Rusija naoružava Kalinjingrad

Uoči razmeštanja dodatne 4.000 vojnika NATO-a u istočnoj Evropi početkom naredne godine, Rusija je počela da opsežno naoružava svoju najzapadniju oblast, pa i projektilima koji mogu poneti atomske bombe.

U ruski „klin” u Evropskoj uniji, enklavu Kalinjingrad između Poljske i Litvanije, biće upućen raketni sistem „iskander”, sposoban da ponese i nuklearne bojeve glave na razdaljinu od 500 kilometara. Tamo će, u verovatno doglednom trenutku koji, međutim, nije preciziran, biti smešten i protivvazdušni sistem S-400 s dometom od 400 kilometara, kakav Kremlj koristi da bi kontrolisao nebo nad ratnim zonama u Siriji.

Na taj potez je Rusija, prema rečima Viktora Ozerova, predsedavajućeg komiteta za odbranu Saveta Federacije, prinuđena američkim planovima da u Evropi proširi svoj antiraketni štit. Za njega Vašington tvrdi da mu je namena defanzivna i da je instaliran pre svega zbog eventualne pretnje iz Irana, dok je Moskva ubeđena da takođe ima razloga da strahuje od njega.

„Kao odgovor na to primorani smo da pojačamo naše vazdušne i kosmičke odbrambene sisteme, uputimo dodatne trupe da brane naša vojna postrojenja i komandne centre. To uključuje raspoređivanje S-400 i ’iskandera’ u Kalinjingradu i formiranje novih jedinica u zapadnim i južnim vojnim oblastima”, citira RT prema navodima agencije RIA izjavu Ozerova, koji je dodao i da Rusija razvija nove raketne sisteme zemlja–vazduh i vazduh–zemlja kadre da probiju američke štitove.

U Kalinjingrad su, prema izveštaju Interfaksa koji prenosi „Gardijan”, već stigli raketni lanseri „bastion”, kakvi su nedavno u Siriji prvi put upotrebljeni u borbi. „Bastion” ispaljuje supersonične projektile „oniks” na ciljeve na moru i kopnu. I rusko ministarstvo odbrane je proteklog vikenda zvanično najavilo jačanje Baltičke flote, ali nije navelo kojim oružjem će to učiniti.

Sudeći po ovom spisku naoružanja, ruska armija se osigurava za slučaj opasnosti iz svih pravaca: s neba, mora i kopna. „Iskanderi” su, ipak, najzvučnije oružje s tog spiska. Oni već rutinski povremeno bivaju poslati u Kalinjingrad, naročito otkako su se odnosi Zapada i Rusije zaoštrili zbog Ukrajine, nakon čega je počelo obostrano naoružavanje duž granice i ubrzano postavljanje američkog štita, koji je nedavno dobio postrojenje u Rumuniji, a uskoro će i u Poljskoj.

Dosad je, međutim, pa i prošlog meseca, poslednji put kada su „iskanderi” – na užas, u prvom redu, Poljske i baltičkih država, bivših sovjetskih republika – raspoređeni u Kalinjingradu, obrazloženje Moskve bilo da je posredi rutinska vežba i privremeno stacioniranje. Ovog puta, međutim, ne govori se da će „iskanderi” u enklavi biti samo neko vreme, već retorika ukazuje na to da je pre reč o trajnom ili, makar, dugotrajnijem razmeštanju zbog pretnje koju treba odvratiti ili, ako izbije borba, na njenu realizaciju odgovoriti.

Uostalom, prividnom privremenošću pojačanja na granici ka Rusiji služi se i Severnoatlantska alijansa. Kako bi izigrao dogovor sa Kremljom o tome koliko trupa obe strane smeju držati u graničnom pojasu, dodatne vojnike u istočnoj Evropi NATO nakon izvesnog perioda vraća kući i odmah ih zamenjuje drugim ljudstvom. To naziva „rotacijom”, kojom se navodno ne krši sporazum, zapravo postižući to da u osetljivom i taktički važnom regionu neprekidno ima više armije nego što bi smeo. Na sličan način se izvrdava i ograničenje za broj trupa koje Pentagon ima pravo da drži u Iraku.

NATO i Stejt department, međutim, nisu pokazali ni najmanje razumevanja za dopremanje ruskog oružja u Kalinjingrad. Alijansa je kritikovala Rusiju zbog „agresivnog vojnog zauzimanja položaja” i, javlja Tanjug, pozvala na dijalog kako bi se „ublažili eskalirajući odnosi”. Potez Moskve će, prema jučerašnjoj oceni portparola Stejt departmenta Džona Kirbija, „destabilizovati evropsku bezbednost”.

„Rusija je tokom protekle decenije pretila da će premestiti projektile ’iskander’ u Kalinjingrad kao odgovor na različite razvoje situacije u Evropi, od kojih nijedan nije iziskivao takav vojni odgovor... Pozivamo Rusiju da se uzdrži od reči i dela koji nisu u skladu s ciljem promovisanja bezbednosti i stabilnosti”, kazao je Kirbi.

Već unapred, prekjuče, istog dana kada je Ozerov najavio slanje novih raketnih sistema u Kalinjingrad, ruski predsednik Vladimir Putin je ponudio mišljenje sasvim suprotno Kirbijevoj poruci kako za takvim merama nema potrebe. Ruska televizija je, naime, upravo tog dana emitovala novi dokumentarni film Olivera Stouna, poznatog američkog reditelja i velikog kritičara spoljne politike Vašingtona. Tema filma je Ukrajina, izveštava Rojters, a jedan od sagovornika je i Putin, koji je sineasti kazao da Rusi moraju reagovati emotivno na „ekspanziju NATO”, što je izraz koji je, kako prenosi Sputnjik, upotrebio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov obrazlažući to da Rusija, kako je ocenio, ima pravo da „na svojoj teritoriji preduzme sve mere kao odgovor”.

„Šta bi trebalo da učinimo? Moramo, stoga, preduzeti protivmere, što znači da našim raketama naciljamo postrojenja koja, po našem mišljenju, mogu po nas predstavljati pretnju”, rekao je Putin.