Jedna zemlja, dva entiteta, tri vizije

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – I dvadeset prvi rođendan otkako je BiH u Dejtonu nastala kao zemlja sastavljena od entiteta pod nazivom Republika Srpska i Federacija BiH protekao je bez zajedničkog pogleda na prošlost i još manje jedinstvene vizije budućnosti zemlje u kojoj raste nezadovoljstvo njenih građana.

Nepomirljivosti Srba, Hrvata i Bošnjaka nesnalaženjem nije pripomagala ni međunarodna zajednica, pa je sve više onih koji veću pomoć u izgradnji demokratske zemlje nalaze u njihovom odlasku, iako Valentin Incko, visoki predstavnik u BiH, problem vidi u lokalnim političarima: „Opstanak i stabilnost BiH ugrožavaju negativni trendovi koji su se razvili u RS, a sada su se prelili i na područje FBiH.”

Nacionalni glas iz Srpske najglasnije zastupa Milorad Dodik, predsednik RS.

Za njega je visoki predstavnik smetnja koja je nametanjima doprinela većoj zbrci među narodima i ovlašćenjima iz koje će se BiH teško ispetljati. Izgovor za loše stanje u Srpskoj neretko je sarajevsko podmetanje klipova u točkove.

Dodik zagovara ustavno prilično komplikovan posao povratka ovlašćenja sa zajedničkih organa na republičke koja je u smutnim vremenima tranzicione ošamućenosti, nedefinisane demokratije i nacionalne samosvesti, visoki predstavnik izuzimao od entiteta jačajući centralne institucije BiH.

Bošnjaci kao narod najodaniji „bosanskoj ideji” svojim su nespretnim odnosom neretko više odmagali nego doprinosili onom što su proklamovali kao vlastitu viziju odobrovoljavanja druga dva naroda da BiH požele kao sopstvenu zemlju.

Naprotiv, svojom politikom često su povlačili poteze kojima je dodatno jačao otpor Srba i Hrvata prema Sarajevu. Bošnjacima je, opet, za lošu ekonomiju kriva Republika Srpska, bez koje bi, kako sarkastično vole da kažu oni izvan Sarajeva, „zemlja procvetala”.

U pokušaju da objasne odnos prema BiH, iz Banjaluke neretko vole da kažu da se visoki predstavnik ponašao kao „slon u staklenoj radnji”, dok su za bošnjačku politiku uvereni da pravi grešku sličnu onoj koju su današnji zagovornici centralizacije kao izgovor za svoje secesionističke ambicije pripisivali Srbima u bivšoj Jugoslaviji, kada je Beograd, navodno, opijen sobom navukao animozitet jer nije sa neophodnim senzibilitetom i za ozbiljno uzimao negodovanje drugih i manje brojnih naroda, što je na posletku pomoglo slomu zajedničke zemlje.

Svoj odnos prema zajedničkoj zemlji Hrvati su iskazali na godišnjici osnivanja Hrvatske zajednice Herceg Bosna, obeleženoj tri dana pre dejtonske. Žal za Herceg-Bosnom najbolje oslikava stepen hrvatskog nezadovoljstva u delu BiH koji dele s Bošnjacima sa ustavnim nivoom zaštite koji smatraju nedovoljnim.

Suprotno rezolutnom protivljenju Bošnjaka, vlast u Banjaluci drži opravdanim zahteve Hrvata za uspostavu trećeg entiteta, ali je opozicija u Srpskoj o tom pitanju daleko opreznija. Građani u RS poučeni lošim iskustvima savezništava i istorijskih odnosa s Hrvatima, ne gledaju sa simpatijama na podršku koja se za antidejtonski treći entitet servira iz Banjaluke. Hrvati bi najradije vratili vreme i odustali od gašenja Herceg Bosne 1994. u vreme rata i raspada bivše Jugoslavije i formiranja Hrvatske kao države, što mnogi smatraju celinom jednog procesa.

Ni Incka ni političke elite po svemu sudeći ne brine preterano armija od preko pola miliona nezaposlenih, niti kolone onih koji odlaze iz oba entiteta, kao ni ono što su iz Centra civilnih inicijativa (CCI) nedavno predstavili: „Ukupan javni dug u BiH već sedam godina raste, 2015. dostignut je istorijski maksimum od 43 odsto BDP-a. Dug u RS se bliži limitu od 60 odsto BDP-a. BiH je 107. od 140 rangiranih država sveta, što je najlošija pozicija jedne evropske zemlje. Udeo stranih investicija u BiH u poslednjih šest godina kreće u rasponu od 1,69 do 2,72 odsto BDP-a, a 2015. tek 1,75 odsto BDP-a ili nešto ispod 250 miliona evra. Plate u administraciji duplo su veće od onih u privredi”, naveli su u CCI-ju.

Skreću pažnju da je više od četvrtine zaposlenih na budžetu, a da se više od četvrtine svih budžeta troši na plate. „Borba protiv korupcije ne daje velike rezultate. Tek dva odsto svih optužnica i presuda poslednje tri godine odnosi se na korupciju i privredni kriminal”, primetili su.

A da ima onih koje to ne brine i koji i kad kritikuju dejtonska rešenja ne misle bukvalno sluti se i po podacima CCI-ja, da u BiH ima približno 6.000 formalnih političkih funkcija na svim nivoima političke vlasti, te oko 20.000 rukovodećih funkcija unutar javnog sektora, koje su nezvanični izborni plen.

„To znači da na jednog direktno izabranog funkcionera dolaze još po tri imenovana po stranačkoj liniji”, navode u CCI-ju. Najglomaznija je administracija u FBiH, sa deset kantona plus entitetski nivo vlasti, kao i veliki aparat zajedničkih institucija BiH.

Pogled diplomata i političara iz kancelarija zna neretko biti oprečna situaciji na terenu, na šta je upozorio i banjalučki novinar Slaviša Sabljić koji se decenijama bavi reportažnim izveštavanjem s terena i zapisivanjem ljudskih sudbina. On je Incku uputio otvoreno pismo i podsetio ga na težak položaj Srba u FBiH, neprocesuiranje ratnih zločina i podeljenost koja nikad nije bila veća.

„Međuentitetska međa nikad pre nije bila tako oštra, duboka i opasna. Više od 520 sela i zaselaka izbrisano je s geografske karte. U skoro svim tim selima pre rata živeli su Srbi. U manjem entitetu (RS) 18 odsto je nesrba, a u većem (FBiH) pet puta manje Srba. U ovoj zemlji je još 11 školskih objekata u kojima na jedna vrata ulaze Hrvati, a na druga deca Bošnjaka”, opisuje Sabljić.

Konstatujući kako su sve prilike da to Incka ne zabrinjava, kao ni pretnje novim ratom, ironično konstatuje da visokog predstavnika „brine Republika Srpska i referendum o njenom rođendanu”.

„Nije li se u vašem izveštaju SB UN bar jednom moglo napisati i ovo što sam i istraživao i naveo. Vi ćete otići iz ove zemlje. Ostaćemo u njoj mi, obični smrtnici da živimo ili možda bolje reći da pokušamo živeti život”, napisao je Sabljić.