Negujmo srpski jezik

Akciju Negujmo srpski jezik idejno su osmislili početkom 2015. godine Vladan Vukosavljević, tada sekretar za kulturu grada Beograda, a sada ministar za kulturu i informisanje Republike Srbije i Veljko Brborić, upravnik Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu.

Posle toga je napravljen sporazum o saradnji Filološkog fakulteta u Beogradu i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a akciji su se priključili i Biblioteka grada Beograda (upravnik Jasmina Ninkov) i Radio-televizija Srbije (medijski sponzor).

Namera je bila da se skrene pažnja na status srpskog jezika i status jezičke kulture, da se akcijom obavežu odgovorni na važan državni i društveni zadatak i da se afirmiše briga o srpskom jeziku, jezičkoj kulturi i matičnom pismu (ćirilici).

Opravdanost akcije nije bilo nužno dokazivati, jer to nije bilo sporno, ali smo hteli skrenuti pažnju javnosti,  medija, školskog sistema i brojnih institucija o ulozi i značaju srpskog jezika, hteli smo da opomenemo i podsetimo da pored brojnih akcija sum„njivog kvalitet” može da „živi” i akcija Negujmo srpski jezik.

Odabrali smo da se akcija zove Negujmo srpski jezik, da to u isto vreme bude i slogan, smatrajući da to neće biti sporno, da nikoga ne ružimo, da nikoga ne prozivamo, ali da napravimo novi model. Izabrali smo više od trideset poznatih i nespornih javnih ličnosti: glumaca, sportista, muzičara, pisaca i novinara (R. Đuričin, A. Dobra, S. Goncić, T. Stanić, M. Ljubičić, V. Mujović, S. Mićalović, M. Manojlović, E. Kusturica, M. Beluči, A. Đorđević, B. Bogdanović, A. Živković, I. Španović,  M. Mandić, N. Radulović, T. Milošević, J. Memedović, R. Đurić i dr.), oni najčešće u formi dijaloga daju dobre jezičke poruke, ukazujući na frekventne greške, na ogrešenja o normu, ali i jezičke zablude i dublete, i sve to uz pomoć nespornih priručnika, rečnika i gramatika. Jezičke poruke (poduke) osmislili su saradnici Katedre za srpski jezik i Instituta za srpski jezik SANU.

Odlučili smo se da za akciju koristimo fotografije sledećih knjiga: Pravopis srpskoga jezika, Normativna gramatika srpskog jezika, Rečnik srpskoga jezika, Srednjoškolska gramatika i Srpski jezički priručnik. Ovo su osnovne normativističke knjige, njih konsultujemo kada želimo proveriti neko rešenje. Napravljeno je samo nekoliko izuzetaka, pa su se na fotografijama našli i neki jezički savetnici.

Tako smo u proleće 2015. izašli u javnost sa prvim posterima i prvim jezičkim porukama, predstavili ih na javnim mestima (ulice Beograda, javne garaže, Aerodrom „Nikola Tesla”, fakulteti, škole i još neka mesta...). Čekali smo reakciju javnosti i medija. Reakcija je bila izvanredna, akcija je bila veoma lepo primljena i prihvaćena, ali je bilo i negativnih komentara.

Na Sajmu knjiga (2015. i 2016) priređena je izložba postera Negujmo srpski jezik, poseta je bila izvanredna, prijem odličan i izložba je postala sastavni deo akcije. Autor izložbe je Željko Jovanović, fotograf lista „Politika”, idejno rešenje plakata uradili su saradnici Biblioteke grada Beograda. Izložba je sastavi deo naše akcije, odlično je bila posećena i primljena u nekim našim gradovima (Beograd, Novi Sad, Smederevo, Lazarevac,  Banjaluka...).

Pridružio nam se i glumac Svetislav Bule Goncić sa saradnicima, uradili su  nekoliko veoma lepih spotova koji podržavaju akciju i dodatno afirmišu ceo projekat. Na ovogodišnjem FEST-u uz svaki film išao je spot akcije Negujmo srpski jezik.

