju godine iskustva u samolečenju ovim medikamentima.

Sa već viđenim nezadovoljstvom i argumentima, prošle nedelje je dočekana izjava ministra Zlatibora Lončara da su inspekcije Ministarstva zdravlja krenule u kontrolu apoteka i da visoke kazne čekaju apotekare koji antibiotike izdaju bez recepta.

Zbog ovakve od propisa odmetnute prakse, suočeni smo sa činjenicom da svakoga dana 37 od 1.000 stanovnika Srbije pije antibiotike. Prof. dr Vesela Radonjić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva, na nedavnom stručnom skupu posvećenom ovoj temi, podsetila je da je prosek potrošnje antibiotika u evropskim zemljama 20 do 22 definisane dnevne doze na 1.000 stanovnika, pa prema tome Srbija sa pomenutih 37 definisanih doza spada među vodeće zemlje u Evropi.

Da li naši stručnjaci za ovu oblast medicine imaju razumevanje za argumente kojima građani brane svoje pravo da bez posredstva lekara stignu do „svemogućeg” leka, pitamo docenta dr Gorana Stevanovića, infektologa i direktora Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Dr Stevanović je u Ministarstvu zdravlja zadužen za koordinaciju saradnje Srbije sa svetskim Centrom za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Atlanti, u sprovođenju kampanja za racionalnu upotrebu antibiotika.

– Samolečenje antibioticima nije problem samo u Srbiji. Čak i u Velikoj Britaniji, koja je među državama koje imaju najrigorozniji sistem prepisivanja antibiotika, lekari imaju ogromne teškoće da  kontrolišu situaciju sa antibioticima na tržištu – objašnjava ovaj infektolog, dodajući da se na pregled kod lekara opšte prakse i u najrazvijenijim zemljama čeka na isti način kao u Srbiji.

Dr Stevanović skreće pažnju da je mnogo važnije shvatiti da nisu sva zdravstvena stanja hitna. Kako ističe, u toj edukaciji stanovništva mediji imaju veoma važnu ulogu. On dodaje da građanima valja objasniti kakva zdravstvena stanja zahtevaju momentalnu lekarsku pomoć, a kada nema razloga za to. Na primer, ukoliko telesna temperatura ne prelazi 38 stepeni Celzijusovih, treba primeniti lečenje čajevima. 

– Međutim, kod lekara treba otići ukoliko se jave ozbiljnije manifestacije poremećaja zdravstvenog stanja, kao što su opšta malaksalost, nemogućnost da se ustane iz kreveta, vrtoglavice, intenzivne glavobolje, intenzivan nagon na povraćanje ili poremećaj stanja svesti... Ali, ni tada ne treba tek tako posegnuti za antibioticima, nego pozvati Hitnu pomoć – upozorava dr Goran Stevanović.

Razlog za našu „nacionalnu ljubav” prema antibioticima on objašnjava time što smo u prethodnih 40 godina naučeni da verujemo da su antibiotici čarobni lekovi koji će izlečiti svaku infekciju, a zaboravlja se da su oni samo jedan od alata u kontroli infekcija.

– Naši građani su navikli da za svaku povišenu temperaturu dobiju od lekara ili apotekara antibiotik i da su ovi lekovi lako dostupni – kaže dr Stevanović.

On navodi da u Srbiji problem otpornosti (rezistencije) bakterija na postojeće antibiotike kod nas nije zastupljen u tako velikom procentu kao u najrazvijenijim evropskim zemljama, delom jer smo iz objektivnih okolnosti kaskali sa primenom poslednjih generacija antimikrobnih lekova. Tako, dodaje, imamo malo bolju startnu rezervu u odnosu na zemlje Zapada.

Moć i nemoć antibiotika

* to su lekovi koji ubijaju ili sprečavaju rast bakterija i koriste se u lečenju bakterijskih infekcija

* nisu delotvorni protiv virusa, koji uzrokuju bolesti kao što su grip, obična prehlada ili akutni bronhitis

* ne snižavaju povišenu telesnu temperaturu i ne otklanjaju simptome kao što je na primer kijavica

* ako skratite propisanu dužinu lečenja, smanjite dozu (na primer, ako uzimate antibiotik jednom dnevno umesto dva ili tri puta) u telu neće biti dovoljno leka, bakterija će moći da preživi i postane otporna

* neselektivna primena antibiotika dovodi do rezistencije bakterija na antibiotike, što znači da lek gubi sposobnost da eliminiše bakterije ili spreči njihov rast i razmnožavanje