Posle je akcija stigla i u Republiku Srpsku, sa ijekavskim sloganom, dodate su nove poruke i nove ličnosti i prijem akcije Njegujmo srpski jezik u Republici Srpskoj bio je odličan, Banja Luka je bila grad gde je akcija doživela najbolju afirmaciju. Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske i Ljilja Petrović Zečić znanjem i ljubavlju učinili su da akcija u Republici Srpskoj bude zapažena, hvaljena i prepoznatljiva.

Danas posteri i poruke akcije Negujmo srpski jezik krase mnoge sajtove, postali su vidljivi i prepoznatljivi, učenici i studenti ih „razmenjuju, hvale i komentarišu” (Filološki fakultet u Beogradu, Biblioteka grada Beograda, sajt Jezikofil, ali i mnoge duge institucije i ustanove).

Na Republičkom zimskom seminaru za nastavnike i profesore srpskog jezika i književnosti iz cele Srbije (februar 2016), kome je prisustvovalo oko 1200 profesora, urađena je promocija akcije i podeljen propagandni materijal. Tako su mnoge škole u Srbiji dodatno osnažile našu akciju i učenici postali naši promotori.

Radio-televizija Srbije je postala medijski sponzor akcije, prilozi o jeziku  su emitovani redovno, a iskreno se nadamo i ustanovljenju emisija i kvizova koji će podržati akciju Negujmo srpski jezik.

U sastavu akcije održan je ciklus predavanja na Kolarčevom narodnom univerzitetu (V. Brborić, R. Dragićević, R. Stijović, V. Lompar), a predavanja je bilo i na drugim mestima. Napravljena je lepa saradnja sa upravom Grada Beograda i njihova pomoć bila je dragocena.

Akcija Negujmo srpski jezik je dobila i dve nagrade (Matice srpske i  Kulturno-prosvetne zajednice Beograda).

U oktobru 2016. godine ministar kulture  i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević obrazovao je poseban (republički) Odbor akcije Negujmo srpski jezik sa ciljem da se sistematski i svestrano podstakne briga za očuvanje i razvijanje srpskog jezika i jezičke kulture.

Članovi Odbora su: Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Goran Vesić, gradski menadžer Beograda, Jasmina Ninkov, direktor Biblioteke grada Beograda, Nebojša Bradić, glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS, Veljko Brborić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Zorica Nestorović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Svetislav Goncić, dramski umetnik, i Dragan Hamović, književnik.

Akcija Negujmo srpski jezik biće proširena na celu Srbiju, biće usmerena i prema školskoj populaciji, nastavnicima srpskog jezika, učenicima osnovnih i srednjih škola, ali i široj javnosti. Tako ćemo u 2017. godini akcijom obuhvatiti dvadesetak gradova Srbije, gde ćemo organizovati seminare za nastavnike i profesore, ali i niz drugih, pratećih  aktivnosti.

Želimo da akcija traje nekoliko godina, Srbija i Filološki fakultet u Beogradu će biti domaćini Svetskog kongresa slavista (avgust 2018) i tada očekujemo oko 1400 slavista iz celog sveta. To će biti prilika da dostojno obeležimo dva veka Srpskog rječnika (1818) i da se dodatno afirmiše srpski jezik i srpska kultura uopšte.

Hoćemo da akcija bude sastavni deo školskog života, da stigne do srpskih gradova, od  Leskovca do Subotice, ali i Banjaluke i Trebinja i svih škola i mesta gde se srpski govori i piše.

Voleli bismo da nam se pridruži i „Politika” i da akciju Sačuvajmo srpski jezik priključi akciji Negujmo srpski jezik, jer se obe bave ozbiljnim nacionalnim zadatkom, a briga o jeziku je zajednička obaveza.    

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu